Gotovi su!

5 years ago by in Svinjac (politika)

 

Ova Nova godina u Beogradu je počela tako što su u ime svih Beograđana, bolešljivi Predsednik Demokratske stranke i gradonasilnik koji je ujedno i partijski prestolonasednik Borisa Tadića, Dragan Đilas po treći put svečano otvorili Most preko Ade. Toj svetkovini u ime svih Beograđana kao ikebana prisustvovali su članovi i simpatizeri Demokratske stranke, koji su danima telefonom, sms-ovima, imejlovima i kampanjom u medijima pozivani da uveličaju taj istorijski događaj, a koji su uz ovacije i vatromet tu farsu učinili okosnicom predstojeće izborne kampanje te partije u glavnom srpskom gradu.

TV spektakl koji su uprličili robovski mediji svakako nije odgovarao stvarnom stanju i osećanju Beograđana, ali Tadić, Đilas i Tijanić su baš to specijalizirali kao suštinu svog političkog delovanja – Potemkinova sela kroz prizmu manipulativnog medijskog prenosa Aleksandra Tijanića i njegovog poslovnog partnera Dragana Đilasa.

Uprkos konstantnim bombardovanjem pričom o gigantskom mostu, do današnjeg dana ni jedan medij niti gradski zvaničnik nije saopštio koliko je taj most stvarno koštao Srbiju, koliko će novca sledećih četvrt veka Srbi odvajati za marketinške trikove Dragana Đilasa, i zašto opozicija u šali tog kolosa dva puta većeg od Gazele i četri puta većeg od Brankovog mosta, kojim će ukupno saobraćati dve linije gradskog autobusa zove „3 u 1“.

S obzirom da su državu opljačkali, legalizovali pljačku svih njihovih  prethodnika kao i tajkuna, na većinu ključnih državnih i društvenih pozicija imenovali iskvarene, poslušne morone,  a doživeli poraze u svim segmentima bitnim za naše društvo i obične građane kao što su nova radna mesta, borba protiv korupcije, sloboda medija, ukidanje monopola, približavanje EU i rešavanje pitanja Kosova, otvaranjem Pilona bez ekonomske računice Demokratska stranka je ispucala i poslednji adut za predstojeće izbore.

Uprkos gorkom ukusu u ustima koji je ostavio prenos te manipulacije na državnim televizijama, ovaj prvi januar ipak doživljavam kao jedan dobar dan i jednu novu šansu za Srbiju. Ovaj prvi januar me je podesetio na jedan drugi dan, na prvi avgust 2000. godine. Te 2000. godine, tokom celog meseca jula, Srbija je bila psihički zlostavljana kampanjom „Jul u Julu“, političke kriminalne družine JUL Mire Marković, Željka Mitrovića i Aleksandra Tijanića, koja je zajedno sa Miloševićevim, Dačićevim i Mrkonjićevim SPS-om unakazila Srbiju tokom prethodne decenije. Tog jula su se takođe otvarali mostovi, obilazila gradilišta, a poslušni mediji su bili puni priče o napretku i obnovi zemlje.

Narod je bio jednako očajan i apatičan kao i danas, a onda je tog prvog avgusta na naslovnim stranama svih opozicionih novina objavljena slika jednog Otporaša koji je na bilbordu na kojem je ceo mesec stajalo „Jul u Julu“, crnim auto-lakom dopisao ogromnim slovima „Gotov je“, i tada je sve krenulo.

Samo dva meseca kasnije je bio gotov, i JUL i Milošević.

Posle smo shvatili da nam nije bila dovoljna jednina, što kaže moja majka „Ko nema u glavi ima u nogama“.

Pa dobro, idemo sve ispočetka – Gotovi su!

 

Kao tumor koji nismo dobro lečili, bolest se vratila i metastazirala, ovo je borba za život, ili mi ili oni . . neka ovaj prvi januar bude novi početak za Srbiju - Gotovi su!

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti