Nekoliko reči Istoku Pavloviću

Uprkos vrlo često različitim stavovima i pristupu, ne samo politici, društvu, već i životu uopšte, osećam potrebu da kažem par dobrih reči o svom poznaniku Istoku Pavloviću. Istok i ja se znamo nekoliko godina, upoznali smo se preko prijatelja, videli smo se par puta u životu, popričali o svemu i svačemu, uglavnom o internetu, blogovima, politici, srpskom društvu i nastavili svako svojim putem. Ja sam više zatvoren u sebe i neki svoj krug prijatelja, u ovaj svoj poluanonimni blog, a on više voli medijsku, i pažnju javnosti.
Pre nego što napišem zašto osećam potrebu da napišem par dobrih reči o njemu, reći ću prvo ono što mu izuzetno zameram.
Prvo, Istok je ono što se narodski kaže “Attention whore” (neko ko bi učinio sve da privuče pažnju javnosti), pa se ponekad pogubi u komercijali koja je ravna Pinku.
Druga stvar koju mu zameram je to što na NLP treninzima nije naučio da izbaci ličnu zamenicu “Ja” iz opisa svojih postova, dela, minulog rada i iskustva, pa je je dovelo do toga, da ga cinici i hejteri sarkastično zovu “ocem interneta”, i na kraju treća stvar koju jako zameram Istoku Pavloviću je učešće na raznim skupovima na kojima se pojavljuju ljudi koji ni na koji način nisu zaslužili ni to da im svojom reputacijom daje na važnosti, kao ni pozicije koje ti ljudi u našem društvu imaju, niti svojim znanjem, niti iskustvom iza sebe, niti nekim ljudskim kvalitetom. To je dovelo do toga da ljudi iz struke i “apinjn mejkerski” više ne govore o dobrim stranama rada Istoka Pavlovića, nego isključivo o lošim.
Još početkom leta prošle godine skrenuo sam mu pažnju da izbegne svaki kontakt sa aktuelnim političarima, jer ti ljudi unište sve što dotaknu, i neće im on pomoći da se promene, nego će oni njega uvući u svoju kaljugu, čak, i ako ne bude sarađivao sa njima, nego se samo pojavio na nekom skupu ili ih tagovao u tvitu koji nije uvredljiv, navući će na sebe etiketu saradnika uništitelja države i društva.
U tom segmentu razlika između Istoka i mene je u tome, što sam se godinama profesionalno bavio politikom, pa umem da prepoznam namere političara, čak i kad samo kažu “Dobar dan”, a kamoli kada se odjednom, u predizbornoj godini, u moru svetskih Tviter revolucija, zainteresuju za srpske blogere i tviteraše, koji ih inače godinama, kao siročići mole da omoguće jebeni Pejpal u Srbiji.
Koji btw još uvek nemamo.

Dakle tri stvari koje su zapravo prolazne i realno potpuno nebitne, su iskrivile sliku o čoveku koji jeste učinio mnogo više za popularizaciju interneta u Srbiji, nego bilo ko od nas koji ga kritkujemo i zameramo mu glupe postere i armiju nekih ljudi s pola mozga, koji mu hrane sujetu na njegovim najispraznijim delima.

Ono što njegovi kritičari ne razumeju,

je to da Istok nije haker, ili vrhunski programer, a on to i ne tvrdi,  međutim postoje ljudi iz IT struke koji mu jako zameraju što on sebe zove Internet guruom, pri tom ti ljudi nikako da shvate, da internet nije samo programiranje, već posebna globalna tehnološko-komunikaciona-privredno-medijska grana, ne razumeju da se internet proteže od psihologije, demografije, medija, biznisa, pa sve do programiranja, hardvera, telekomunikcija i softvera i da je njihov pristu suženog vidika, pa samim tim i besmislen.
To bi bilo kada bi arhitekte zgrade u kojoj se nalazi televizija imale problem sa time što se neko zove urednikom tv programa, kada taj urednik nije arhitekta, a zna se da su arhitekte projektovale tu zgradu.

Dalje, Istok ima običaj da koristi prejake izraze i reči koje i kad su tačne jednostavno ne pristaju situaciji ili njegovim godinama, on će za sebe reći da je  ”internet guru”, “lajf kouč”, “profesor Pavlović”, što je sve istina, ali iritira ovo društvo, jebi ga takvi smo, a on pak ponekad kao dete, ne ume da povuče granicu, međutim ni to ne umanjuje sve ono dobro što je učinio za izgradnju srpskog informatičkog društva. Ono što dalje ljudi ne razumeju da informatičko drštvo ne može počivati na blogerima, već na sistemu, pa je očekivanje da pojedinci promene celo društvo i to bude baš svima taman po meri, najblaže rečeno bezobrazno.

Pišem ove reči jer vidim da Istok ovih dana posustaje i da se lomi pod pritiskom javnosti. Internet i blogeri postaju jako važan deo celokupnog društva i sve je veći pritisak na nas, naročito na one koji su popularniji. Ljudi očekuju da omiljeni bloger uradi baš svaki dan stvar ili napiše tekst sa kojim će se on najmanje 90% saglasiti, podsvesno svojatajući i gradeći iracionalni emotivni odnos sa autorom na internetu iako realno nemaju pojma ko je on. Govorim iz ličnog iskustva, jer vidim da je većina kritika pre svega emotivna, neretko uvredljiva, neargumentovana, ostrašćena i nadasve glupa, ali jednako utiče na autora, kao sve one silne emotivne pohvale.
Istok ovih dana ima situaciju da mu se s jedne strane dive ljudi koji realno ne razumeju ništa od onoga što mu je važno, jer je zaređao sa onime što zovem “srpskom komercijalom” prevođenjem 9gag gluposti, a sa druge strane je sve više kritika koje mu upućuju ljudi koji su na neki način iz “struke” i opinion makeri u našem društvu, baš iz istog tog razloga. Kada se uzmu u obzir one prve tri stavke koje mu zameram, plus to da on ume da upada u faze koje traju po dve nedelje pa mu dosade, i onda krene da radi nešto pametnije ili gluplje, situacija u kojoj se u ovom trenutku u svom unutrašnjem svetu on zaglavio je normalna.

Ono što takođe utiče na web autora i to u kojem pravcu on dalje ide, jeste to da, na primer Istok prevede jako kvalitetan video koji pomaže ljudima da razumeju vreme koje je pred nama, i nema ni deseti deo šera niti reakcije publike, kao što ima kad prevede neku glupost sa 9gag-a, pa to plane kao plast sena. Svaki put kada se tako nešto dogodi, čovek koji bi menjao ovo učmalo društvo, na bilo koji način, makar i pogrešno, se zapita “Čemu?”, svaki put ga sastavi gomila emotivnih, potpuno neargumetovnih komentara, onih koji su taj ceo dan sedeli sa rukama u džepovima umesto da pokušaju da urade nešto, makar napravili debilni poster na Vukajliji.
Takođe, Istok objasni šta je “mame” (mim), i svi koji se razumeju malo više od prosečnog srpskog čoveka u internet kažu “Eto ga Istok lopov, ponovo je otkrio toplu vodu, pa objašnjava nešto što svi znaju da bi stekao još popularnosti, riba i pratioca na tviteru”, nećete verovati, ja do tog njegovog posta nisam znao šta je mim. Jedna informacija više koje verovatno ne bih nikad ni saznao da nisam kliknuo da vidim šta to opet Istok prepričava na svom blogu.

Da zaključim, Istok ima više ideja i više dela nego prosečan čovek na srpskom internetu, neke ukrade, neke prepriča, neke sam osmisli i uradi, međutim ono što je bitno u državi u kojoj živi 70% funkcionalno nepismenih ljudi, jeste to da je on do sada nekim svojim postovima na blogu, akcijama, ali najpre videom koji se besplatno delio Balkanom, a u kojem je od početka do kraja na sprskom jeziku objašnjeno čak i potpuno neukim ljudima da rade u “Flashu” i to besplatno, baš onako Anonimuski, za razliku od mnogih koji su takvu školu tada skupo naplaćivali, učino više od svih onih koji se danas pitaju zašto on svojim tekstovima ne napada SOPA, PIPA i ACTA.
I ja mu zameram razne stvari, ovih dana naročito one mim gluposti o tome kako ko vidi Istoka Pavlovića, i od jednih i od drugih,  ali ono što je važno i što ostaje iza svega, i posle Trojke, i posle Njuza, Blejača, mame, spojenih zastava, video klipa o vremenu i Flešu, jeste to da je uvek najveća borba čoveka koji ostavlja trag u jednom društvu, bila sa onima koji su svojim zavijanjem pored tog puta slavili ili osporavali njegov rad. Zato druže koliko god me nervirali neki tvoji potezi, nemoj odustajati, jer nema puno ljudi koji su stanju da stisnu muda i idu levo i desno praveći od sebe i budalu i genija pokušavajući da nešto promene u ovoj balkanskoj močvari.

Iskreno rečeno, da te nema, gomila ljudi u ovoj zemlji ne bi imala sa čime da se bavi.

Nemoj me hvaliti zauzvrat, ispašće glupo sistemom “ja tebi Serdare . . “, a i dalje se u ovom trenutku ne slažemo oko gomile suštinskih stvari u našem društvu.