Pronašao sam lek za Sidu, Ebolu, Ptičiji grip i slična virusna sranja. Ne zanosim se idejom da će naučni krugovi odmah odobriti i razumeti moju metodu lečenja, ali ako ništa drugo vredi porazmisliti o njoj. Elem, ima ona sjajna scena u filmu Matriks kada Agent Smit objašnjava Neu, do kog je zaključka došao kada je u pitanju suština ljudskog postojanja. Kamera se unese u onu simpatično zlu facu glumca Huga Vivinga koji izgovara: “Podeliću sa tobom šta sam otkrio tokom mog boravka ovde, doživeo sam otkrovenje kada sam pokušao da odredim kojoj živoj vrsti pripadate vi ljudi. Shvatio sam

(Nastavak…)

Ponekad me je sramota od samog sebe. Evo nedelja je, Uskrs, i da je na mom mestu, Isus bi se odavno podigao iz mrtvih i vaskrsao, a ja ne, ja čak nisam u stanju do podneva ni da se probudim i vozdignem iz kreveta. Što se mene tiče ne bih se vozdigao ni posle podneva zbog Uskrsa, nego imam tako, neke ljude, koji se zovu prijatelji. I oni su u fazonu, aj dođi kod nas na ručak i da se kuckamo jajima. Ručak može, ali jaja za kuckanje nemam, mislim imam, ali su mi potrebna za neke druge stvari. Ona

(Nastavak…)

  Da ga nismo tako šeretski izmisli, nego kad bi taj naš Bog stvarno postojao, i kad bi postojao taj, život posle života, i mi baš posle života išli, pravo kod tog “cara” koji je sve stvorio, i zvezde, i planete, i raj, i pakao, i kitove i tigrove i budale i genijalce i uopšte ljude baš prema svom liku, i kada bi taj Bog, mene, da, baš mene pitao “U kakvom si vremenu ti Amiče živeo?”, ja bih mu rekao “Znaš, Bože, nisi se nešto istakao, bilo je puno budala i zlih ljudi, ko da se pakao iz tegle po zemlji

(Nastavak…)