Živ je Hitler, umro nije

5 years ago by in Sudbina

Zapravo umro je, ali ne, onako, kako, kad, i gde, se do sada verovalo, ne od olovnog zrna koje je velikom brzinom, bez zadržavanja, proletelo kroz njegov veliki mozak u bunkeru u Berlinu 1945., nego od starosti, negde u Argentini 1962. godine. Izgleda da Hitler i nije bio tako lud kao što se verovalo, kad je zagustilo, skupio je svoje pinkle i igračke iz peska, uzeo za ručicu svoju lepšu polovinu po imenu Eva Braun, dao utoku svom dvojniku i rekao „Rokni se, bićeš bogato nagrađen. Prvo rokni lažnu Evu Braun, ali tako, da, ostali iz bunkera, u kojem se sada svi zajedno krijemo, vide da sam se samolikvidirao. Hvala ti k’o bratu, neću te zaboraviti. Aj’ zdravo i Hajl Hitler!“ – Jawohl! Hajl Hitler! – uzvratio je njegov dvojnik

Ostalo znate, odnosno mislite da znate. Dvojnik je prvo probušio metkom lobanju lažnoj Evi Braun, a onda i sebi. „Ona je sedela sklupčana na kauču sa kolenima pripijenim uz grudi, ledenim pogledom uprenim u svog ujka Adolfa, a on je sedeo za stolom glavom na astalu, kao pijanac u tanjiru supe, i gledao u vrata bunkera u kojem smo svi zajedno proveli njihove poslednje dane.“ – rekao je svojevremeno Rohus Miš, nacistički radio operater, čovek koji ih je poslednji video žive, odnosno mrtve. Rohus je posle napisao knjigu „Poslednji svedok“ i tom svojom ispovešću se namlatio lovom, k’o ruski tajkun naftom.

Ako je tako pisalo u novinama onda nema razloga kopati dalje po istoriji

Nisam ovo lepo objasnio, ostao sam nejasan.

Dakle, Rohus Miš tvrdi da je Hitler samoubica bio pravi, da nema dvoumljenja, da je bio sa njima do kraja i da je video kako leže mrtvi, ded ez men ded ken bi, end of stori, tog kobnog 30. Aprila 1945. godine, ali avaj, sada su isplivali na površinu novi dokazi. Nešto kao istoričari Džerarad Vilijams i Sajmon Danstan tvrde da Rohus laže, i da su Adolf i Eva bili lažnjaci, a da su pravi zlikovci kao u svakom filmu sa hepiendom zapalili nekud u Argentinu da tamo odmaraju mozak i oči uz čemprese Patagonije. Uz to su priložili gomilu dokaza, što forenzičkih, što pisanih dokumenta CIA, što svedočenja Argentinskih Hitlerovih kuvara, čuvara, drugara, Evinih pedikira, manikira, frizera, lokalnih Napoleona i nekolicine Elvisa.

Mrtvog ga prati neobično prokletstvo - slave ga ljudi, koje bi on prve streljao jer su maloumni

Nije to za šalu, dva svedoka, očevici, koji su temelj istine koju su izneli Vilijams i Danstan su tokom tog obimnog istraživanja dobili pretnje smrću. Ne bih da budem zao, ali ako je Hitler crko 1962. godine, kako oni tvrde, taj svedok ga je video poslednji put pre pedeset godina, što znači da očevidac, ima bar sedam banki, i ako mu je frka da za tako veliku istinu žrtvuje svoj već oronuli život, onda, jebem mu mater, ovaj svet je otišao dođavola. Ne bih da budem još zliiji, ali možda neko preti tim „očevicima“ jer su, na primer, budale i pijanci, u kockarskim dugovima, pa „daj šta daš“, ako treba reći će da svakog utorka pevaju karaoke sa Elvisom u lokalnom pabu, samo da „kane“ neka kinta.

Pretpostavljam da je iz svega prloženog, jasno da se po ovom bestseleru već snima dokumentarni film, verovatno od producenata Dosijea X i Džejmsa Bonda.

Film "Momci iz Brazila" je za teoriju zavere o preživelim liderima nacista, isto što i Proročište za Matriks

 

Šalu na stranu, gledali smo „Momke iz Brazila“, gotivan film, ako vam je do senzacije napravite drugi deo, nemojte da mi kvarite udžbenik iz istorije, ionako me zabole kurac kako je Hitler završio, jer da mu se sad najebem mrtve majke što se posle Prvog svetskog rata nije vratio slikanju, kasno je. Dovoljno je što i dalje vučemo repove sa moronima koje bi, on lično, da je živ, prvi streljao jer su lumpen lakrdija dok stoje mirno sa ispruženom rukom napred i viču „Sieg Hail“

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti