Dačić u Australiji ugovorio lepo vreme za Srbiju

5 years ago by in Svinjac (politika)

 

Sedim za svojim radnim stolom, ponoć je prošla odavno, gledam kroz prozor kako se ovaj najnoviji sneg hvata na odavno ogolele breze što miruju ispred zgrada koje kroz izmaglicu nazirem prekoputa ulice u kojoj odavno nema rasvete, jer je u domovini kriza i vanredna situacija. Zbog aktuelne vanredne situacije i državne štednje struje, moj šor i ta scena izgleda skoro romatično kao u ruskim pesmama. U kući nije baš proleće, ali je toplije nego u dvorištu, Gangulići su se konačno smirili. Hladno je ovih dana, pa su uglavnom unutra, disharmonično hrču, i povremeno zadovoljno mljackaju ustima u snu, a ja pišem ove reči i slušam svoje muzičko otkriće godine, bend target=“_blank“>Walk off the Earth koji je obradio debelu Adel i neku njenu kuknjavu u kul pesmu. To je ona vrsta benda i muzičara koje gledaš na jutjubu, slušaš i jebeš im mater u sebi, jer si svestan da od tebe nikad ništa neće biti, jer si mediokritet jedan netaletovani i klasičan nedosledni zgubidan, kojem stalno neko i nešto smeta. A šta drugo takav mediokritet u Srbiji može da radi nego da kritikuje i krivi druge, a naročito vlast? – Ništa.
Međutim sebe ne smatram mediokritetom pa ću ovaj put umesto konstruktivne kritike, malo hvaliti aktuelne državnike.
Elem, ovaj noćašnji sneg me je podsetio da nisam napisao ni reč o pravovremenoj akciji srpskih državnih organa, takozvanih polarnih medveda, tradicionalno uhvaćenih na spavanju u sred zime, a sve povodom ovog višenedeljnog snežnog dokaza da nema globalnog zagrevanja, što bi rekao direktor Telekoma Srbije Branko Radujko. Red je da to i ispravim.

Pre nekoliko dana, baš kada je u kulminirala najveća snežna kriza, kada je 21 osoba izgubila život od posledica elementarne nepogode koja je zahvatila našu zemlju, šef državnog tima za vanredne situacije ministar Ivica Dačić je otputovao u Australiju. Kako to uvek biva u ovom nezahvalnom narodu, zli jezici su odmah ocenili kako je prvi srpski policajac neodgovoran državnik kojem je švrćkanje po tamo nekom svetu, bitnije od njegovih građana koje su odnele lavine, a snežne oluje ih ostavile bez hrane i energije, međutim čim je ministar Dačić otišao u Australiju u Srbiji se stanje polako sredilo. Noćas sam pokušao da rekonstruišem šta se zapravo događalo u državnom vrhu u to vreme  i po tom pitanju.
U mislima sam presreo dva razgovora Predsednika Tadića i ministra Dačića, jedan pre odlaska, a jedan posle policajčevog odlaska na kraj sveta.

 

– Bucko šta radiš?

– Evo završavam užinu

– Je li, gledaš li ti vesti?

– Gledam ponekad, što?

– Jesi li video da ljudi tamo negde u tvojim krajevima umiru od gladi jer je nemoguće dostaviti im hranu i ogrev?

– Jesam.

– I šta činiš po tom pitanju?

– Sve što je u mojoj moći . .

– Nemoj mi te priče za medije, idu izbori ove godine

– Šefe, da vam kažem iskreno . .

– Kaži mi iskreno.

– Naša mehanizacija ne može ništa protiv ovakvog snega, i ja . .

– Ti znaš da ja u izbornoj godini želim rezultate, a ne izgovore . .

– Jao šefe isti ste kao Sloba . .

– Stvarno?

– Da, i on je tako bio pravi autoritet kad je kriza . . veliki čovek

– Da, nego dosta uvlačenja, šta planiraš da uradiš . .

– Nisam ni završio kakavu ideju imam . .

– Ajde, završi je onda.

– Dakle, planiram da pozovem Sunce u pomoć.

– Sunce?

– Da.

– Je li debeli je l ti to užinaš makovnjaču, ili me zajebavaš pri zdravoj pameti? Opet si pričao sa Tomom o postizbornoj koaliciji, je l’ to u pitanju?

– Ne, opet mi ne verujete.

– Nikad ti ne verujem, jer si ti jedno prevrtljivo prasence koje je realno na vlasti duže i od Dinkića i od Rasima.

– Slušajte me šefe da vam objasnim.

– Ajde objasni mi, samo brzo, ponovo me izluđuješ pa mi iskače vena ludara, upravo gledam u ogledalu.

– Sećate se kad je jedne godine, dok je još Đinđić bio živ, a Sloba u Hagu bila velika suša?

– Ne sećam se.

– Nema veze, ja se sećam.

– Dobro, bila suša i . . ?

– I onda je onaj ministar poljoprivrede . .

– Koji?

– Ne znam sad kako se zove, onaj s bradom, što su ga zvali „Ministar ubica“ jer je džipom zgazio neku ženu na pešačkom prelazu . .

– Aha, misliš na Veselinova.

– E da, na njega.

– Dobro i šta s njim?

– Ništa, onda je on izjavio kako jedino što Srbiji ostaje u borbi za to da suša ne uništi poljoprivredu jeste . .

– Jeste, šta?

– Da molimo Boga da padne kiša.

– I je l pala kiša? Mislim je l’ pao neki moleban, ili bar dodole?

– Ne sećam se.

– Ne?

– Ne, ali . .

– Pa ti mene ipak zajebavaš . .

– Ne zajebavam vas Šefe, ali razmislite logično, tada ipak niko nije gladovao, znači suša je pobeđena, zar ne?

– Pa da, i to što kažeš, izgleda da je to upalilo . .

– Kažem vam . .

– Dobro i šta je sad tvoj plan? Moleban za Sunce?

– Ne, vi znate da se moja ješnost ne uklapa u pravoslavne postove i te hrišćanske običaje . .

– Nego?

– Nego, planiram da odem negde gde je sunačno i da vidim kakvim se oni običajima služe da budu dobri sa njim i da ga onda i mi . .

– Jesi li siguran da mi baš nemamo drugu opciju? Ima ona ruska antiraketna baza u Nišu . .

– Nije antiraketna, nego za pomoć pri elemetarnim nepogodama

– Antiraketna, ili antielementarna nepogoda, sve je to isto . .

– Šefe, šta da vam kažem, ja ne znam kako drugačije, iscrpeli smo sve mogućnosti

– I šta sad?

– I ništa, ujutru imam let za Australiju da pokupim know how za prizivanje Sunca.

– Zar nije bilo jeftinije i logičnije da odeš u Egipat, oni se tamo bave Suncem, astrologijom, piramidama i tim već zajebancijama?

– Iskreno, malo mi je frka da idem tamo, oni su svi nešto revolucionarno raspoloženi ovih meseci, pa bolje da ne prizivam nesreću ili pokupim know how napraviti revoluciju . .

– Jes vala, to nam nikako ne treba, u pravu si.

– Realno nemamo šta da izgubimo.

– I to što kažeš, onda sad kreni na spavanje pa se čujemo sutra kad stigneš u Australiju.

– Razumem šefe.

************

24 sata kasnnije

– Debeli, jebo te opanak, nisi dostupan, evo zovem te već osmi put.

– Šefe bio sam u avionu, a tamo ne daju da čukaš telefonom.

– Pa gde si sad?

– Evo me na pasoškoj kontroli, sad sam sleteo, pa čekam da me pretresu . .

– Pusti sad priču o švercu, moram da ti kažem da si ti genije i moj najbolji saradnik . .

– Stvarno Šefe?

– Najstvarnije, evo u Srbiji celo popodne sija Sunce i topi se sneg . .

– Stvarno?

– Najstvarnije, ne znam šta, ali šta god da si uradio, Sunce nam je priteklo u pomoć . .

– Pa samo sam otišao . .

– Slušaj, sedi sad tu, dok ovde ne okopni sneg malo.

– Dobro, a onda?

– A onda će verovatno da budu poplave od otapanja silnog snega po Evropi . .

– Pa šta ćemo onda?

– Pa ja sam u fazonu kad krenu poplave da odeš negde gde ima puno peska, on je dobar za odbranu protiv poplava . .

– Egipat?

– Ne bre, oni imaju revolucije . .

– Ah da, pa šta znam, možda Saudijska Arabija?

– Može, kad krenu poplave ti se iz Australije prebaci u na Rijad.

– A šta ćemo da kažemo građanima?

– Znaš da ti o tome ne moraš da brineš, smisliće Srđan već neki spin.

– Dobro šefe.

 

Kako je Ivica kročio u avion za Australiju tako je u Srbiji sinulo sunce, ima tu nešto.

 

– Nego slušaj Ivice, znaš onaj bend Walk off the Earth što ih Amitz hvali na početku ovog bloga?

– Znam.

– E, onda budi od koristi i uzmi im neki autogram kad si već u Australiji

– Oni su Kanađani, Šefe.

– Kanađani, Australijanci, sve je to isto, navukoh se na target=“_blank“>ovu pesmu pa reko da budeš i od neke koristi, ali nema veze.

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti