Rodoljub je rekao Draganu da ne sme da krši zakon

5 years ago by in Evo kako je to bilo, Protivprirodno društvo

 

Pored toga što su Beograđani tokom diktature aktuelnog gradonačelnika postali finansijeri najskupljeg spomenika na svetu, koji je usput i most, građani glavnog grada su ovih dana investirali i u nov sistem za naplatu karata u svom javnom prevozu. Drama i dilema u gradonačelnikovom kabinetu je bila, da li prvo da se investira u aparate za naplatu karata ili aparate za gašenje požara u javnom prevozu, jer mal-mal pa izgori neko vozilo GSP-a na ulicama grada sa najvećim pilonom na svetu. Izbor je pao na sistem za naplatu karata. Samo za prvo izdavanje personifikovanih povlastica neka nova privatna firma je u par dana zaradila nekoliko miliona evra (kao Đilasov Emoušn svojevremeno sa Velikim Bratom). U poslednjih par nedelja sve pripreme su završene, pa je Bus Plus sistem krenuo sa radom prekjuče, 1. Februara. Ostalo je još samo da se Đilas lično provoza nekim tramvajem i tako da državni legitimitet novoj korupcionaškoj muljavini.

Pošto Španci još nisu dovoljno pouzdani, a i uvek izgledaju kao da ih je neko pipao masnim prstima, Česi dokazano mogu izgoreti bez prethodne najave, cele noći su radnici GSP-a spremali onaj Švajcarski fijaker, koji je usput i tramvaj da bi ujutru gradonačelnik demonstrirao kako nije ništa strašno i opasno ući u tramvaj i prijaviti se privatnoj firmi Tahira Hasanovića kad i kud si krenuo. Međutim sistem za naplatu karata nije radio. Laknulo je tada gradonačelniku, shvatio je da je investicija bila prava, jer šta bi tek rekao Amitz Dulniker da je Đilas uložio silan novac u aparate za gašenje požara, i da aparati ne rade kad se zapali tramvaj. Spavanja ne bi bilo. No aparat je zamenjen, pa je pred predstavnicima sedme okupacione sile ipak sve ispalo kako treba. Gradonačelnik se provozao tramvajem, validirao karticu koju su mu dali u ruke, bio zadovoljan učinjenim pred svojim robovima iza kamera, i izašao iz javnog prevoza do sledeće marketinške prilike, da ne pravi nepotrebnu gužvu vrednom i poštenom narodu koji se tim prevozom i vozi.

Kako je izašao iz tramvaja tako je gradonačelnika saleteo Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i još u hodu mu ponovo zapretio da bus plus kartice ne smeju da se koriste u marketinške i svrhe uhođenja građana. Sa sobom je nosio papir na kojem je bilo saopštenje poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno njega lično. Nije bilo lako Rodoljubu da preko glava radnika obezbeđenja, gradonačelniku čita saopštenje koje je sam sastavio, malo mu je drhtao glas od uzbuđenja zbog konačnog susreta sa pravim tajkunom na državnoj funkciji, pa su mu pri svakom poentiranju u tekstu naočare poskakivale, sve dok mu konačno nisu spale sa nosa kada je u isti mah poentirao i okretao stranu. Pipao je po asfaltu u potrazi za sokoćalima Šabić, ali je usput i deklamovao deo saopštenja koji ga je mučio celu prethodnu noć pa ga je znao napamet: „Niko ne sme da prati kretanje građana putem bilo kakvog elektronskog dokumenta bez sudskog naloga, a naročito ne privatna firma Apex koja se bavi prodajom turskih karata za prevoz. Stoga vam PONOVO naređujem da sistem ne smete koristi da radi takve stvari . . i . . tako nešto . . lepo sam to sročio u saopštenju, ali ne vidim gde su mi jebene naočare . .“ – nastavio je Šabić četvoronoške pored Đilasa.

– Ko je ovaj cirkusant, o kojeg se sapliće moje obezbeđenje? – okrenuo se gradonačelnik prema svom zameniku, bivšem reprezentativnom vaterpolisti zaduženom za poslove procene isplativosti infrastrukturnog investiranja u Beogradu.

– Mislim da je to onaj Rodoljub Šabić

– A on je?

– To je onaj što je bio u stranci kod onog što je štipao svoje sekretarice za dupe . .

– Aha, štipao je sekretarice za dupe?

– Ne on, štipao je onaj drugi.

– Koji drugi?

– E jebeš ga sad, i ti puno pitaš, ja sam bre u to vreme plivao dva puta osamsto za zagrevanje svakog jutra, ko će ga znati . .

– Našao sam ih! Našao! – vratio se Šabić u igru – gde sam ono stao? . . aha, evo ga, stoga ni jedna firma, naročito ne privatna firma Apex, ne sme raspolagati ovakvim podacima, jer  . . 

– A šta hoće on uopšte od mene? – nastavio je gradonačelnik dijalog sa diplomiranim vaterpolistom, uz nepodnošljivu buku koju je pravio Šabić čitanjem svog remek dela od saopštenja.

– Kaže da je protivzakonito da putem bus plus kartica može da se rekonstruiše kretanje neke osobe bez sudskog naloga.

– U jebo te, al’ si ga sročio, napreduješ dečko, napreduješ . .

– Pa da, hvala šefe.

– Šta smo ono rekli za most?

– 160 milki i ni cvonjka više

– Bravo, moramo da te malo spremimo pa da ovi moji iz Press-a naprave neki intervju sa tobom.

– U pa to bi bilo lepo šefe, odavno nisam bio u novinama . .

– Pa da

– A i pre kad sam bio u novinama, samo sam govorio one stvari tipa, imamo primedbe na suđenje, nije me išao šut, protivnici su me povlačili za gaćice . .

– Pa da, ovo će sad biti prava stvar, dobar si, ček da kažem ovom Šariću . .

– Šabiću

– Šabiću, Šariću kako god . .

takvo flagrantno kršenje ljudskih prava . .

– Šabiću!

mora biti zaustavljeno u samom korenu, jer bez osnovnih sloboda . . 

– Šabićuu!

Srbija ne može . . molim? . . zvali ste me?

– Ne, nisam, sam si došao.

– Mislio sam sad . .

– Znam šta si mislio . .

– Stvarno?

– Šta ‘oćeš bre sa tim bus plus karticama?

– Da vas sprečim da prekršite zakone o privatnosti putnika u javnom prevozu tako što . .

– Kako da ih prekršim?

– Pa lepo, kad čovek validira svoju bus plus karticu onda se beleži tačno odakle, dokle je putovao u kom trenutku, gde je izašao . .

– Jeste li vi normalni Šabiću?

– Jesam, zašto . . valjda . . zašto?

– ‘el ti vidiš da sistem ne radi ili jedva radi?

– Kako molim?

– Ne moraš da moliš, ne rade aparati, svaki treći je ispravan . . gužve, redovi, pada sistem . . gledaj malo TV umesto u te svoje papire

– Pa da ali hipotetički

– Ma hipotetički gledano, Kosovo je Srbija, a Srbija je na put evropskih integracija . . razumeš?

– Ne razumem?

– Ne radi nam sistem, ne da nema praćenja, nego nema ništa, kupili smo neki truski krš i sada ne radi . .

– Pa ja, sad ne znam, to je više posao onda za Vericu . .

– Koju Vericu?

– Vericu Barać, ona se bavi borbom protiv korupcije i nabavkom krša od novca građana . . ja u ovom slučaju samo pratim da neko ne prati građane.

– Slušaj me Šariću

– Šabiću

– Kako god, trenutno imam važnije probleme, iskreno ja bih bio najsrećniji kad bismo mogli da instaliramo sistem koji prati osovine i poluosovine koje nam ispadaju sa autobusa, pa da ne moramo stalno da kupujemo nove, nego lepo znamo u kojoj je ulici ispala, i ako je niko ne ukrade naša služba je uzima sa asfalta i montira nazad u autobus.

– Eh, da to bi bilo jako dobro.

– Bilo bi, ili sistem za gašenje tramvaja, a vi me smarate sa pravima putnika koji moraju da koriste Bus Plus . .

– A kad ste već tu i kad sam vas konačno nahvatao, želim da raščistimo sve nejasnoće oko tendera za Bus Plus

– Tendera?

– Da.

– To će Šapa da vam objasni . . Šapo reci gospodinu Šariću ..

– Šabiću

– reci gospodinu Šabiću sve što ga zanima oko tendera

– Koštao je 160 miliona ni cvonjka više – ispalio je kao iz topa vaterpolista.

– Zašto mi podatke od javnog značaja saopštava vaš šef obezbeđenja?

– Ne bre to Šapo, nego za Bus Plus . . Šariću tebi svako izgleda kao bezbednjak, to nije šef obezbeđenja nego moj zamenik.

– Šabić

– Šabić, Šarić, Barać, Vučić, za mene ste svi vi kriminalci isti . . ali ako će da te učini srećnim razmisliću o tvojoj primedbi. Šapo uzmi od Šarića ove papire kojima maše.

****

– Čekaj, čekaj siledžijo uzeo si mi i Bus Plus karticu sa papirima, kako ću kući da se vratim . .

 

Nema potrebe za panikom, niko ne želi da vas prati putem autobuske karte, kad već imamo kamere, internet, kreditne kartice, mobilne telefone, biračke spiskove. Pravi cilj nam je da vam uzmemo novac kad već imate da platite najskuplji most na svetu nema razloga da nemate i najmoderniji sistem za naplatu karata u javnom prevozu koji se inače raspada – izjavio je gradonačelnik u svojim mislima dok je validirao komad plastike.

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti