Antologija srpskog kretenizma

5 years ago by in Svinjac (politika)

 

Radili smo neku predizbornu kampanju, mislim da je to bilo u Zaječaru, više se i ne sećam dobro, našem štandu je prišla starija žena i počela priču o tome kako smo super i kako nas je uvek podržavala i bla bla bla. I pošto meni đavo nikad nije davao mira, a žena mi je bila iritantna, znate onaj osećaj kad jednostavno ne želite da delite isti politički stav sa nekime, počeo sam da je propitujem zašto nas podržava. Odgovor je bio nešto tipa, zato što se mladi, lepi, pametni i slična sranja. Tih dana je i Srbija i Evropa okrenula leđa Zoranu i otvorila put narko kartelu da ubije jedinog srpskog političara u poslednjih pedeset godina, pa sam ja pod tom tenzijom prezirao svakog ko nije razumeo, kakva i zašto nam je potrebna promena, bilo da je nosio našu, ili zastavu neke druge partije.
Nešto kasnije Zoran je ubijen i stavljena je tačka na taj pokušaj, Srbija je nastavila nizvodno da pluta govnotečinom koju nam je zamesila komunistička disidentska SFRJ elita krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.

Ne znam ni da li bismo i sa Zoranom živim uspeli da napravimo tu promenu, sve više verujem da ne bismo uspeli, ali taj atentat je bio kraj onog petooktobarskog optimizma. Malo ko razume da uspeh politike jedne države, iako se „stručnjaci“ upiru da nam objasne drugačije, nije paket mera, već stanje duha naroda. Jer čovek kojeg vodi isključivo paket mera, ili ne razume, ili ne želi da razume opšte dobro, ideal i viziju. Bez državničke vizije paket mera je plen, a ne rešenje. Voleli ili ne Đinđića, 12. Marta 2003. Srbija je potonula u najveću apatiju od njenog postanka na ovamo, jer je nestala svaka nada da mi ikada više možemo izgurati bilo kakvu promenu, neku viziju kao narod.

Danas ne postoji nada, ne postoji vera u narodu da ovde ikad može biti drugačije, sve su fraze izlizane, niko od ovih pizda danas, ne bi u životu imao hrabrosti da ode na metak narko kartelu da promenio državu, makar i pogrešno, jer ne veruju ni u šta, nego „paketima mera“ kao jajare kradu iz zajedničke kase na sitno krupno. Budžetski džeparoši.

I to je jasno svakome ko ima IQ preko 60. Mene zanima za koga će Srbi glasati na sledećim izborima, ali me pre svega zanima zašto. Ali ne foliranje, sa opštim odrednicama, nego, zašto konkretno ti Pero, Miko, Žiko glasaš na primer za Demokratstku stranku. Ja bih čak izbornim zakonom uveo da na listiće mora da se upiše zašto glasaš za određenu stranku. Ono, Demokratska stranka mi uliva optimizam jer su mi zaposlili rođaka, sačuvali Kosovo, zaratiće sa Estonijom, zato što Đilas ima viziju Srbije u medijskom mraku, dok mu gradski prevoz ubija ljude po parkovima, i slično, i onda da se posle izbora izvlače najzanimljiviji i da se od toga pravi enciklopedija, koja bi mogla da nosi naziv „Antologija srpskog kretenizma

 

Džaba smo palili

 

Evo ja počinjem prvi – glasam za sve, jer želim da se napravi zajednička koalicija svih političkih partija i tajkuna, a da im slogan bude „Da vam ljudske pizde i jajare, po zanimanju budžetske, secikese i džeparoši oglođu kosti sa kostiju.“

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti