Sve što sam naučio o suštini života, naučio sam od jednog psa

3 years ago by in Sudbina

Svakog 18. marta imam isti problem sa pisanjem. Na današnji dan pre tri godine umro je jedan pas koji je bio i ostao najvažnija figura u mom životu. Poslednji tekst u Besmislenom Dnevniku jednog hejtera sam posvetio njemu, odnosno njoj, nemačkoj ovčarki po imenu Tea koju sam godinu i po dana ranije našao na ulici, staru, povređenu i bolesnu.
Evo tog poslednjeg teksta u „Dnevniku“

 

Dan 276. – O sreći, životu i jednom psu

 

Dragi dnevniče,

ne sećam se da li sam ti ikad rekao neku reč o sreći, o radosti, baš o onim trenucima koji razvlače osmeh na licu, bez da ih iko pita kako i zašto. Nisam sigurno, hejter sam, „tako sam se rodio“, što bi rekao moj pas Ćebence, ne govorim, i ne pišem o tim stvarima.

Ja sam inače prošao životni pakao, kao vođen onom jevrejskom kletvom „Dabogda imao pa nemao“ propeo sam se sa dna do vrha, i vratio nazad na dno, po svim društvenim merilima. Tako sam ustvari prošao ceo put koji jedan čovek mora proći da shvatio šta u životu vredi, a šta ne.

I najvrednije što sam stekao i imao u tom celom životu je iskustvo, jedan poseban pas, nekoliko prijatelja i još par drugih pasa pride. Sva ona zvanja i novci, sve one pozicije, slave, moći i uticaji su tako smešni i beznačajni da kad bi svi moćnici mojim očima sebe videli, stid bih bio od sebe samih.

Ja inače ne verujem u one forme, da moraš voleti svog brata, sestru, rođaka, zemljaka i slično. Nema razloga voleti nekog ko ljubav zloupotrebljava, takve ljude valja samo prezreti i staviti u fioku. U fioku, koja bi mogla nositi naziv, recimo, „Tursko groblje“. Nikako ne ulaziti u rasprave i ispravljanje „krivih Drina“ oko toga, samo prođeš pored te fioke i ne primetiš je, jer je to, samo, i isključivo gubljenje vremena. No, to što sad kažem, neće ti ništa značiti moj dnevniče, dok i sam ne prođeš kroz, put razočarenja u forme, koje ti je neko društvo, običaji i moral naturilo na nos i reklo „Uživaj i kad boli!“

U životu sam imao mnogo pobeda i mnogo uspeha, i kad se okrenem njima, shvatim da mi je svaki od njih manje radosti doneo, nego svaki onaj trenutak, kada bih se životno potpuno neuspešan i poražen, vraćao kući da pokupim moju vučicu Teu i da šetamo, onako bez nekog cilja, čisto srećni i zadovoljni što smo tu, jedno za drugo.
Ja sam čuvao njen život od užasnog sveta u kojem živimo, a ona je čuvala moj život, od mene samog.

Čovek se lako navikne na sreću, pa ni sreća više ona „sreća“ ne bude, ona sreća, što je bila kad smo je prvi put osetili, ali se isto tako navikne i na nesreću, pa nauči kroz sive oblake, da hvata zrake sunca i da uživa u njima kao što nikad nije umeo da uživa u sunčanim danima nekog dobrog odmora na peščanoj plaži.
Tako čovek nauči najvažniju lekciju o sreći – da je sreća stvar perspektive, a ne okolnosti.
Nauči da u svakom životu u svakom trenutku stvari ima stvari kojima se može radovati i stvari zbog kojih može tugovati, i čovek sam bira da li će uživati u sreći ili se daviti u sopstvenoj tuzi.

Jasno, nekad čovek ne može birati.
One noći, dvadeset minuta posle ponoći 18. marta, pre dve godine umrla je Tea, tu, baš ovde gde sada sedim i pišem ti ove reči, meni na rukama. Tada sam končno ostao sam na celom svetu, jer sam se svega drugog već ranije odrekao. Eto, ako ti nešto znači prošlo je više od dve i po godine, a ja još ni jednom nisam išao onom stranom ulice kojom smo ona i ja šetali. Čak ni ne gledam na tu stranu.
Čak mi nije lako ni da napišem ovo.

Obećao sam sebi, da ću jednom uspeti da sve to prebolim, i da ću ti onda napisati celu tu priču, o meni, o svom životnom padu, o razlazu sa svojom porodicom, razočarenjem u ljude, ljudske vrednosti i smisao, zvezde i o tim beskranijm šetnjama sa nekim starim vučjakom, vučicom koju sam našao bolesnu i povređenu i nazvao je Tea. Koja je sačuvala moj život od mene samog.
Ali to vreme još nije došlo.

Iako se više slabo sećam bilo čega iz tog perioda, kad kažem ili napišem ime „Tea“, kao da se i meni samom, otvore neka vrata koja me vrate u tu martovsku noć, pa vidim sebe kao dečaka, kako ležim, glavom naslonjen na svog vučjaka i plačem.

Tada sam naučio da, ako si živ, onda moraš da se boriš dalje. Uspešan ili ne, moraš da se boriš, dok si živ. To  ne znači da u toj borbi nema predaha, osvrtanja, tuge i stajanja, ali čak i kad si na dnu, na kakvom niko nikad nije bio, a još dišeš, znači da moraš da se boriš.

Nemoj da misliš da sam skrenuo dnevniče, pa kao kakav ludak ne razumem da postoje veće patnje, veće stvari u životu, rekoh ti jednom, izgubio sam najboljeg prijatelja u saobraćajnoj nesreći u noći mog 22. rođendana, pa opet, iako se ceo svet moje mladosti tog jutra srušio, iako sam odrastao čitav život u nekoliko sati, iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas.
Valjda zato što sam iza tog psa konačno ostao sam sa sobom. A to je najteže u životu, da staneš sam pred sobom da pogledaš, na sebe, i u sebe, i razumeš ko si, i gde si.

Tako sam naučio da svaka tuga koju sam u životu osetio je bila tuga nad samim sobom. Tako sam naučio da svaku radost koju sam osetio je bila radost zbog samog sebe, bilo da sam sebično ugađao svojim porocima, bilo da sam na rukama nosio povređenog, krvavog psa lutalicu, kod najbližeg veterinara, da bih mu bez odobrenja spasao život.

I još sam naučio da ko ne ume da tuguje, ne ume da se raduje, i da je svet tako veliki, da kad bismo skupili sve naše novce, i titule i zvanja koje sebi dodeljujemo, i sve sujete i važnosti, pa čak i suze i osmehe, ne bismo mu ni dugme na kaputu mogli time prišiti.
Eto, tako smo mali, i tako smo malo važni, ali pošto znam da sve novce koje sam zaradio, sve titule i zvanja koja sam imao, pa čak i suze i osmehe koje sam razvukao, ne bih ni za dugme mojoj Tei skupio.
I na kraju, mada to još nisam naučio, ali sve mi kaže da tako jeste, onog trenutka kad prestanem da se borim, a to je onaj trenutak kad prestanem da dišem, tog trenutka će ona stajati pored mene, i opet ćemo ići onom, našom stranom ulice.

Čovek bez vere je hedonistička isprazna ljuštura, a meni je Tea pomogla da ponovo nađem veru, ne veru u svetlost i Boga, nego u tu šetnju sa njom, do kraja vremena i sveta, eto, zbog toga se dalje borim, čistije i poštenije nego ikad pre, jer konačno nemam šta da izgubim, kako god da se završi, pobeđujem.

 

God is in the eye of beholder

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti

400 Responses to “Sve što sam naučio o suštini života, naučio sam od jednog psa”


Ово је дивно , дивне речи , које остављају без текста.Не знам ни шта бих рекла , плашим се да нарушим целу хармонију , могу само да кажем овог раног јутра : хвала , много хвала .

Ово је дивно , дивне речи , које остављају без текста.Не знам ни шта бих рекла , плашим се да нарушим целу хармонију , могу само да кажем овог раног јутра : хвала , много хвала .

Ово је дивно , дивне речи , које остављају без текста.Не знам ни шта бих рекла , плашим се да нарушим целу хармонију , могу само да кажем овог раног јутра : хвала , много хвала .

Ово је дивно , дивне речи , које остављају без текста.Не знам ни шта бих рекла , плашим се да нарушим целу хармонију , могу само да кажем овог раног јутра : хвала , много хвала .

Ово је дивно , дивне речи , које остављају без текста.Не знам ни шта бих рекла , плашим се да нарушим целу хармонију , могу само да кажем овог раног јутра : хвала , много хвала .

Ово је дивно , дивне речи , које остављају без текста.Не знам ни шта бих рекла , плашим се да нарушим целу хармонију , могу само да кажем овог раног јутра : хвала , много хвала .

Ово је дивно , дивне речи , које остављају без текста.Не знам ни шта бих рекла , плашим се да нарушим целу хармонију , могу само да кажем овог раног јутра : хвала , много хвала .

Snezana Sabljak
21/03/2012

Divne reči! Oci su mi se napunile suzama…..

Snezana Sabljak
21/03/2012

Divne reči! Oci su mi se napunile suzama…..

Snezana Sabljak
21/03/2012

Divne reči! Oci su mi se napunile suzama…..

Snezana Sabljak
21/03/2012

Divne reči! Oci su mi se napunile suzama…..

Snezana Sabljak
21/03/2012

Divne reči! Oci su mi se napunile suzama…..

Snezana Sabljak
21/03/2012

Divne reči! Oci su mi se napunile suzama…..

Snezana Sabljak
21/03/2012

Divne reči! Oci su mi se napunile suzama…..

Marko Tiosavljevic
21/03/2012

Secam se kada je bilo teshko, ja sam sa mojim psom jednog uzhasnog leta…. spavao u parku na klupi. Beshe mnogo lakshe nego na onom teshkom mestu sa onim teshkim ljudima…. sutradan smo pronashli novi stan :)

Marko Tiosavljevic
21/03/2012

Secam se kada je bilo teshko, ja sam sa mojim psom jednog uzhasnog leta…. spavao u parku na klupi. Beshe mnogo lakshe nego na onom teshkom mestu sa onim teshkim ljudima…. sutradan smo pronashli novi stan :)

Marko Tiosavljevic
21/03/2012

Secam se kada je bilo teshko, ja sam sa mojim psom jednog uzhasnog leta…. spavao u parku na klupi. Beshe mnogo lakshe nego na onom teshkom mestu sa onim teshkim ljudima…. sutradan smo pronashli novi stan :)

Marko Tiosavljevic
21/03/2012

Secam se kada je bilo teshko, ja sam sa mojim psom jednog uzhasnog leta…. spavao u parku na klupi. Beshe mnogo lakshe nego na onom teshkom mestu sa onim teshkim ljudima…. sutradan smo pronashli novi stan :)

Marko Tiosavljevic
21/03/2012

Secam se kada je bilo teshko, ja sam sa mojim psom jednog uzhasnog leta…. spavao u parku na klupi. Beshe mnogo lakshe nego na onom teshkom mestu sa onim teshkim ljudima…. sutradan smo pronashli novi stan :)

Marko Tiosavljevic
21/03/2012

Secam se kada je bilo teshko, ja sam sa mojim psom jednog uzhasnog leta…. spavao u parku na klupi. Beshe mnogo lakshe nego na onom teshkom mestu sa onim teshkim ljudima…. sutradan smo pronashli novi stan :)

Marko Tiosavljevic
21/03/2012

Secam se kada je bilo teshko, ja sam sa mojim psom jednog uzhasnog leta…. spavao u parku na klupi. Beshe mnogo lakshe nego na onom teshkom mestu sa onim teshkim ljudima…. sutradan smo pronashli novi stan :)

hval ti na ovom tekstu.

hvala ti na ovom tekstu

hvala ti na ovom tekstu

hvala ti na ovom tekstu

hvala ti na ovom tekstu

hvala ti na ovom tekstu

hvala ti na ovom tekstu

hvala Ti… a sam molim Te jednu lijepu jer nemrem prestat tulit.

hvala Ti… a sam molim Te jednu lijepu jer nemrem prestat tulit.

hvala Ti… a sam molim Te jednu lijepu jer nemrem prestat tulit.

hvala Ti… a sam molim Te jednu lijepu jer nemrem prestat tulit.

hvala Ti… a sam molim Te jednu lijepu jer nemrem prestat tulit.

hvala Ti… a sam molim Te jednu lijepu jer nemrem prestat tulit.

hvala Ti… a sam molim Te jednu lijepu jer nemrem prestat tulit.

Vojislav Markovic
21/03/2012

Uh druže poterao si mi suze na oči…jbt.

Vojislav Markovic
21/03/2012

Uh druže poterao si mi suze na oči…jbt.

Vojislav Markovic
21/03/2012

Uh druže poterao si mi suze na oči…jbt.

Vojislav Markovic
21/03/2012

Uh druže poterao si mi suze na oči…jbt.

Vojislav Markovic
21/03/2012

Uh druže poterao si mi suze na oči…jbt.

Vojislav Markovic
21/03/2012

Uh druže poterao si mi suze na oči…jbt.

Uh druže poterao si mi suze na oči…jbt.

Vesna Jerkovic
21/03/2012

suze su mi posle same …
18. marta je rodjen moj pas, ostala sam tragicno bez njega 08. februara ove godine

Vesna Jerkovic
21/03/2012

suze su mi posle same …
18. marta je rodjen moj pas, ostala sam tragicno bez njega 08. februara ove godine

Vesna Jerkovic
21/03/2012

suze su mi posle same …
18. marta je rodjen moj pas, ostala sam tragicno bez njega 08. februara ove godine

Vesna Jerkovic
21/03/2012

suze su mi posle same …
18. marta je rodjen moj pas, ostala sam tragicno bez njega 08. februara ove godine

Vesna Jerkovic
21/03/2012

suze su mi posle same …
18. marta je rodjen moj pas, ostala sam tragicno bez njega 08. februara ove godine

Vesna Jerkovic
21/03/2012

suze su mi posle same …
18. marta je rodjen moj pas, ostala sam tragicno bez njega 08. februara ove godine

Vesna Jerkovic
21/03/2012

suze su mi posle same …
18. marta je rodjen moj pas, ostala sam tragicno bez njega 08. februara ove godine

Una Kioussi
21/03/2012

rasplaka me…

Una Kioussi
21/03/2012

rasplaka me…

Una Kioussi
21/03/2012

rasplaka me…

Una Kioussi
21/03/2012

rasplaka me…

Una Kioussi
21/03/2012

rasplaka me…

Una Kioussi
21/03/2012

rasplaka me…

Una LD Kioussi
21/03/2012

rasplaka me…

Lorien Grey
21/03/2012

Pa ne mogu da verujem,rasplakao si me,tako divna prica….

Lorien Grey
21/03/2012

Pa ne mogu da verujem,rasplakao si me,tako divna prica….

Lorien Grey
21/03/2012

Pa ne mogu da verujem,rasplakao si me,tako divna prica….

Lorien Grey
21/03/2012

Pa ne mogu da verujem,rasplakao si me,tako divna prica….

Lorien Grey
21/03/2012

Pa ne mogu da verujem,rasplakao si me,tako divna prica….

Lorien Grey
21/03/2012

Pa ne mogu da verujem,rasplakao si me,tako divna prica….

Valentina Vanja
21/03/2012

Pa ne mogu da verujem,rasplakao si me,tako divna prica….

Petar Marinković
21/03/2012

"Tada sam naučio da, ako si živ, onda moraš da se boriš dalje. Uspešan ili ne, moraš da se boriš, dok si živ. To ne znači da u toj borbi nema predaha, osvrtanja, tuge i stajanja, ali čak i kad si na dnu, na kakvom niko nikad nije bio, a još dišeš, znači da moraš da se boriš."
svaka čast

Petar Marinković
21/03/2012

"Tada sam naučio da, ako si živ, onda moraš da se boriš dalje. Uspešan ili ne, moraš da se boriš, dok si živ. To ne znači da u toj borbi nema predaha, osvrtanja, tuge i stajanja, ali čak i kad si na dnu, na kakvom niko nikad nije bio, a još dišeš, znači da moraš da se boriš."
svaka čast

Petar Marinković
21/03/2012

"Tada sam naučio da, ako si živ, onda moraš da se boriš dalje. Uspešan ili ne, moraš da se boriš, dok si živ. To ne znači da u toj borbi nema predaha, osvrtanja, tuge i stajanja, ali čak i kad si na dnu, na kakvom niko nikad nije bio, a još dišeš, znači da moraš da se boriš."
svaka čast

Petar Marinković
21/03/2012

"Tada sam naučio da, ako si živ, onda moraš da se boriš dalje. Uspešan ili ne, moraš da se boriš, dok si živ. To ne znači da u toj borbi nema predaha, osvrtanja, tuge i stajanja, ali čak i kad si na dnu, na kakvom niko nikad nije bio, a još dišeš, znači da moraš da se boriš."
svaka čast

Petar Marinković
21/03/2012

"Tada sam naučio da, ako si živ, onda moraš da se boriš dalje. Uspešan ili ne, moraš da se boriš, dok si živ. To ne znači da u toj borbi nema predaha, osvrtanja, tuge i stajanja, ali čak i kad si na dnu, na kakvom niko nikad nije bio, a još dišeš, znači da moraš da se boriš."
svaka čast

Petar Marinković
21/03/2012

"Tada sam naučio da, ako si živ, onda moraš da se boriš dalje. Uspešan ili ne, moraš da se boriš, dok si živ. To ne znači da u toj borbi nema predaha, osvrtanja, tuge i stajanja, ali čak i kad si na dnu, na kakvom niko nikad nije bio, a još dišeš, znači da moraš da se boriš."
svaka čast

Petar Marinković
21/03/2012

"Tada sam naučio da, ako si živ, onda moraš da se boriš dalje. Uspešan ili ne, moraš da se boriš, dok si živ. To ne znači da u toj borbi nema predaha, osvrtanja, tuge i stajanja, ali čak i kad si na dnu, na kakvom niko nikad nije bio, a još dišeš, znači da moraš da se boriš."
svaka čast

Dragan Lozancic
21/03/2012

… Ko ne voli pse….

Dragan Lozancic
21/03/2012

… Ko ne voli pse….

Dragan Lozancic
21/03/2012

… Ko ne voli pse….

Dragan Lozancic
21/03/2012

… Ko ne voli pse….

Dragan Lozancic
21/03/2012

… Ko ne voli pse….

Dragan Lozancic
21/03/2012

… Ko ne voli pse….

Dragan Lozancic
21/03/2012

… Ko ne voli pse….

Suzzi Stevanovic
21/03/2012

Ovo potpuno mogu da razumem jer se 08.04. navršavaju tri godine od kako sa nama više nije naša Eli, naša prepametna pudla.
Svaka tvoja reč mi je terala suze na oči i sve što si napisao je čista istina sa kojom može svako od nas da se poistoveti. Ko nije imao ljubimca i ko nije prošao kroz gubitak istog, teško da može da razume tu bol i taj osećaj praznine.
Ne mogu više da pišem….oči mi se pune suzama…. :(
Neka je i našoj Eli i tvojoj Tei uteha što ih često pominjemo i što smo, verujem čvrsto u to, postali bolji ljudi zbog njih.

Suzi Sju Stevanovic
21/03/2012

Ovo potpuno mogu da razumem jer se 08.04. navršavaju tri godine od kako sa nama više nije naša Eli, naša prepametna pudla.
Svaka tvoja reč mi je terala suze na oči i sve što si napisao je čista istina sa kojom može svako od nas da se poistoveti. Ko nije imao ljubimca i ko nije prošao kroz gubitak istog, teško da može da razume tu bol i taj osećaj praznine.
Ne mogu više da pišem….oči mi se pune suzama…. :(
Neka je i našoj Eli i tvojoj Tei uteha što ih često pominjemo i što smo, verujem čvrsto u to, postali bolji ljudi zbog njih.

Suzi Sju Stevanovic
21/03/2012

Ovo potpuno mogu da razumem jer se 08.04. navršavaju tri godine od kako sa nama više nije naša Eli, naša prepametna pudla.
Svaka tvoja reč mi je terala suze na oči i sve što si napisao je čista istina sa kojom može svako od nas da se poistoveti. Ko nije imao ljubimca i ko nije prošao kroz gubitak istog, teško da može da razume tu bol i taj osećaj praznine.
Ne mogu više da pišem….oči mi se pune suzama…. :(
Neka je i našoj Eli i tvojoj Tei uteha što ih često pominjemo i što smo, verujem čvrsto u to, postali bolji ljudi zbog njih.

Suzi Sju Stevanovic
21/03/2012

Ovo potpuno mogu da razumem jer se 08.04. navršavaju tri godine od kako sa nama više nije naša Eli, naša prepametna pudla.
Svaka tvoja reč mi je terala suze na oči i sve što si napisao je čista istina sa kojom može svako od nas da se poistoveti. Ko nije imao ljubimca i ko nije prošao kroz gubitak istog, teško da može da razume tu bol i taj osećaj praznine.
Ne mogu više da pišem….oči mi se pune suzama…. :(
Neka je i našoj Eli i tvojoj Tei uteha što ih često pominjemo i što smo, verujem čvrsto u to, postali bolji ljudi zbog njih.

Suzi Sju Stevanovic
21/03/2012

Ovo potpuno mogu da razumem jer se 08.04. navršavaju tri godine od kako sa nama više nije naša Eli, naša prepametna pudla.
Svaka tvoja reč mi je terala suze na oči i sve što si napisao je čista istina sa kojom može svako od nas da se poistoveti. Ko nije imao ljubimca i ko nije prošao kroz gubitak istog, teško da može da razume tu bol i taj osećaj praznine.
Ne mogu više da pišem….oči mi se pune suzama…. :(
Neka je i našoj Eli i tvojoj Tei uteha što ih često pominjemo i što smo, verujem čvrsto u to, postali bolji ljudi zbog njih.

Suzi Sju Stevanovic
21/03/2012

Ovo potpuno mogu da razumem jer se 08.04. navršavaju tri godine od kako sa nama više nije naša Eli, naša prepametna pudla.
Svaka tvoja reč mi je terala suze na oči i sve što si napisao je čista istina sa kojom može svako od nas da se poistoveti. Ko nije imao ljubimca i ko nije prošao kroz gubitak istog, teško da može da razume tu bol i taj osećaj praznine.
Ne mogu više da pišem….oči mi se pune suzama…. :(
Neka je i našoj Eli i tvojoj Tei uteha što ih često pominjemo i što smo, verujem čvrsto u to, postali bolji ljudi zbog njih.

Suzi Sju Stevanovic
21/03/2012

Ovo potpuno mogu da razumem jer se 08.04. navršavaju tri godine od kako sa nama više nije naša Eli, naša prepametna pudla.
Svaka tvoja reč mi je terala suze na oči i sve što si napisao je čista istina sa kojom može svako od nas da se poistoveti. Ko nije imao ljubimca i ko nije prošao kroz gubitak istog, teško da može da razume tu bol i taj osećaj praznine.
Ne mogu više da pišem….oči mi se pune suzama…. :(
Neka je i našoj Eli i tvojoj Tei uteha što ih često pominjemo i što smo, verujem čvrsto u to, postali bolji ljudi zbog njih.

Biljana Jovanovic
21/03/2012

Ko te nasmeje, taj te i rastuži…

Biljana Jovanovic
21/03/2012

Ko te nasmeje, taj te i rastuži…

Biljana Jovanovic
21/03/2012

Ko te nasmeje, taj te i rastuži…

Biljana Jovanovic
21/03/2012

Ko te nasmeje, taj te i rastuži…

Biljana Jovanovic
21/03/2012

Ko te nasmeje, taj te i rastuži…

Biljana Jovanovic
21/03/2012

Ko te nasmeje, taj te i rastuži…

Biljana Jovanovic
21/03/2012

Ko te nasmeje, taj te i rastuži…

Lily Ann
21/03/2012

Tog dana kada su mi otrovali Bleksi, kada mi je mama javila, sjedala sam u parku na Tasu, i pustila da pola mene ode sa njom. Ko ne voli zivotinje, nikada nece razumjeti ovaj tekst. Al neka tako i ostane, ima nas dobrih i losih. A, losi nikada nece pronaci sebe, i nikada nece osjetiti spokoj u trenu kada ih pas dodirne njuskom, i polize u znak zahvalnosti, pa cak i ako ste ga samo pomazili prolazeci ulicom.
Svi ljudi ovog svijeta mi nece nadomjestiti njenu ljubav. ♥

Hvala ti na ovom tekstu, hvala sto znam da jos postoji normalan svjet. I dugme je dosta ako ga od srca prisivamo <3

Lily Di Mare
21/03/2012

Tog dana kada su mi otrovali Bleksi, kada mi je mama javila, sjedala sam u parku na Tasu, i pustila da pola mene ode sa njom. Ko ne voli zivotinje, nikada nece razumjeti ovaj tekst. Al neka tako i ostane, ima nas dobrih i losih. A, losi nikada nece pronaci sebe, i nikada nece osjetiti spokoj u trenu kada ih pas dodirne njuskom, i polize u znak zahvalnosti, pa cak i ako ste ga samo pomazili prolazeci ulicom.
Svi ljudi ovog svijeta mi nece nadomjestiti njenu ljubav. ♥

Hvala ti na ovom tekstu, hvala sto znam da jos postoji normalan svjet. I dugme je dosta ako ga od srca prisivamo <3

Lily Di Mare
21/03/2012

Tog dana kada su mi otrovali Bleksi, kada mi je mama javila, sjedala sam u parku na Tasu, i pustila da pola mene ode sa njom. Ko ne voli zivotinje, nikada nece razumjeti ovaj tekst. Al neka tako i ostane, ima nas dobrih i losih. A, losi nikada nece pronaci sebe, i nikada nece osjetiti spokoj u trenu kada ih pas dodirne njuskom, i polize u znak zahvalnosti, pa cak i ako ste ga samo pomazili prolazeci ulicom.
Svi ljudi ovog svijeta mi nece nadomjestiti njenu ljubav. ♥

Hvala ti na ovom tekstu, hvala sto znam da jos postoji normalan svjet. I dugme je dosta ako ga od srca prisivamo <3

Lily Di Mare
21/03/2012

Tog dana kada su mi otrovali Bleksi, kada mi je mama javila, sjedala sam u parku na Tasu, i pustila da pola mene ode sa njom. Ko ne voli zivotinje, nikada nece razumjeti ovaj tekst. Al neka tako i ostane, ima nas dobrih i losih. A, losi nikada nece pronaci sebe, i nikada nece osjetiti spokoj u trenu kada ih pas dodirne njuskom, i polize u znak zahvalnosti, pa cak i ako ste ga samo pomazili prolazeci ulicom.
Svi ljudi ovog svijeta mi nece nadomjestiti njenu ljubav. ♥

Hvala ti na ovom tekstu, hvala sto znam da jos postoji normalan svjet. I dugme je dosta ako ga od srca prisivamo <3

Lily Di Mare
21/03/2012

Tog dana kada su mi otrovali Bleksi, kada mi je mama javila, sjedala sam u parku na Tasu, i pustila da pola mene ode sa njom. Ko ne voli zivotinje, nikada nece razumjeti ovaj tekst. Al neka tako i ostane, ima nas dobrih i losih. A, losi nikada nece pronaci sebe, i nikada nece osjetiti spokoj u trenu kada ih pas dodirne njuskom, i polize u znak zahvalnosti, pa cak i ako ste ga samo pomazili prolazeci ulicom.
Svi ljudi ovog svijeta mi nece nadomjestiti njenu ljubav. ♥

Hvala ti na ovom tekstu, hvala sto znam da jos postoji normalan svjet. I dugme je dosta ako ga od srca prisivamo <3

Lily Di Mare
21/03/2012

Tog dana kada su mi otrovali Bleksi, kada mi je mama javila, sjedala sam u parku na Tasu, i pustila da pola mene ode sa njom. Ko ne voli zivotinje, nikada nece razumjeti ovaj tekst. Al neka tako i ostane, ima nas dobrih i losih. A, losi nikada nece pronaci sebe, i nikada nece osjetiti spokoj u trenu kada ih pas dodirne njuskom, i polize u znak zahvalnosti, pa cak i ako ste ga samo pomazili prolazeci ulicom.
Svi ljudi ovog svijeta mi nece nadomjestiti njenu ljubav. ♥

Hvala ti na ovom tekstu, hvala sto znam da jos postoji normalan svjet. I dugme je dosta ako ga od srca prisivamo <3

Lily Mei
21/03/2012

Tog dana kada su mi otrovali Bleksi, kada mi je mama javila, sjedala sam u parku na Tasu, i pustila da pola mene ode sa njom. Ko ne voli zivotinje, nikada nece razumjeti ovaj tekst. Al neka tako i ostane, ima nas dobrih i losih. A, losi nikada nece pronaci sebe, i nikada nece osjetiti spokoj u trenu kada ih pas dodirne njuskom, i polize u znak zahvalnosti, pa cak i ako ste ga samo pomazili prolazeci ulicom.
Svi ljudi ovog svijeta mi nece nadomjestiti njenu ljubav. ♥

Hvala ti na ovom tekstu, hvala sto znam da jos postoji normalan svjet. I dugme je dosta ako ga od srca prisivamo <3

Lidija Janežić
21/03/2012

……koliko god x da ga procitam…nikad nisam imuna na ovaj tekst..

Lidija Janežić
21/03/2012

……koliko god x da ga procitam…nikad nisam imuna na ovaj tekst..

Lidija Janežić
21/03/2012

……koliko god x da ga procitam…nikad nisam imuna na ovaj tekst..

Lidija Janežić
21/03/2012

……koliko god x da ga procitam…nikad nisam imuna na ovaj tekst..

Lidija Janežić
21/03/2012

……koliko god x da ga procitam…nikad nisam imuna na ovaj tekst..

Lidija Janežić
21/03/2012

……koliko god x da ga procitam…nikad nisam imuna na ovaj tekst..

Lidija Janežić
21/03/2012

……koliko god x da ga procitam…nikad nisam imuna na ovaj tekst..

Ranko Trifkovic
21/03/2012

RIP za sve naše koji su otišli "s one strane duge" ….

Ranko Trifković
21/03/2012

RIP za sve naše koji su otišli "s one strane duge" ….

Ranko Trifković
21/03/2012

RIP za sve naše koji su otišli "s one strane duge" ….

Ranko Trifković
21/03/2012

RIP za sve naše koji su otišli "s one strane duge" ….

Ranko Trifković
21/03/2012

RIP za sve naše koji su otišli "s one strane duge" ….

Ranko Trifković
21/03/2012

RIP za sve naše koji su otišli "s one strane duge" ….

Ranko Trifković
21/03/2012

RIP za sve naše koji su otišli "s one strane duge" ….

Tanja Stojanovski
21/03/2012

e pa ja sam se rasplakala ko kisa..:((((((((((

Tanja Stojanovski
21/03/2012

e pa ja sam se rasplakala ko kisa..:((((((((((

Tanja Stojanovski
21/03/2012

e pa ja sam se rasplakala ko kisa..:((((((((((

Tanja Stojanovski
21/03/2012

e pa ja sam se rasplakala ko kisa..:((((((((((

Tanja Stojanovski
21/03/2012

e pa ja sam se rasplakala ko kisa..:((((((((((

Tanja Stojanovski
21/03/2012

e pa ja sam se rasplakala ko kisa..:((((((((((

Tanja Stojanovski
21/03/2012

e pa ja sam se rasplakala ko kisa..:((((((((((

Jovana Civric-Joja
21/03/2012

Svi psi idu u raj…

Jovana Civric-Joja
21/03/2012

Svi psi idu u raj…

Jovana Civric-Joja
21/03/2012

Svi psi idu u raj…

Jovana Civric-Joja
21/03/2012

Svi psi idu u raj…

Jovana Civric-Joja
21/03/2012

Svi psi idu u raj…

Jovana Civric-Joja
21/03/2012

Svi psi idu u raj…

Jovana Civric-Joja
21/03/2012

Svi psi idu u raj…

Dusica Popadic
21/03/2012

Rasplakah se.

Dusica Popadic
21/03/2012

Rasplakah se.

Dusica Popadic
21/03/2012

Rasplakah se.

Dusica Popadic
21/03/2012

Rasplakah se.

Dusica Popadic
21/03/2012

Rasplakah se.

Dusica Popadic
21/03/2012

Rasplakah se.

Dusica Popadic
21/03/2012

Rasplakah se.

ČEHOV. Hvala ti.

ČEHOV. Hvala ti.

ČEHOV. Hvala ti.

ČEHOV. Hvala ti.

ČEHOV. Hvala ti.

ČEHOV. Hvala ti.

ČEHOV. Hvala ti.

Vladimir Djonlic
21/03/2012

BRAVO!!!
čitam te već neko vreme, ali ovaj tekst me je ostavio bez reči!! pročitao sam ga prvi put, a onda sedeo ćutke jedno sat, i onda ga pročitao opet i opet…
ne zato što sam se pronašao u priči, i pas, i 'imao pa nemao' i 'sreća je stvar perspektive…' i razočarenje u ljude i u sistem, i H8 i hronična mizatropija koja nije nasledna u mojoj porodici nego stečena, već zato što je to ZAISTA TAKO!!!
oni koji imaju psa, jer ga istinski vole, a ne kao modni detalj, znaju!!
U svim mojim predjašnjim lomovima, on je taj koji me je izvodio u šetnju, na ono 'čuveno' poljanče kraj Dunava, i vraćao mi veru u dobrotu i veru u mene samog…. jednostavno, jurcanjem okolo, prirodno, pogledom koji kaže 'hajde koji ti je qrac, baci tu loptu pa da uživamo u životu…'
i tamo na obali dunava, i ovde mediterana, i na bilo kojoj obali ubuduće…
NEPROCENJIVO!!!
I OPET, BRAVO ZA TEKST!

Vladimir Djonlic
21/03/2012

BRAVO!!!
čitam te već neko vreme, ali ovaj tekst me je ostavio bez reči!! pročitao sam ga prvi put, a onda sedeo ćutke jedno sat, i onda ga pročitao opet i opet…
ne zato što sam se pronašao u priči, i pas, i 'imao pa nemao' i 'sreća je stvar perspektive…' i razočarenje u ljude i u sistem, i H8 i hronična mizatropija koja nije nasledna u mojoj porodici nego stečena, već zato što je to ZAISTA TAKO!!!
oni koji imaju psa, jer ga istinski vole, a ne kao modni detalj, znaju!!
U svim mojim predjašnjim lomovima, on je taj koji me je izvodio u šetnju, na ono 'čuveno' poljanče kraj Dunava, i vraćao mi veru u dobrotu i veru u mene samog…. jednostavno, jurcanjem okolo, prirodno, pogledom koji kaže 'hajde koji ti je qrac, baci tu loptu pa da uživamo u životu…'
i tamo na obali dunava, i ovde mediterana, i na bilo kojoj obali ubuduće…
NEPROCENJIVO!!!
I OPET, BRAVO ZA TEKST!

Vladimir Djonlic
21/03/2012

BRAVO!!!
čitam te već neko vreme, ali ovaj tekst me je ostavio bez reči!! pročitao sam ga prvi put, a onda sedeo ćutke jedno sat, i onda ga pročitao opet i opet…
ne zato što sam se pronašao u priči, i pas, i 'imao pa nemao' i 'sreća je stvar perspektive…' i razočarenje u ljude i u sistem, i H8 i hronična mizatropija koja nije nasledna u mojoj porodici nego stečena, već zato što je to ZAISTA TAKO!!!
oni koji imaju psa, jer ga istinski vole, a ne kao modni detalj, znaju!!
U svim mojim predjašnjim lomovima, on je taj koji me je izvodio u šetnju, na ono 'čuveno' poljanče kraj Dunava, i vraćao mi veru u dobrotu i veru u mene samog…. jednostavno, jurcanjem okolo, prirodno, pogledom koji kaže 'hajde koji ti je qrac, baci tu loptu pa da uživamo u životu…'
i tamo na obali dunava, i ovde mediterana, i na bilo kojoj obali ubuduće…
NEPROCENJIVO!!!
I OPET, BRAVO ZA TEKST!

Vladimir Djonlic
21/03/2012

BRAVO!!!
čitam te već neko vreme, ali ovaj tekst me je ostavio bez reči!! pročitao sam ga prvi put, a onda sedeo ćutke jedno sat, i onda ga pročitao opet i opet…
ne zato što sam se pronašao u priči, i pas, i 'imao pa nemao' i 'sreća je stvar perspektive…' i razočarenje u ljude i u sistem, i H8 i hronična mizatropija koja nije nasledna u mojoj porodici nego stečena, već zato što je to ZAISTA TAKO!!!
oni koji imaju psa, jer ga istinski vole, a ne kao modni detalj, znaju!!
U svim mojim predjašnjim lomovima, on je taj koji me je izvodio u šetnju, na ono 'čuveno' poljanče kraj Dunava, i vraćao mi veru u dobrotu i veru u mene samog…. jednostavno, jurcanjem okolo, prirodno, pogledom koji kaže 'hajde koji ti je qrac, baci tu loptu pa da uživamo u životu…'
i tamo na obali dunava, i ovde mediterana, i na bilo kojoj obali ubuduće…
NEPROCENJIVO!!!
I OPET, BRAVO ZA TEKST!

Vladimir Djonlic
21/03/2012

BRAVO!!!
čitam te već neko vreme, ali ovaj tekst me je ostavio bez reči!! pročitao sam ga prvi put, a onda sedeo ćutke jedno sat, i onda ga pročitao opet i opet…
ne zato što sam se pronašao u priči, i pas, i 'imao pa nemao' i 'sreća je stvar perspektive…' i razočarenje u ljude i u sistem, i H8 i hronična mizatropija koja nije nasledna u mojoj porodici nego stečena, već zato što je to ZAISTA TAKO!!!
oni koji imaju psa, jer ga istinski vole, a ne kao modni detalj, znaju!!
U svim mojim predjašnjim lomovima, on je taj koji me je izvodio u šetnju, na ono 'čuveno' poljanče kraj Dunava, i vraćao mi veru u dobrotu i veru u mene samog…. jednostavno, jurcanjem okolo, prirodno, pogledom koji kaže 'hajde koji ti je qrac, baci tu loptu pa da uživamo u životu…'
i tamo na obali dunava, i ovde mediterana, i na bilo kojoj obali ubuduće…
NEPROCENJIVO!!!
I OPET, BRAVO ZA TEKST!

Vladimir Djonlic
21/03/2012

BRAVO!!!
čitam te već neko vreme, ali ovaj tekst me je ostavio bez reči!! pročitao sam ga prvi put, a onda sedeo ćutke jedno sat, i onda ga pročitao opet i opet…
ne zato što sam se pronašao u priči, i pas, i 'imao pa nemao' i 'sreća je stvar perspektive…' i razočarenje u ljude i u sistem, i H8 i hronična mizatropija koja nije nasledna u mojoj porodici nego stečena, već zato što je to ZAISTA TAKO!!!
oni koji imaju psa, jer ga istinski vole, a ne kao modni detalj, znaju!!
U svim mojim predjašnjim lomovima, on je taj koji me je izvodio u šetnju, na ono 'čuveno' poljanče kraj Dunava, i vraćao mi veru u dobrotu i veru u mene samog…. jednostavno, jurcanjem okolo, prirodno, pogledom koji kaže 'hajde koji ti je qrac, baci tu loptu pa da uživamo u životu…'
i tamo na obali dunava, i ovde mediterana, i na bilo kojoj obali ubuduće…
NEPROCENJIVO!!!
I OPET, BRAVO ZA TEKST!

Vlada DjOnlic
21/03/2012

BRAVO!!!
čitam te već neko vreme, ali ovaj tekst me je ostavio bez reči!! pročitao sam ga prvi put, a onda sedeo ćutke jedno sat, i onda ga pročitao opet i opet…
ne zato što sam se pronašao u priči, i pas, i 'imao pa nemao' i 'sreća je stvar perspektive…' i razočarenje u ljude i u sistem, i H8 i hronična mizatropija koja nije nasledna u mojoj porodici nego stečena, već zato što je to ZAISTA TAKO!!!
oni koji imaju psa, jer ga istinski vole, a ne kao modni detalj, znaju!!
U svim mojim predjašnjim lomovima, on je taj koji me je izvodio u šetnju, na ono 'čuveno' poljanče kraj Dunava, i vraćao mi veru u dobrotu i veru u mene samog…. jednostavno, jurcanjem okolo, prirodno, pogledom koji kaže 'hajde koji ti je qrac, baci tu loptu pa da uživamo u životu…'
i tamo na obali dunava, i ovde mediterana, i na bilo kojoj obali ubuduće…
NEPROCENJIVO!!!
I OPET, BRAVO ZA TEKST!

‚‚Nemoj da misliš da sam skrenuo dnevniče, pa kao kakav ludak ne razumem da postoje veće patnje, veće stvari u životu, rekoh ti jednom, izgubio sam najboljeg prijatelja u saobraćajnoj nesreći u noći mog 22. rođendana, pa opet, iako se ceo svet moje mladosti tog jutra srušio, iako sam odrastao čitav život u nekoliko sati, iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas.‚‚

Ni ja nikada nisam osetila takvu tugu i samoću kao kad mi je umro mačak, a umrlo mi je mnogo dragih ljudi. Ali njih su svi žalili, tešili smo se međusobno, a kad mi je uginuo mačak, svi su govorili ‚‚nećeš sad valjda pasti u depresiju zbog mačke‚‚ .Prosto su se ljutili što plačem kad mi to spomenu i što se sklanjam, kao da nemam prava da žalim i patim.Nikada u životu se nisam osetila tako samom i napuštenom, obespravljenom.Žalila sam za svojim mačkom, žalim i sad i žaliću dok ne umrem! Znam da to nikom nije važno, al eto…

‚‚Nemoj da misliš da sam skrenuo dnevniče, pa kao kakav ludak ne razumem da postoje veće patnje, veće stvari u životu, rekoh ti jednom, izgubio sam najboljeg prijatelja u saobraćajnoj nesreći u noći mog 22. rođendana, pa opet, iako se ceo svet moje mladosti tog jutra srušio, iako sam odrastao čitav život u nekoliko sati, iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas.‚‚

Ni ja nikada nisam osetila takvu tugu i samoću kao kad mi je umro mačak, a umrlo mi je mnogo dragih ljudi. Ali njih su svi žalili, tešili smo se međusobno, a kad mi je uginuo mačak, svi su govorili ‚‚nećeš sad valjda pasti u depresiju zbog mačke‚‚ .Prosto su se ljutili što plačem kad mi to spomenu i što se sklanjam, kao da nemam prava da žalim i patim.Nikada u životu se nisam osetila tako samom i napuštenom, obespravljenom.Žalila sam za svojim mačkom, žalim i sad i žaliću dok ne umrem! Znam da to nikom nije važno, al eto…

‚‚Nemoj da misliš da sam skrenuo dnevniče, pa kao kakav ludak ne razumem da postoje veće patnje, veće stvari u životu, rekoh ti jednom, izgubio sam najboljeg prijatelja u saobraćajnoj nesreći u noći mog 22. rođendana, pa opet, iako se ceo svet moje mladosti tog jutra srušio, iako sam odrastao čitav život u nekoliko sati, iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas.‚‚

Ni ja nikada nisam osetila takvu tugu i samoću kao kad mi je umro mačak, a umrlo mi je mnogo dragih ljudi. Ali njih su svi žalili, tešili smo se međusobno, a kad mi je uginuo mačak, svi su govorili ‚‚nećeš sad valjda pasti u depresiju zbog mačke‚‚ .Prosto su se ljutili što plačem kad mi to spomenu i što se sklanjam, kao da nemam prava da žalim i patim.Nikada u životu se nisam osetila tako samom i napuštenom, obespravljenom.Žalila sam za svojim mačkom, žalim i sad i žaliću dok ne umrem! Znam da to nikom nije važno, al eto…

‚‚Nemoj da misliš da sam skrenuo dnevniče, pa kao kakav ludak ne razumem da postoje veće patnje, veće stvari u životu, rekoh ti jednom, izgubio sam najboljeg prijatelja u saobraćajnoj nesreći u noći mog 22. rođendana, pa opet, iako se ceo svet moje mladosti tog jutra srušio, iako sam odrastao čitav život u nekoliko sati, iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas.‚‚

Ni ja nikada nisam osetila takvu tugu i samoću kao kad mi je umro mačak, a umrlo mi je mnogo dragih ljudi. Ali njih su svi žalili, tešili smo se međusobno, a kad mi je uginuo mačak, svi su govorili ‚‚nećeš sad valjda pasti u depresiju zbog mačke‚‚ .Prosto su se ljutili što plačem kad mi to spomenu i što se sklanjam, kao da nemam prava da žalim i patim.Nikada u životu se nisam osetila tako samom i napuštenom, obespravljenom.Žalila sam za svojim mačkom, žalim i sad i žaliću dok ne umrem! Znam da to nikom nije važno, al eto…

‚‚Nemoj da misliš da sam skrenuo dnevniče, pa kao kakav ludak ne razumem da postoje veće patnje, veće stvari u životu, rekoh ti jednom, izgubio sam najboljeg prijatelja u saobraćajnoj nesreći u noći mog 22. rođendana, pa opet, iako se ceo svet moje mladosti tog jutra srušio, iako sam odrastao čitav život u nekoliko sati, iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas.‚‚

Ni ja nikada nisam osetila takvu tugu i samoću kao kad mi je umro mačak, a umrlo mi je mnogo dragih ljudi. Ali njih su svi žalili, tešili smo se međusobno, a kad mi je uginuo mačak, svi su govorili ‚‚nećeš sad valjda pasti u depresiju zbog mačke‚‚ .Prosto su se ljutili što plačem kad mi to spomenu i što se sklanjam, kao da nemam prava da žalim i patim.Nikada u životu se nisam osetila tako samom i napuštenom, obespravljenom.Žalila sam za svojim mačkom, žalim i sad i žaliću dok ne umrem! Znam da to nikom nije važno, al eto…

‚‚Nemoj da misliš da sam skrenuo dnevniče, pa kao kakav ludak ne razumem da postoje veće patnje, veće stvari u životu, rekoh ti jednom, izgubio sam najboljeg prijatelja u saobraćajnoj nesreći u noći mog 22. rođendana, pa opet, iako se ceo svet moje mladosti tog jutra srušio, iako sam odrastao čitav život u nekoliko sati, iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas.‚‚

Ni ja nikada nisam osetila takvu tugu i samoću kao kad mi je umro mačak, a umrlo mi je mnogo dragih ljudi. Ali njih su svi žalili, tešili smo se međusobno, a kad mi je uginuo mačak, svi su govorili ‚‚nećeš sad valjda pasti u depresiju zbog mačke‚‚ .Prosto su se ljutili što plačem kad mi to spomenu i što se sklanjam, kao da nemam prava da žalim i patim.Nikada u životu se nisam osetila tako samom i napuštenom, obespravljenom.Žalila sam za svojim mačkom, žalim i sad i žaliću dok ne umrem! Znam da to nikom nije važno, al eto…

‚‚Nemoj da misliš da sam skrenuo dnevniče, pa kao kakav ludak ne razumem da postoje veće patnje, veće stvari u životu, rekoh ti jednom, izgubio sam najboljeg prijatelja u saobraćajnoj nesreći u noći mog 22. rođendana, pa opet, iako se ceo svet moje mladosti tog jutra srušio, iako sam odrastao čitav život u nekoliko sati, iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas.‚‚

Ni ja nikada nisam osetila takvu tugu i samoću kao kad mi je umro mačak, a umrlo mi je mnogo dragih ljudi. Ali njih su svi žalili, tešili smo se međusobno, a kad mi je uginuo mačak, svi su govorili ‚‚nećeš sad valjda pasti u depresiju zbog mačke‚‚ .Prosto su se ljutili što plačem kad mi to spomenu i što se sklanjam, kao da nemam prava da žalim i patim.Nikada u životu se nisam osetila tako samom i napuštenom, obespravljenom.Žalila sam za svojim mačkom, žalim i sad i žaliću dok ne umrem! Znam da to nikom nije važno, al eto…

Rade Dobraš Nedović
21/03/2012

Lepo si to napisao…tužno i istinito…

Rade Dobraš Nedović
21/03/2012

Lepo si to napisao…tužno i istinito…

Rade Dobraš Nedović
21/03/2012

Lepo si to napisao…tužno i istinito…

Rade Dobraš Nedović
21/03/2012

Lepo si to napisao…tužno i istinito…

Rade Dobraš Nedović
21/03/2012

Lepo si to napisao…tužno i istinito…

Rade Dobraš Nedović
21/03/2012

Lepo si to napisao…tužno i istinito…

Maja Radović
21/03/2012

druže moj, predobro si ovo napisao, pogodio si me svakim slovom.
potpuno sam se pronašla u ovom tekstu, jer sam prije 6mj, morala uspavati ženku koja je bila kod mene 10 god. toga dana, pola mene je umrlo zajedno s njom. "iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas." -- istina živa, potpisujem.

Maja Radović
21/03/2012

druže moj, predobro si ovo napisao, pogodio si me svakim slovom.
potpuno sam se pronašla u ovom tekstu, jer sam prije 6mj, morala uspavati ženku koja je bila kod mene 10 god. toga dana, pola mene je umrlo zajedno s njom. "iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas." -- istina živa, potpisujem.

Maja Radović
21/03/2012

druže moj, predobro si ovo napisao, pogodio si me svakim slovom.
potpuno sam se pronašla u ovom tekstu, jer sam prije 6mj, morala uspavati ženku koja je bila kod mene 10 god. toga dana, pola mene je umrlo zajedno s njom. "iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas." -- istina živa, potpisujem.

Maja Radović
21/03/2012

druže moj, predobro si ovo napisao, pogodio si me svakim slovom.
potpuno sam se pronašla u ovom tekstu, jer sam prije 6mj, morala uspavati ženku koja je bila kod mene 10 god. toga dana, pola mene je umrlo zajedno s njom. "iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas." -- istina živa, potpisujem.

Maja Radović
21/03/2012

druže moj, predobro si ovo napisao, pogodio si me svakim slovom.
potpuno sam se pronašla u ovom tekstu, jer sam prije 6mj, morala uspavati ženku koja je bila kod mene 10 god. toga dana, pola mene je umrlo zajedno s njom. "iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas." -- istina živa, potpisujem.

Maja Radović
21/03/2012

druže moj, predobro si ovo napisao, pogodio si me svakim slovom.
potpuno sam se pronašla u ovom tekstu, jer sam prije 6mj, morala uspavati ženku koja je bila kod mene 10 god. toga dana, pola mene je umrlo zajedno s njom. "iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas." -- istina živa, potpisujem.

Maja Radović
21/03/2012

druže moj, predobro si ovo napisao, pogodio si me svakim slovom.
potpuno sam se pronašla u ovom tekstu, jer sam prije 6mj, morala uspavati ženku koja je bila kod mene 10 god. toga dana, pola mene je umrlo zajedno s njom. "iako ni to nikad nisam preboleo, nisam osetio takvu tugu i samoću kao kad mi je umro pas." -- istina živa, potpisujem.

Natasa Bakic
21/03/2012
Natasa Bakic
21/03/2012
Natasa Bakic
21/03/2012
Natasa Bakic
21/03/2012
Natasa Bakic
21/03/2012
Natasa Bakic
21/03/2012
Isidora Dimic
22/03/2012

Ostavio si me bez reči.

Isidora Dimic
22/03/2012

Ostavio si me bez reči.

Isidora Dimic
22/03/2012

Ostavio si me bez reči.

Isidora Dimic
22/03/2012

Ostavio si me bez reči.

Isidora Dimic
22/03/2012

Ostavio si me bez reči.

Isidora Dimic
22/03/2012

Ostavio si me bez reči.

Isidora Dimić
22/03/2012

Ostavio si me bez reči.

Tamara Rukavina
22/03/2012

Isplaka se ovde kao niko…hvala na divnim recima

Tamara Rukavina
22/03/2012

Isplaka se ovde kao niko…hvala na divnim recima

Tamara Rukavina
22/03/2012

Isplaka se ovde kao niko…hvala na divnim recima

Tamara Rukavina
22/03/2012

Isplaka se ovde kao niko…hvala na divnim recima

Tamara Rukavina
22/03/2012

Isplaka se ovde kao niko…hvala na divnim recima

Tamara Rukavina
22/03/2012

Isplaka se ovde kao niko…hvala na divnim recima

Tamara Rukavina
22/03/2012

Isplaka se ovde kao niko…hvala na divnim recima

Zeljko Kojcic
22/03/2012

Predivan tekst! Kada gubiš ljude oko sebe, čini ti se svaki sledeći gubitak će ti lakše pasti jer si sve već pretrpeo, a svaki sledeći put ustvari bude -- drugačije: jednako teško ali na drugi način. A od pasa čovek nauči kako se i u trenutcima njihove samrti uvek može ostati veran, priseban, raspoložen za igru i život u sadašnjem trenutku -- isto kao i od dobrih ljudi.

Zeljko Kojcic
22/03/2012

Predivan tekst! Kada gubiš ljude oko sebe, čini ti se svaki sledeći gubitak će ti lakše pasti jer si sve već pretrpeo, a svaki sledeći put ustvari bude -- drugačije: jednako teško ali na drugi način. A od pasa čovek nauči kako se i u trenutcima njihove samrti uvek može ostati veran, priseban, raspoložen za igru i život u sadašnjem trenutku -- isto kao i od dobrih ljudi.

Zeljko Kojcic
22/03/2012

Predivan tekst! Kada gubiš ljude oko sebe, čini ti se svaki sledeći gubitak će ti lakše pasti jer si sve već pretrpeo, a svaki sledeći put ustvari bude -- drugačije: jednako teško ali na drugi način. A od pasa čovek nauči kako se i u trenutcima njihove samrti uvek može ostati veran, priseban, raspoložen za igru i život u sadašnjem trenutku -- isto kao i od dobrih ljudi.

Zeljko Kojcic
22/03/2012

Predivan tekst! Kada gubiš ljude oko sebe, čini ti se svaki sledeći gubitak će ti lakše pasti jer si sve već pretrpeo, a svaki sledeći put ustvari bude -- drugačije: jednako teško ali na drugi način. A od pasa čovek nauči kako se i u trenutcima njihove samrti uvek može ostati veran, priseban, raspoložen za igru i život u sadašnjem trenutku -- isto kao i od dobrih ljudi.

Zeljko Kojcic
22/03/2012

Predivan tekst! Kada gubiš ljude oko sebe, čini ti se svaki sledeći gubitak će ti lakše pasti jer si sve već pretrpeo, a svaki sledeći put ustvari bude -- drugačije: jednako teško ali na drugi način. A od pasa čovek nauči kako se i u trenutcima njihove samrti uvek može ostati veran, priseban, raspoložen za igru i život u sadašnjem trenutku -- isto kao i od dobrih ljudi.

Zeljko Kojcic
22/03/2012

Predivan tekst! Kada gubiš ljude oko sebe, čini ti se svaki sledeći gubitak će ti lakše pasti jer si sve već pretrpeo, a svaki sledeći put ustvari bude -- drugačije: jednako teško ali na drugi način. A od pasa čovek nauči kako se i u trenutcima njihove samrti uvek može ostati veran, priseban, raspoložen za igru i život u sadašnjem trenutku -- isto kao i od dobrih ljudi.

Zeljko Kojcic
22/03/2012

Predivan tekst! Kada gubiš ljude oko sebe, čini ti se svaki sledeći gubitak će ti lakše pasti jer si sve već pretrpeo, a svaki sledeći put ustvari bude -- drugačije: jednako teško ali na drugi način. A od pasa čovek nauči kako se i u trenutcima njihove samrti uvek može ostati veran, priseban, raspoložen za igru i život u sadašnjem trenutku -- isto kao i od dobrih ljudi.

Zvezdana Radovanovic
22/03/2012

13. maja ce biti godinu dana od kako nema vise moje Ćoke, crne macke koju sam imala 18 godina, koju sam odgajila od slepe i gluve sacice jada, bacene u kontejner zajedno sa jos jednim bratom i sestrom.Oni nisu dugo ziveli, ali su bila prve bebe jedne 14-godisnjakinje, kojoj se svet rusio sa svakom smrcu nekog od njih. Ćoka je bila moj alter ego, rasla je sa mnom, bila postojani svet ultimativne ljubavi, oslonac u svetu ludila, sta god da se desava, pola sata sa njom opet postavljalo je svet u neku poznatiju ravnotezu, sa kojom opet mogu da se nosim..poslednjih godina dva najveca straha su se uselila u moju dusu- da su godine stigle i pregazile mog obozavanog oca i moju Ćoku, i da ce doci dan kad cu nekog od njih izgubiti. Poslednja 2 dana Ćokinog zivota, nije se vise kretala, ali nije htela jos da me ostavi, jela mi je iz ruke i dalje gledala onim zamagljenim pogledom punim obozavanja, koji nijedan covek nije zasluzio..Poslednjeg dana sam lezala pored nje satima,i nikog drugog nisam konstatovala, drzala sam je za malenu krhku sapicu, ona me je gledala i prela, i polako se gasio taj predivni vanvremenski pogled..Posto sam plakala danima pre toga, tada nisam, ona je krenula da se grci ,ja sam je uzela u ruke, i za minut me je ostavila. Samu. Bez drame i patetike, nista nisam osetila, iako je moj najveci strah do tada bio kako cu se JA osecati kad nje vise ne bude bilo, definisala bih samo momentalnu prazninu, mislim da je dobar deo moje duse otisao sa njom. Negde se nesto duboko zakopalo, i ja i dalje jos uvek ne 'kopam' po tome. Imala sam i tada i sada jos macaka, imam i pse,volim svakog od njih, ali kao sto razlicito volimo svako ljudsko stvorenje oko sebe, tako i njih. Znam samo da kad god vidim neku crnu macku, nekako prizeljkujem da cu doziveti neku scenu iz holivudskih filmova, da ce me ta macka pogledati Ćokinim ocima i da cemo obe znati da je to ona, da je nasla nacin da mi se opet vrati..Ja i ona nismo setale ulicom, ali ja nekako ZNAM da ce ona biti pored mene, drzeci svojom nevidljivom sapicom moju ruku, pre nego sto ja odem, i da cu opet videti taj predivan pogled iza kojeg postoji znanje i svest koju mi nikada necemo dostici, pogled koji kaze da zna sve o tebi i da ti sve oprasta i da te bez obzira na sve, jednostavno voli -- takva ljubav ne moze da nestane, i ja sam blagoslovena sto sam imala priliku da budem odabrana..

Zvezdana Radovanovic
22/03/2012

13. maja ce biti godinu dana od kako nema vise moje Ćoke, crne macke koju sam imala 18 godina, koju sam odgajila od slepe i gluve sacice jada, bacene u kontejner zajedno sa jos jednim bratom i sestrom.Oni nisu dugo ziveli, ali su bila prve bebe jedne 14-godisnjakinje, kojoj se svet rusio sa svakom smrcu nekog od njih. Ćoka je bila moj alter ego, rasla je sa mnom, bila postojani svet ultimativne ljubavi, oslonac u svetu ludila, sta god da se desava, pola sata sa njom opet postavljalo je svet u neku poznatiju ravnotezu, sa kojom opet mogu da se nosim..poslednjih godina dva najveca straha su se uselila u moju dusu- da su godine stigle i pregazile mog obozavanog oca i moju Ćoku, i da ce doci dan kad cu nekog od njih izgubiti. Poslednja 2 dana Ćokinog zivota, nije se vise kretala, ali nije htela jos da me ostavi, jela mi je iz ruke i dalje gledala onim zamagljenim pogledom punim obozavanja, koji nijedan covek nije zasluzio..Poslednjeg dana sam lezala pored nje satima,i nikog drugog nisam konstatovala, drzala sam je za malenu krhku sapicu, ona me je gledala i prela, i polako se gasio taj predivni vanvremenski pogled..Posto sam plakala danima pre toga, tada nisam, ona je krenula da se grci ,ja sam je uzela u ruke, i za minut me je ostavila. Samu. Bez drame i patetike, nista nisam osetila, iako je moj najveci strah do tada bio kako cu se JA osecati kad nje vise ne bude bilo, definisala bih samo momentalnu prazninu, mislim da je dobar deo moje duse otisao sa njom. Negde se nesto duboko zakopalo, i ja i dalje jos uvek ne 'kopam' po tome. Imala sam i tada i sada jos macaka, imam i pse,volim svakog od njih, ali kao sto razlicito volimo svako ljudsko stvorenje oko sebe, tako i njih. Znam samo da kad god vidim neku crnu macku, nekako prizeljkujem da cu doziveti neku scenu iz holivudskih filmova, da ce me ta macka pogledati Ćokinim ocima i da cemo obe znati da je to ona, da je nasla nacin da mi se opet vrati..Ja i ona nismo setale ulicom, ali ja nekako ZNAM da ce ona biti pored mene, drzeci svojom nevidljivom sapicom moju ruku, pre nego sto ja odem, i da cu opet videti taj predivan pogled iza kojeg postoji znanje i svest koju mi nikada necemo dostici, pogled koji kaze da zna sve o tebi i da ti sve oprasta i da te bez obzira na sve, jednostavno voli -- takva ljubav ne moze da nestane, i ja sam blagoslovena sto sam imala priliku da budem odabrana..

Zvezdana Radovanovic
22/03/2012

13. maja ce biti godinu dana od kako nema vise moje Ćoke, crne macke koju sam imala 18 godina, koju sam odgajila od slepe i gluve sacice jada, bacene u kontejner zajedno sa jos jednim bratom i sestrom.Oni nisu dugo ziveli, ali su bila prve bebe jedne 14-godisnjakinje, kojoj se svet rusio sa svakom smrcu nekog od njih. Ćoka je bila moj alter ego, rasla je sa mnom, bila postojani svet ultimativne ljubavi, oslonac u svetu ludila, sta god da se desava, pola sata sa njom opet postavljalo je svet u neku poznatiju ravnotezu, sa kojom opet mogu da se nosim..poslednjih godina dva najveca straha su se uselila u moju dusu- da su godine stigle i pregazile mog obozavanog oca i moju Ćoku, i da ce doci dan kad cu nekog od njih izgubiti. Poslednja 2 dana Ćokinog zivota, nije se vise kretala, ali nije htela jos da me ostavi, jela mi je iz ruke i dalje gledala onim zamagljenim pogledom punim obozavanja, koji nijedan covek nije zasluzio..Poslednjeg dana sam lezala pored nje satima,i nikog drugog nisam konstatovala, drzala sam je za malenu krhku sapicu, ona me je gledala i prela, i polako se gasio taj predivni vanvremenski pogled..Posto sam plakala danima pre toga, tada nisam, ona je krenula da se grci ,ja sam je uzela u ruke, i za minut me je ostavila. Samu. Bez drame i patetike, nista nisam osetila, iako je moj najveci strah do tada bio kako cu se JA osecati kad nje vise ne bude bilo, definisala bih samo momentalnu prazninu, mislim da je dobar deo moje duse otisao sa njom. Negde se nesto duboko zakopalo, i ja i dalje jos uvek ne 'kopam' po tome. Imala sam i tada i sada jos macaka, imam i pse,volim svakog od njih, ali kao sto razlicito volimo svako ljudsko stvorenje oko sebe, tako i njih. Znam samo da kad god vidim neku crnu macku, nekako prizeljkujem da cu doziveti neku scenu iz holivudskih filmova, da ce me ta macka pogledati Ćokinim ocima i da cemo obe znati da je to ona, da je nasla nacin da mi se opet vrati..Ja i ona nismo setale ulicom, ali ja nekako ZNAM da ce ona biti pored mene, drzeci svojom nevidljivom sapicom moju ruku, pre nego sto ja odem, i da cu opet videti taj predivan pogled iza kojeg postoji znanje i svest koju mi nikada necemo dostici, pogled koji kaze da zna sve o tebi i da ti sve oprasta i da te bez obzira na sve, jednostavno voli -- takva ljubav ne moze da nestane, i ja sam blagoslovena sto sam imala priliku da budem odabrana..

Zvezdana Radovanovic
22/03/2012

13. maja ce biti godinu dana od kako nema vise moje Ćoke, crne macke koju sam imala 18 godina, koju sam odgajila od slepe i gluve sacice jada, bacene u kontejner zajedno sa jos jednim bratom i sestrom.Oni nisu dugo ziveli, ali su bila prve bebe jedne 14-godisnjakinje, kojoj se svet rusio sa svakom smrcu nekog od njih. Ćoka je bila moj alter ego, rasla je sa mnom, bila postojani svet ultimativne ljubavi, oslonac u svetu ludila, sta god da se desava, pola sata sa njom opet postavljalo je svet u neku poznatiju ravnotezu, sa kojom opet mogu da se nosim..poslednjih godina dva najveca straha su se uselila u moju dusu- da su godine stigle i pregazile mog obozavanog oca i moju Ćoku, i da ce doci dan kad cu nekog od njih izgubiti. Poslednja 2 dana Ćokinog zivota, nije se vise kretala, ali nije htela jos da me ostavi, jela mi je iz ruke i dalje gledala onim zamagljenim pogledom punim obozavanja, koji nijedan covek nije zasluzio..Poslednjeg dana sam lezala pored nje satima,i nikog drugog nisam konstatovala, drzala sam je za malenu krhku sapicu, ona me je gledala i prela, i polako se gasio taj predivni vanvremenski pogled..Posto sam plakala danima pre toga, tada nisam, ona je krenula da se grci ,ja sam je uzela u ruke, i za minut me je ostavila. Samu. Bez drame i patetike, nista nisam osetila, iako je moj najveci strah do tada bio kako cu se JA osecati kad nje vise ne bude bilo, definisala bih samo momentalnu prazninu, mislim da je dobar deo moje duse otisao sa njom. Negde se nesto duboko zakopalo, i ja i dalje jos uvek ne 'kopam' po tome. Imala sam i tada i sada jos macaka, imam i pse,volim svakog od njih, ali kao sto razlicito volimo svako ljudsko stvorenje oko sebe, tako i njih. Znam samo da kad god vidim neku crnu macku, nekako prizeljkujem da cu doziveti neku scenu iz holivudskih filmova, da ce me ta macka pogledati Ćokinim ocima i da cemo obe znati da je to ona, da je nasla nacin da mi se opet vrati..Ja i ona nismo setale ulicom, ali ja nekako ZNAM da ce ona biti pored mene, drzeci svojom nevidljivom sapicom moju ruku, pre nego sto ja odem, i da cu opet videti taj predivan pogled iza kojeg postoji znanje i svest koju mi nikada necemo dostici, pogled koji kaze da zna sve o tebi i da ti sve oprasta i da te bez obzira na sve, jednostavno voli -- takva ljubav ne moze da nestane, i ja sam blagoslovena sto sam imala priliku da budem odabrana..

Zvezdana Radovanovic
22/03/2012

13. maja ce biti godinu dana od kako nema vise moje Ćoke, crne macke koju sam imala 18 godina, koju sam odgajila od slepe i gluve sacice jada, bacene u kontejner zajedno sa jos jednim bratom i sestrom.Oni nisu dugo ziveli, ali su bila prve bebe jedne 14-godisnjakinje, kojoj se svet rusio sa svakom smrcu nekog od njih. Ćoka je bila moj alter ego, rasla je sa mnom, bila postojani svet ultimativne ljubavi, oslonac u svetu ludila, sta god da se desava, pola sata sa njom opet postavljalo je svet u neku poznatiju ravnotezu, sa kojom opet mogu da se nosim..poslednjih godina dva najveca straha su se uselila u moju dusu- da su godine stigle i pregazile mog obozavanog oca i moju Ćoku, i da ce doci dan kad cu nekog od njih izgubiti. Poslednja 2 dana Ćokinog zivota, nije se vise kretala, ali nije htela jos da me ostavi, jela mi je iz ruke i dalje gledala onim zamagljenim pogledom punim obozavanja, koji nijedan covek nije zasluzio..Poslednjeg dana sam lezala pored nje satima,i nikog drugog nisam konstatovala, drzala sam je za malenu krhku sapicu, ona me je gledala i prela, i polako se gasio taj predivni vanvremenski pogled..Posto sam plakala danima pre toga, tada nisam, ona je krenula da se grci ,ja sam je uzela u ruke, i za minut me je ostavila. Samu. Bez drame i patetike, nista nisam osetila, iako je moj najveci strah do tada bio kako cu se JA osecati kad nje vise ne bude bilo, definisala bih samo momentalnu prazninu, mislim da je dobar deo moje duse otisao sa njom. Negde se nesto duboko zakopalo, i ja i dalje jos uvek ne 'kopam' po tome. Imala sam i tada i sada jos macaka, imam i pse,volim svakog od njih, ali kao sto razlicito volimo svako ljudsko stvorenje oko sebe, tako i njih. Znam samo da kad god vidim neku crnu macku, nekako prizeljkujem da cu doziveti neku scenu iz holivudskih filmova, da ce me ta macka pogledati Ćokinim ocima i da cemo obe znati da je to ona, da je nasla nacin da mi se opet vrati..Ja i ona nismo setale ulicom, ali ja nekako ZNAM da ce ona biti pored mene, drzeci svojom nevidljivom sapicom moju ruku, pre nego sto ja odem, i da cu opet videti taj predivan pogled iza kojeg postoji znanje i svest koju mi nikada necemo dostici, pogled koji kaze da zna sve o tebi i da ti sve oprasta i da te bez obzira na sve, jednostavno voli -- takva ljubav ne moze da nestane, i ja sam blagoslovena sto sam imala priliku da budem odabrana..

Zvezdana Radovanovic
22/03/2012

13. maja ce biti godinu dana od kako nema vise moje Ćoke, crne macke koju sam imala 18 godina, koju sam odgajila od slepe i gluve sacice jada, bacene u kontejner zajedno sa jos jednim bratom i sestrom.Oni nisu dugo ziveli, ali su bila prve bebe jedne 14-godisnjakinje, kojoj se svet rusio sa svakom smrcu nekog od njih. Ćoka je bila moj alter ego, rasla je sa mnom, bila postojani svet ultimativne ljubavi, oslonac u svetu ludila, sta god da se desava, pola sata sa njom opet postavljalo je svet u neku poznatiju ravnotezu, sa kojom opet mogu da se nosim..poslednjih godina dva najveca straha su se uselila u moju dusu- da su godine stigle i pregazile mog obozavanog oca i moju Ćoku, i da ce doci dan kad cu nekog od njih izgubiti. Poslednja 2 dana Ćokinog zivota, nije se vise kretala, ali nije htela jos da me ostavi, jela mi je iz ruke i dalje gledala onim zamagljenim pogledom punim obozavanja, koji nijedan covek nije zasluzio..Poslednjeg dana sam lezala pored nje satima,i nikog drugog nisam konstatovala, drzala sam je za malenu krhku sapicu, ona me je gledala i prela, i polako se gasio taj predivni vanvremenski pogled..Posto sam plakala danima pre toga, tada nisam, ona je krenula da se grci ,ja sam je uzela u ruke, i za minut me je ostavila. Samu. Bez drame i patetike, nista nisam osetila, iako je moj najveci strah do tada bio kako cu se JA osecati kad nje vise ne bude bilo, definisala bih samo momentalnu prazninu, mislim da je dobar deo moje duse otisao sa njom. Negde se nesto duboko zakopalo, i ja i dalje jos uvek ne 'kopam' po tome. Imala sam i tada i sada jos macaka, imam i pse,volim svakog od njih, ali kao sto razlicito volimo svako ljudsko stvorenje oko sebe, tako i njih. Znam samo da kad god vidim neku crnu macku, nekako prizeljkujem da cu doziveti neku scenu iz holivudskih filmova, da ce me ta macka pogledati Ćokinim ocima i da cemo obe znati da je to ona, da je nasla nacin da mi se opet vrati..Ja i ona nismo setale ulicom, ali ja nekako ZNAM da ce ona biti pored mene, drzeci svojom nevidljivom sapicom moju ruku, pre nego sto ja odem, i da cu opet videti taj predivan pogled iza kojeg postoji znanje i svest koju mi nikada necemo dostici, pogled koji kaze da zna sve o tebi i da ti sve oprasta i da te bez obzira na sve, jednostavno voli -- takva ljubav ne moze da nestane, i ja sam blagoslovena sto sam imala priliku da budem odabrana..

Zvezdana Radovanovic
22/03/2012

13. maja ce biti godinu dana od kako nema vise moje Ćoke, crne macke koju sam imala 18 godina, koju sam odgajila od slepe i gluve sacice jada, bacene u kontejner zajedno sa jos jednim bratom i sestrom.Oni nisu dugo ziveli, ali su bila prve bebe jedne 14-godisnjakinje, kojoj se svet rusio sa svakom smrcu nekog od njih. Ćoka je bila moj alter ego, rasla je sa mnom, bila postojani svet ultimativne ljubavi, oslonac u svetu ludila, sta god da se desava, pola sata sa njom opet postavljalo je svet u neku poznatiju ravnotezu, sa kojom opet mogu da se nosim..poslednjih godina dva najveca straha su se uselila u moju dusu- da su godine stigle i pregazile mog obozavanog oca i moju Ćoku, i da ce doci dan kad cu nekog od njih izgubiti. Poslednja 2 dana Ćokinog zivota, nije se vise kretala, ali nije htela jos da me ostavi, jela mi je iz ruke i dalje gledala onim zamagljenim pogledom punim obozavanja, koji nijedan covek nije zasluzio..Poslednjeg dana sam lezala pored nje satima,i nikog drugog nisam konstatovala, drzala sam je za malenu krhku sapicu, ona me je gledala i prela, i polako se gasio taj predivni vanvremenski pogled..Posto sam plakala danima pre toga, tada nisam, ona je krenula da se grci ,ja sam je uzela u ruke, i za minut me je ostavila. Samu. Bez drame i patetike, nista nisam osetila, iako je moj najveci strah do tada bio kako cu se JA osecati kad nje vise ne bude bilo, definisala bih samo momentalnu prazninu, mislim da je dobar deo moje duse otisao sa njom. Negde se nesto duboko zakopalo, i ja i dalje jos uvek ne 'kopam' po tome. Imala sam i tada i sada jos macaka, imam i pse,volim svakog od njih, ali kao sto razlicito volimo svako ljudsko stvorenje oko sebe, tako i njih. Znam samo da kad god vidim neku crnu macku, nekako prizeljkujem da cu doziveti neku scenu iz holivudskih filmova, da ce me ta macka pogledati Ćokinim ocima i da cemo obe znati da je to ona, da je nasla nacin da mi se opet vrati..Ja i ona nismo setale ulicom, ali ja nekako ZNAM da ce ona biti pored mene, drzeci svojom nevidljivom sapicom moju ruku, pre nego sto ja odem, i da cu opet videti taj predivan pogled iza kojeg postoji znanje i svest koju mi nikada necemo dostici, pogled koji kaze da zna sve o tebi i da ti sve oprasta i da te bez obzira na sve, jednostavno voli -- takva ljubav ne moze da nestane, i ja sam blagoslovena sto sam imala priliku da budem odabrana..

Stela Tapavički
22/03/2012

ko nije imao psa pa ga izgubio taj ne zna šta je bol…

Stela Tapavički
22/03/2012

ko nije imao psa pa ga izgubio taj ne zna šta je bol…

Stela Tapavički
22/03/2012

ko nije imao psa pa ga izgubio taj ne zna šta je bol…

Stela Tapavički
22/03/2012

ko nije imao psa pa ga izgubio taj ne zna šta je bol…

Stela Tapavički
22/03/2012

ko nije imao psa pa ga izgubio taj ne zna šta je bol…

Stela Tapavički
22/03/2012

ko nije imao psa pa ga izgubio taj ne zna šta je bol…

Stela Lazić
22/03/2012

ko nije imao psa pa ga izgubio taj ne zna šta je bol…

Zoran Bošnjak
23/03/2012

Postoji mnogo zgoda i nezgoda koje sam doživio sa svojom Evom. Postoje mnogi lijepi trenutci, postoje i neki manje lijepi. Međutim jednu stvar sa sigurnošću ću pamtiti cijeli život -- kad sam ju kao štene od 3 mjeseca (nije imala dlake nego paperje), tu malenu debelu buhtlicu prvi put uzeo u ruke i kad su nam se pogledi sreli. Te divne, crne, iskrene bademiće od očiju, i ona začuđenost s moje strane ali i s njene. I tako smo se gledali neko vrijeme, i nismo znali što da si kažemo. Ali nismo si morali ništa reći. Znali smo da smo rođeni jedno za drugo. Ne sjećam se kad sam zadnji put tako jaku emociju osjetio, kao prvi put s tom malenom đukelom. Mi smo našim psima čitav svijet, često im slamamo srce našim nepromišljenim ponašanjem (i galama na psa je za njega srušeni svijet). Kad samo znamo da oni mogu ugristi kad god žele, ali nikad to ne učine -- jer nas vole. Kad trebaju šutiti, šute. Kad trebaju biti mirni, mirni su satima. Kad trebaju obraniti, pokažu zube i dali bi svoj život za nas. Volimo životinje i poštujmo ih baš kao što je to činio autor ovog bloga. To je najbolji način da im se odužimo za svu njihovu ljubav koju nam daju.

Zoran Bošnjak
23/03/2012

Postoji mnogo zgoda i nezgoda koje sam doživio sa svojom Evom. Postoje mnogi lijepi trenutci, postoje i neki manje lijepi. Međutim jednu stvar sa sigurnošću ću pamtiti cijeli život -- kad sam ju kao štene od 3 mjeseca (nije imala dlake nego paperje), tu malenu debelu buhtlicu prvi put uzeo u ruke i kad su nam se pogledi sreli. Te divne, crne, iskrene bademiće od očiju, i ona začuđenost s moje strane ali i s njene. I tako smo se gledali neko vrijeme, i nismo znali što da si kažemo. Ali nismo si morali ništa reći. Znali smo da smo rođeni jedno za drugo. Ne sjećam se kad sam zadnji put tako jaku emociju osjetio, kao prvi put s tom malenom đukelom. Mi smo našim psima čitav svijet, često im slamamo srce našim nepromišljenim ponašanjem (i galama na psa je za njega srušeni svijet). Kad samo znamo da oni mogu ugristi kad god žele, ali nikad to ne učine -- jer nas vole. Kad trebaju šutiti, šute. Kad trebaju biti mirni, mirni su satima. Kad trebaju obraniti, pokažu zube i dali bi svoj život za nas. Volimo životinje i poštujmo ih baš kao što je to činio autor ovog bloga. To je najbolji način da im se odužimo za svu njihovu ljubav koju nam daju.

Zoran Bošnjak
23/03/2012

Postoji mnogo zgoda i nezgoda koje sam doživio sa svojom Evom. Postoje mnogi lijepi trenutci, postoje i neki manje lijepi. Međutim jednu stvar sa sigurnošću ću pamtiti cijeli život -- kad sam ju kao štene od 3 mjeseca (nije imala dlake nego paperje), tu malenu debelu buhtlicu prvi put uzeo u ruke i kad su nam se pogledi sreli. Te divne, crne, iskrene bademiće od očiju, i ona začuđenost s moje strane ali i s njene. I tako smo se gledali neko vrijeme, i nismo znali što da si kažemo. Ali nismo si morali ništa reći. Znali smo da smo rođeni jedno za drugo. Ne sjećam se kad sam zadnji put tako jaku emociju osjetio, kao prvi put s tom malenom đukelom. Mi smo našim psima čitav svijet, često im slamamo srce našim nepromišljenim ponašanjem (i galama na psa je za njega srušeni svijet). Kad samo znamo da oni mogu ugristi kad god žele, ali nikad to ne učine -- jer nas vole. Kad trebaju šutiti, šute. Kad trebaju biti mirni, mirni su satima. Kad trebaju obraniti, pokažu zube i dali bi svoj život za nas. Volimo životinje i poštujmo ih baš kao što je to činio autor ovog bloga. To je najbolji način da im se odužimo za svu njihovu ljubav koju nam daju.

Zoran Bošnjak
23/03/2012

Postoji mnogo zgoda i nezgoda koje sam doživio sa svojom Evom. Postoje mnogi lijepi trenutci, postoje i neki manje lijepi. Međutim jednu stvar sa sigurnošću ću pamtiti cijeli život -- kad sam ju kao štene od 3 mjeseca (nije imala dlake nego paperje), tu malenu debelu buhtlicu prvi put uzeo u ruke i kad su nam se pogledi sreli. Te divne, crne, iskrene bademiće od očiju, i ona začuđenost s moje strane ali i s njene. I tako smo se gledali neko vrijeme, i nismo znali što da si kažemo. Ali nismo si morali ništa reći. Znali smo da smo rođeni jedno za drugo. Ne sjećam se kad sam zadnji put tako jaku emociju osjetio, kao prvi put s tom malenom đukelom. Mi smo našim psima čitav svijet, često im slamamo srce našim nepromišljenim ponašanjem (i galama na psa je za njega srušeni svijet). Kad samo znamo da oni mogu ugristi kad god žele, ali nikad to ne učine -- jer nas vole. Kad trebaju šutiti, šute. Kad trebaju biti mirni, mirni su satima. Kad trebaju obraniti, pokažu zube i dali bi svoj život za nas. Volimo životinje i poštujmo ih baš kao što je to činio autor ovog bloga. To je najbolji način da im se odužimo za svu njihovu ljubav koju nam daju.

Zoran Bošnjak
23/03/2012

Postoji mnogo zgoda i nezgoda koje sam doživio sa svojom Evom. Postoje mnogi lijepi trenutci, postoje i neki manje lijepi. Međutim jednu stvar sa sigurnošću ću pamtiti cijeli život -- kad sam ju kao štene od 3 mjeseca (nije imala dlake nego paperje), tu malenu debelu buhtlicu prvi put uzeo u ruke i kad su nam se pogledi sreli. Te divne, crne, iskrene bademiće od očiju, i ona začuđenost s moje strane ali i s njene. I tako smo se gledali neko vrijeme, i nismo znali što da si kažemo. Ali nismo si morali ništa reći. Znali smo da smo rođeni jedno za drugo. Ne sjećam se kad sam zadnji put tako jaku emociju osjetio, kao prvi put s tom malenom đukelom. Mi smo našim psima čitav svijet, često im slamamo srce našim nepromišljenim ponašanjem (i galama na psa je za njega srušeni svijet). Kad samo znamo da oni mogu ugristi kad god žele, ali nikad to ne učine -- jer nas vole. Kad trebaju šutiti, šute. Kad trebaju biti mirni, mirni su satima. Kad trebaju obraniti, pokažu zube i dali bi svoj život za nas. Volimo životinje i poštujmo ih baš kao što je to činio autor ovog bloga. To je najbolji način da im se odužimo za svu njihovu ljubav koju nam daju.

Zoran Bošnjak
23/03/2012

Postoji mnogo zgoda i nezgoda koje sam doživio sa svojom Evom. Postoje mnogi lijepi trenutci, postoje i neki manje lijepi. Međutim jednu stvar sa sigurnošću ću pamtiti cijeli život -- kad sam ju kao štene od 3 mjeseca (nije imala dlake nego paperje), tu malenu debelu buhtlicu prvi put uzeo u ruke i kad su nam se pogledi sreli. Te divne, crne, iskrene bademiće od očiju, i ona začuđenost s moje strane ali i s njene. I tako smo se gledali neko vrijeme, i nismo znali što da si kažemo. Ali nismo si morali ništa reći. Znali smo da smo rođeni jedno za drugo. Ne sjećam se kad sam zadnji put tako jaku emociju osjetio, kao prvi put s tom malenom đukelom. Mi smo našim psima čitav svijet, često im slamamo srce našim nepromišljenim ponašanjem (i galama na psa je za njega srušeni svijet). Kad samo znamo da oni mogu ugristi kad god žele, ali nikad to ne učine -- jer nas vole. Kad trebaju šutiti, šute. Kad trebaju biti mirni, mirni su satima. Kad trebaju obraniti, pokažu zube i dali bi svoj život za nas. Volimo životinje i poštujmo ih baš kao što je to činio autor ovog bloga. To je najbolji način da im se odužimo za svu njihovu ljubav koju nam daju.

Neira Pakica
24/03/2012

otkako imam psa, promijenila sam se 250%.. sve stvari koje su mi nekad bile wow, postale su trivijalne i nevazne u odnosu na onaj momenat kad otkljucavam vrata i vidim njega kako me ceka, raduje se, skace, ne zna gdje ce od sebe.. nista, ali nista vise nije vazno, samo on.. njegove oke, pogledi, udarci u kicmu kad mu se ide u wc, a meni mrsko ustat ujutro haha.. sve je tako sporedno.. jos je mlad, pa me tjesi da necu morati brzo da mu kazem zbogom, ali sama pomisao na to da ce otici na onu stranu duge i u grlu mi se stegne, a suze krenu na oci.. nadati se da ce ostati sa mnom jos dugo, dugo, dugo.. da cemo jedno drugome biti sve.. i jos nesto- pas je u stanju povrijediti nas samo jednom, a to je onda kada nas napusti..
<3 <3 <3
da vam Bog da strpljenja da izdrzite bol bez najdrazih prijatelja, svima onima kojima su otisli u vjecita lovista.. a oni ce nas cekati i tamo, radovati nam se kada nas vide i mahati repicima bas kao nekad 😉

Neira Pakica
24/03/2012

otkako imam psa, promijenila sam se 250%.. sve stvari koje su mi nekad bile wow, postale su trivijalne i nevazne u odnosu na onaj momenat kad otkljucavam vrata i vidim njega kako me ceka, raduje se, skace, ne zna gdje ce od sebe.. nista, ali nista vise nije vazno, samo on.. njegove oke, pogledi, udarci u kicmu kad mu se ide u wc, a meni mrsko ustat ujutro haha.. sve je tako sporedno.. jos je mlad, pa me tjesi da necu morati brzo da mu kazem zbogom, ali sama pomisao na to da ce otici na onu stranu duge i u grlu mi se stegne, a suze krenu na oci.. nadati se da ce ostati sa mnom jos dugo, dugo, dugo.. da cemo jedno drugome biti sve.. i jos nesto- pas je u stanju povrijediti nas samo jednom, a to je onda kada nas napusti..
<3 <3 <3
da vam Bog da strpljenja da izdrzite bol bez najdrazih prijatelja, svima onima kojima su otisli u vjecita lovista.. a oni ce nas cekati i tamo, radovati nam se kada nas vide i mahati repicima bas kao nekad 😉

Neira Pakica
24/03/2012

otkako imam psa, promijenila sam se 250%.. sve stvari koje su mi nekad bile wow, postale su trivijalne i nevazne u odnosu na onaj momenat kad otkljucavam vrata i vidim njega kako me ceka, raduje se, skace, ne zna gdje ce od sebe.. nista, ali nista vise nije vazno, samo on.. njegove oke, pogledi, udarci u kicmu kad mu se ide u wc, a meni mrsko ustat ujutro haha.. sve je tako sporedno.. jos je mlad, pa me tjesi da necu morati brzo da mu kazem zbogom, ali sama pomisao na to da ce otici na onu stranu duge i u grlu mi se stegne, a suze krenu na oci.. nadati se da ce ostati sa mnom jos dugo, dugo, dugo.. da cemo jedno drugome biti sve.. i jos nesto- pas je u stanju povrijediti nas samo jednom, a to je onda kada nas napusti..
<3 <3 <3
da vam Bog da strpljenja da izdrzite bol bez najdrazih prijatelja, svima onima kojima su otisli u vjecita lovista.. a oni ce nas cekati i tamo, radovati nam se kada nas vide i mahati repicima bas kao nekad 😉

Neira Pakica
24/03/2012

otkako imam psa, promijenila sam se 250%.. sve stvari koje su mi nekad bile wow, postale su trivijalne i nevazne u odnosu na onaj momenat kad otkljucavam vrata i vidim njega kako me ceka, raduje se, skace, ne zna gdje ce od sebe.. nista, ali nista vise nije vazno, samo on.. njegove oke, pogledi, udarci u kicmu kad mu se ide u wc, a meni mrsko ustat ujutro haha.. sve je tako sporedno.. jos je mlad, pa me tjesi da necu morati brzo da mu kazem zbogom, ali sama pomisao na to da ce otici na onu stranu duge i u grlu mi se stegne, a suze krenu na oci.. nadati se da ce ostati sa mnom jos dugo, dugo, dugo.. da cemo jedno drugome biti sve.. i jos nesto- pas je u stanju povrijediti nas samo jednom, a to je onda kada nas napusti..
<3 <3 <3
da vam Bog da strpljenja da izdrzite bol bez najdrazih prijatelja, svima onima kojima su otisli u vjecita lovista.. a oni ce nas cekati i tamo, radovati nam se kada nas vide i mahati repicima bas kao nekad 😉

Neira Pakica
24/03/2012

otkako imam psa, promijenila sam se 250%.. sve stvari koje su mi nekad bile wow, postale su trivijalne i nevazne u odnosu na onaj momenat kad otkljucavam vrata i vidim njega kako me ceka, raduje se, skace, ne zna gdje ce od sebe.. nista, ali nista vise nije vazno, samo on.. njegove oke, pogledi, udarci u kicmu kad mu se ide u wc, a meni mrsko ustat ujutro haha.. sve je tako sporedno.. jos je mlad, pa me tjesi da necu morati brzo da mu kazem zbogom, ali sama pomisao na to da ce otici na onu stranu duge i u grlu mi se stegne, a suze krenu na oci.. nadati se da ce ostati sa mnom jos dugo, dugo, dugo.. da cemo jedno drugome biti sve.. i jos nesto- pas je u stanju povrijediti nas samo jednom, a to je onda kada nas napusti..
<3 <3 <3
da vam Bog da strpljenja da izdrzite bol bez najdrazih prijatelja, svima onima kojima su otisli u vjecita lovista.. a oni ce nas cekati i tamo, radovati nam se kada nas vide i mahati repicima bas kao nekad 😉

Neira Pakica
24/03/2012

otkako imam psa, promijenila sam se 250%.. sve stvari koje su mi nekad bile wow, postale su trivijalne i nevazne u odnosu na onaj momenat kad otkljucavam vrata i vidim njega kako me ceka, raduje se, skace, ne zna gdje ce od sebe.. nista, ali nista vise nije vazno, samo on.. njegove oke, pogledi, udarci u kicmu kad mu se ide u wc, a meni mrsko ustat ujutro haha.. sve je tako sporedno.. jos je mlad, pa me tjesi da necu morati brzo da mu kazem zbogom, ali sama pomisao na to da ce otici na onu stranu duge i u grlu mi se stegne, a suze krenu na oci.. nadati se da ce ostati sa mnom jos dugo, dugo, dugo.. da cemo jedno drugome biti sve.. i jos nesto- pas je u stanju povrijediti nas samo jednom, a to je onda kada nas napusti..
<3 <3 <3
da vam Bog da strpljenja da izdrzite bol bez najdrazih prijatelja, svima onima kojima su otisli u vjecita lovista.. a oni ce nas cekati i tamo, radovati nam se kada nas vide i mahati repicima bas kao nekad 😉

Neira Pakica
24/03/2012

otkako imam psa, promijenila sam se 250%.. sve stvari koje su mi nekad bile wow, postale su trivijalne i nevazne u odnosu na onaj momenat kad otkljucavam vrata i vidim njega kako me ceka, raduje se, skace, ne zna gdje ce od sebe.. nista, ali nista vise nije vazno, samo on.. njegove oke, pogledi, udarci u kicmu kad mu se ide u wc, a meni mrsko ustat ujutro haha.. sve je tako sporedno.. jos je mlad, pa me tjesi da necu morati brzo da mu kazem zbogom, ali sama pomisao na to da ce otici na onu stranu duge i u grlu mi se stegne, a suze krenu na oci.. nadati se da ce ostati sa mnom jos dugo, dugo, dugo.. da cemo jedno drugome biti sve.. i jos nesto- pas je u stanju povrijediti nas samo jednom, a to je onda kada nas napusti..
<3 <3 <3
da vam Bog da strpljenja da izdrzite bol bez najdrazih prijatelja, svima onima kojima su otisli u vjecita lovista.. a oni ce nas cekati i tamo, radovati nam se kada nas vide i mahati repicima bas kao nekad 😉

svaki taj drhtaj prodjoh,nosim i znam..

svaki taj drhtaj prodjoh,nosim i znam..

svaki taj drhtaj prodjoh,nosim i znam..

svaki taj drhtaj prodjoh,nosim i znam..

svaki taj drhtaj prodjoh,nosim i znam..

svaki taj drhtaj prodjoh,nosim i znam..

Jelena Sanja Popovic
25/03/2012

svaki taj drhtaj prodjoh,nosim i znam..

Elizabeth Stefanov
31/03/2012

Tuzna prica,rasplakala sam se,zao mi je ljudi koji nikada nece osetiti tu ljubav izmedju coveka i psa,hvala svima koji ih bezgranicno vole i brinu o njima,oni to zasluzuju,mi imamo rodjaka ,prijatelja,oni imaju samo nas!Hvala na prelepom tekstu!

Elizabeta Stefanova
31/03/2012

Tuzna prica,rasplakala sam se,zao mi je ljudi koji nikada nece osetiti tu ljubav izmedju coveka i psa,hvala svima koji ih bezgranicno vole i brinu o njima,oni to zasluzuju,mi imamo rodjaka ,prijatelja,oni imaju samo nas!Hvala na prelepom tekstu!

Elizabeta Stefanova
31/03/2012

Tuzna prica,rasplakala sam se,zao mi je ljudi koji nikada nece osetiti tu ljubav izmedju coveka i psa,hvala svima koji ih bezgranicno vole i brinu o njima,oni to zasluzuju,mi imamo rodjaka ,prijatelja,oni imaju samo nas!Hvala na prelepom tekstu!

Elizabeta Stefanova
31/03/2012

Tuzna prica,rasplakala sam se,zao mi je ljudi koji nikada nece osetiti tu ljubav izmedju coveka i psa,hvala svima koji ih bezgranicno vole i brinu o njima,oni to zasluzuju,mi imamo rodjaka ,prijatelja,oni imaju samo nas!Hvala na prelepom tekstu!

Elizabeta Stefanova
31/03/2012

Tuzna prica,rasplakala sam se,zao mi je ljudi koji nikada nece osetiti tu ljubav izmedju coveka i psa,hvala svima koji ih bezgranicno vole i brinu o njima,oni to zasluzuju,mi imamo rodjaka ,prijatelja,oni imaju samo nas!Hvala na prelepom tekstu!

Elizabeta Stefanova
31/03/2012

Tuzna prica,rasplakala sam se,zao mi je ljudi koji nikada nece osetiti tu ljubav izmedju coveka i psa,hvala svima koji ih bezgranicno vole i brinu o njima,oni to zasluzuju,mi imamo rodjaka ,prijatelja,oni imaju samo nas!Hvala na prelepom tekstu!

Tuzna prica,rasplakala sam se,zao mi je ljudi koji nikada nece osetiti tu ljubav izmedju coveka i psa,hvala svima koji ih bezgranicno vole i brinu o njima,oni to zasluzuju,mi imamo rodjaka ,prijatelja,oni imaju samo nas!Hvala na prelepom tekstu!

Ivor Fogadić
01/04/2012

jake reci .. svaka ti cast na tekstu!

Ivor Fogadić
01/04/2012

jake reci .. svaka ti cast na tekstu!

Ivor Fogadić
01/04/2012

jake reci .. svaka ti cast na tekstu!

Ivor Fogadić
01/04/2012

jake reci .. svaka ti cast na tekstu!

Ivor Fogadić
01/04/2012

jake reci .. svaka ti cast na tekstu!

Ivor Fogadić
01/04/2012

jake reci .. svaka ti cast na tekstu!

Ivor Fogadić
01/04/2012

jake reci .. svaka ti cast na tekstu!

Milutin Kuzmanovic
06/04/2012

Potpuno ga razumem, Pre 10 Godina su mi obili kucu lopovi iz Surcina i otrovali mi vucjaka isto zenka zvala se Ema, srecom da je tada moja majka dosla kod mene u posetu u Bec, ko zna sta bi kreteni radili i sa njom, osecaj je kao da izgubis clana porodice uzasno…

Milutin Kuzmanovic
06/04/2012

Potpuno ga razumem, Pre 10 Godina su mi obili kucu lopovi iz Surcina i otrovali mi vucjaka isto zenka zvala se Ema, srecom da je tada moja majka dosla kod mene u posetu u Bec, ko zna sta bi kreteni radili i sa njom, osecaj je kao da izgubis clana porodice uzasno…

Milutin Kuzmanovic
06/04/2012

Potpuno ga razumem, Pre 10 Godina su mi obili kucu lopovi iz Surcina i otrovali mi vucjaka isto zenka zvala se Ema, srecom da je tada moja majka dosla kod mene u posetu u Bec, ko zna sta bi kreteni radili i sa njom, osecaj je kao da izgubis clana porodice uzasno…

Milutin Kuzmanovic
06/04/2012

Potpuno ga razumem, Pre 10 Godina su mi obili kucu lopovi iz Surcina i otrovali mi vucjaka isto zenka zvala se Ema, srecom da je tada moja majka dosla kod mene u posetu u Bec, ko zna sta bi kreteni radili i sa njom, osecaj je kao da izgubis clana porodice uzasno…

Milutin Kuzmanovic
06/04/2012

Potpuno ga razumem, Pre 10 Godina su mi obili kucu lopovi iz Surcina i otrovali mi vucjaka isto zenka zvala se Ema, srecom da je tada moja majka dosla kod mene u posetu u Bec, ko zna sta bi kreteni radili i sa njom, osecaj je kao da izgubis clana porodice uzasno…

Milutin Kuzmanovic
06/04/2012

Potpuno ga razumem, Pre 10 Godina su mi obili kucu lopovi iz Surcina i otrovali mi vucjaka isto zenka zvala se Ema, srecom da je tada moja majka dosla kod mene u posetu u Bec, ko zna sta bi kreteni radili i sa njom, osecaj je kao da izgubis clana porodice uzasno…

Svako od nas ima jednu Teu, svako ima nekog koga nema u ljudskom ili zivotinjskom obliku. Ono na sta bih se ja osvrnula jeste sposobnost da se nauci ziveti sa tim gubitkom. U zivotu se desavaju razne stvari, nekoga zaista nema, neko je u "Turskom groblju" a gde smo mi posle toga? Smatram da postoji "neko" ko nas voli ali nas isto tako i dobro poznaje. Zna, da ucimo samo kad nas nesto zaboli. Shodno lekciji koju treba da naucimo odredjuje tezinu zadatka. Nikad vecu od nasih sposobnosti da ga resimo, nikad teze nego sto mozemo da podnesemo. Sve sto covek radi u zivotu, radi zbog sebe. Nije mi jasno zasto onda krivimo druge ako se ne uklapaju u tu shemu? Sa zivotinjama je lakse. Bezuslovna ljubav. Uzivamo u njoj, prozima nas, radujemo se svakom zamah repa. Vezujemo se za manje emotivno zahtevna bica od nas samih. Od cega bezimo? Kad izgubimo Teu, treba reci "Hvala sto je postojala", nositi je u srcu i secati se svega sto smo naucili uz nju ali i otvoriti srce za neku drugu koja nas isto tako moze obradovati, rastuziti i usreciti. Rodjena sam eto, dan posle 18-og marta, dana od kada si poceo da se ucis ziveti sa jos jednim gubitkom, dadoh sebi tu slobodu da te podsetim na stihove cika Mike Antica:
Vazno je,mozda,i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.
I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne.
I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Ovde nije rec samo o Tei, zar ne?

Svako od nas ima jednu Teu, svako ima nekog koga nema u ljudskom ili zivotinjskom obliku. Ono na sta bih se ja osvrnula jeste sposobnost da se nauci ziveti sa tim gubitkom. U zivotu se desavaju razne stvari, nekoga zaista nema, neko je u "Turskom groblju" a gde smo mi posle toga? Smatram da postoji "neko" ko nas voli ali nas isto tako i dobro poznaje. Zna, da ucimo samo kad nas nesto zaboli. Shodno lekciji koju treba da naucimo odredjuje tezinu zadatka. Nikad vecu od nasih sposobnosti da ga resimo, nikad teze nego sto mozemo da podnesemo. Sve sto covek radi u zivotu, radi zbog sebe. Nije mi jasno zasto onda krivimo druge ako se ne uklapaju u tu shemu? Sa zivotinjama je lakse. Bezuslovna ljubav. Uzivamo u njoj, prozima nas, radujemo se svakom zamah repa. Vezujemo se za manje emotivno zahtevna bica od nas samih. Od cega bezimo? Kad izgubimo Teu, treba reci "Hvala sto je postojala", nositi je u srcu i secati se svega sto smo naucili uz nju ali i otvoriti srce za neku drugu koja nas isto tako moze obradovati, rastuziti i usreciti. Rodjena sam eto, dan posle 18-og marta, dana od kada si poceo da se ucis ziveti sa jos jednim gubitkom, dadoh sebi tu slobodu da te podsetim na stihove cika Mike Antica:
Vazno je,mozda,i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.
I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne.
I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Ovde nije rec samo o Tei, zar ne?

Svako od nas ima jednu Teu, svako ima nekog koga nema u ljudskom ili zivotinjskom obliku. Ono na sta bih se ja osvrnula jeste sposobnost da se nauci ziveti sa tim gubitkom. U zivotu se desavaju razne stvari, nekoga zaista nema, neko je u "Turskom groblju" a gde smo mi posle toga? Smatram da postoji "neko" ko nas voli ali nas isto tako i dobro poznaje. Zna, da ucimo samo kad nas nesto zaboli. Shodno lekciji koju treba da naucimo odredjuje tezinu zadatka. Nikad vecu od nasih sposobnosti da ga resimo, nikad teze nego sto mozemo da podnesemo. Sve sto covek radi u zivotu, radi zbog sebe. Nije mi jasno zasto onda krivimo druge ako se ne uklapaju u tu shemu? Sa zivotinjama je lakse. Bezuslovna ljubav. Uzivamo u njoj, prozima nas, radujemo se svakom zamah repa. Vezujemo se za manje emotivno zahtevna bica od nas samih. Od cega bezimo? Kad izgubimo Teu, treba reci "Hvala sto je postojala", nositi je u srcu i secati se svega sto smo naucili uz nju ali i otvoriti srce za neku drugu koja nas isto tako moze obradovati, rastuziti i usreciti. Rodjena sam eto, dan posle 18-og marta, dana od kada si poceo da se ucis ziveti sa jos jednim gubitkom, dadoh sebi tu slobodu da te podsetim na stihove cika Mike Antica:
Vazno je,mozda,i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.
I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne.
I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Ovde nije rec samo o Tei, zar ne?

Svako od nas ima jednu Teu, svako ima nekog koga nema u ljudskom ili zivotinjskom obliku. Ono na sta bih se ja osvrnula jeste sposobnost da se nauci ziveti sa tim gubitkom. U zivotu se desavaju razne stvari, nekoga zaista nema, neko je u "Turskom groblju" a gde smo mi posle toga? Smatram da postoji "neko" ko nas voli ali nas isto tako i dobro poznaje. Zna, da ucimo samo kad nas nesto zaboli. Shodno lekciji koju treba da naucimo odredjuje tezinu zadatka. Nikad vecu od nasih sposobnosti da ga resimo, nikad teze nego sto mozemo da podnesemo. Sve sto covek radi u zivotu, radi zbog sebe. Nije mi jasno zasto onda krivimo druge ako se ne uklapaju u tu shemu? Sa zivotinjama je lakse. Bezuslovna ljubav. Uzivamo u njoj, prozima nas, radujemo se svakom zamah repa. Vezujemo se za manje emotivno zahtevna bica od nas samih. Od cega bezimo? Kad izgubimo Teu, treba reci "Hvala sto je postojala", nositi je u srcu i secati se svega sto smo naucili uz nju ali i otvoriti srce za neku drugu koja nas isto tako moze obradovati, rastuziti i usreciti. Rodjena sam eto, dan posle 18-og marta, dana od kada si poceo da se ucis ziveti sa jos jednim gubitkom, dadoh sebi tu slobodu da te podsetim na stihove cika Mike Antica:
Vazno je,mozda,i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.
I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne.
I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Ovde nije rec samo o Tei, zar ne?

Svako od nas ima jednu Teu, svako ima nekog koga nema u ljudskom ili zivotinjskom obliku. Ono na sta bih se ja osvrnula jeste sposobnost da se nauci ziveti sa tim gubitkom. U zivotu se desavaju razne stvari, nekoga zaista nema, neko je u "Turskom groblju" a gde smo mi posle toga? Smatram da postoji "neko" ko nas voli ali nas isto tako i dobro poznaje. Zna, da ucimo samo kad nas nesto zaboli. Shodno lekciji koju treba da naucimo odredjuje tezinu zadatka. Nikad vecu od nasih sposobnosti da ga resimo, nikad teze nego sto mozemo da podnesemo. Sve sto covek radi u zivotu, radi zbog sebe. Nije mi jasno zasto onda krivimo druge ako se ne uklapaju u tu shemu? Sa zivotinjama je lakse. Bezuslovna ljubav. Uzivamo u njoj, prozima nas, radujemo se svakom zamah repa. Vezujemo se za manje emotivno zahtevna bica od nas samih. Od cega bezimo? Kad izgubimo Teu, treba reci "Hvala sto je postojala", nositi je u srcu i secati se svega sto smo naucili uz nju ali i otvoriti srce za neku drugu koja nas isto tako moze obradovati, rastuziti i usreciti. Rodjena sam eto, dan posle 18-og marta, dana od kada si poceo da se ucis ziveti sa jos jednim gubitkom, dadoh sebi tu slobodu da te podsetim na stihove cika Mike Antica:
Vazno je,mozda,i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.
I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne.
I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Ovde nije rec samo o Tei, zar ne?

Svako od nas ima jednu Teu, svako ima nekog koga nema u ljudskom ili zivotinjskom obliku. Ono na sta bih se ja osvrnula jeste sposobnost da se nauci ziveti sa tim gubitkom. U zivotu se desavaju razne stvari, nekoga zaista nema, neko je u "Turskom groblju" a gde smo mi posle toga? Smatram da postoji "neko" ko nas voli ali nas isto tako i dobro poznaje. Zna, da ucimo samo kad nas nesto zaboli. Shodno lekciji koju treba da naucimo odredjuje tezinu zadatka. Nikad vecu od nasih sposobnosti da ga resimo, nikad teze nego sto mozemo da podnesemo. Sve sto covek radi u zivotu, radi zbog sebe. Nije mi jasno zasto onda krivimo druge ako se ne uklapaju u tu shemu? Sa zivotinjama je lakse. Bezuslovna ljubav. Uzivamo u njoj, prozima nas, radujemo se svakom zamah repa. Vezujemo se za manje emotivno zahtevna bica od nas samih. Od cega bezimo? Kad izgubimo Teu, treba reci "Hvala sto je postojala", nositi je u srcu i secati se svega sto smo naucili uz nju ali i otvoriti srce za neku drugu koja nas isto tako moze obradovati, rastuziti i usreciti. Rodjena sam eto, dan posle 18-og marta, dana od kada si poceo da se ucis ziveti sa jos jednim gubitkom, dadoh sebi tu slobodu da te podsetim na stihove cika Mike Antica:
Vazno je,mozda,i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.
I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne.
I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Ovde nije rec samo o Tei, zar ne?

Svako od nas ima jednu Teu, svako ima nekog koga nema u ljudskom ili zivotinjskom obliku. Ono na sta bih se ja osvrnula jeste sposobnost da se nauci ziveti sa tim gubitkom. U zivotu se desavaju razne stvari, nekoga zaista nema, neko je u "Turskom groblju" a gde smo mi posle toga? Smatram da postoji "neko" ko nas voli ali nas isto tako i dobro poznaje. Zna, da ucimo samo kad nas nesto zaboli. Shodno lekciji koju treba da naucimo odredjuje tezinu zadatka. Nikad vecu od nasih sposobnosti da ga resimo, nikad teze nego sto mozemo da podnesemo. Sve sto covek radi u zivotu, radi zbog sebe. Nije mi jasno zasto onda krivimo druge ako se ne uklapaju u tu shemu? Sa zivotinjama je lakse. Bezuslovna ljubav. Uzivamo u njoj, prozima nas, radujemo se svakom zamah repa. Vezujemo se za manje emotivno zahtevna bica od nas samih. Od cega bezimo? Kad izgubimo Teu, treba reci "Hvala sto je postojala", nositi je u srcu i secati se svega sto smo naucili uz nju ali i otvoriti srce za neku drugu koja nas isto tako moze obradovati, rastuziti i usreciti. Rodjena sam eto, dan posle 18-og marta, dana od kada si poceo da se ucis ziveti sa jos jednim gubitkom, dadoh sebi tu slobodu da te podsetim na stihove cika Mike Antica:
Vazno je,mozda,i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.
I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne.
I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Ovde nije rec samo o Tei, zar ne?

Maestralno… sve dozivela i ponovo prozivela :((

Maestralno… sve dozivela i ponovo prozivela :((

Maestralno… sve dozivela i ponovo prozivela :((

Maestralno… sve dozivela i ponovo prozivela :((

Maestralno… sve dozivela i ponovo prozivela :((

Maestralno… sve dozivela i ponovo prozivela :((

Maestralno… sve dozivela i ponovo prozivela :((

Mrgud Macak
25/04/2012

I ja sam obecala sebi da cu jednom ispisati pricu mog Macka Mrguda, ali nekako jos uvijek nisam u stanju..Kazu da ljubimac moze da te povrijedi samo jednom i to onda kada umre..Mene je moj debeli radoznali macak povrijedio 13.januara ove godine, samo tada i nikada prije toga..A sjecam se jedne noci kada su me jako povrijedili ljudi.Dosla sam kuci kasno, u praznom stanu cekao me je moj macak, prozdrljivo gledajuci u polupraznu zdjelu za hranu. Usla sam i pacuci jednostavno legla na krevet.Bol i tuga i nepravda koje su mi se desile tu noc pretocile su se u suze,razmisljala sam o tome kako prijateljstvo i ljubav i dobrota ljudi mozda i ne postoje..A onda se desilo nesto, moj macak je prestao gladno mjaukati, sapama je skocio i otvorio vrata sobe (sto je radio i inace)i umjesto da se usunja u krevet kod mojih nogu usunjao se tik uz moju glavu, nije mjaukao, nesto hrapavo me je grebalo po obrazu…Shvatim, pa to me moj PRIJATELJ tjesi onako kako jedino umije brisuci suze na svoj macji nacin dok me velike zelene oci nijemo posmatraju…Nikad necu zaboraviti tu noc kada je moj prijatelj bio tu da me tjesi , da mi pokaze da prijateljstvo ipak postoji, da mi mozda zahvali za noci probdjevene nad njim kada je bio slab..A ovo je bila tek jedna noc..mnogo mi nedostaje..

Mrgud Macak
25/04/2012

I ja sam obecala sebi da cu jednom ispisati pricu mog Macka Mrguda, ali nekako jos uvijek nisam u stanju..Kazu da ljubimac moze da te povrijedi samo jednom i to onda kada umre..Mene je moj debeli radoznali macak povrijedio 13.januara ove godine, samo tada i nikada prije toga..A sjecam se jedne noci kada su me jako povrijedili ljudi.Dosla sam kuci kasno, u praznom stanu cekao me je moj macak, prozdrljivo gledajuci u polupraznu zdjelu za hranu. Usla sam i pacuci jednostavno legla na krevet.Bol i tuga i nepravda koje su mi se desile tu noc pretocile su se u suze,razmisljala sam o tome kako prijateljstvo i ljubav i dobrota ljudi mozda i ne postoje..A onda se desilo nesto, moj macak je prestao gladno mjaukati, sapama je skocio i otvorio vrata sobe (sto je radio i inace)i umjesto da se usunja u krevet kod mojih nogu usunjao se tik uz moju glavu, nije mjaukao, nesto hrapavo me je grebalo po obrazu…Shvatim, pa to me moj PRIJATELJ tjesi onako kako jedino umije brisuci suze na svoj macji nacin dok me velike zelene oci nijemo posmatraju…Nikad necu zaboraviti tu noc kada je moj prijatelj bio tu da me tjesi , da mi pokaze da prijateljstvo ipak postoji, da mi mozda zahvali za noci probdjevene nad njim kada je bio slab..A ovo je bila tek jedna noc..mnogo mi nedostaje..

Mrgud Macak
25/04/2012

I ja sam obecala sebi da cu jednom ispisati pricu mog Macka Mrguda, ali nekako jos uvijek nisam u stanju..Kazu da ljubimac moze da te povrijedi samo jednom i to onda kada umre..Mene je moj debeli radoznali macak povrijedio 13.januara ove godine, samo tada i nikada prije toga..A sjecam se jedne noci kada su me jako povrijedili ljudi.Dosla sam kuci kasno, u praznom stanu cekao me je moj macak, prozdrljivo gledajuci u polupraznu zdjelu za hranu. Usla sam i pacuci jednostavno legla na krevet.Bol i tuga i nepravda koje su mi se desile tu noc pretocile su se u suze,razmisljala sam o tome kako prijateljstvo i ljubav i dobrota ljudi mozda i ne postoje..A onda se desilo nesto, moj macak je prestao gladno mjaukati, sapama je skocio i otvorio vrata sobe (sto je radio i inace)i umjesto da se usunja u krevet kod mojih nogu usunjao se tik uz moju glavu, nije mjaukao, nesto hrapavo me je grebalo po obrazu…Shvatim, pa to me moj PRIJATELJ tjesi onako kako jedino umije brisuci suze na svoj macji nacin dok me velike zelene oci nijemo posmatraju…Nikad necu zaboraviti tu noc kada je moj prijatelj bio tu da me tjesi , da mi pokaze da prijateljstvo ipak postoji, da mi mozda zahvali za noci probdjevene nad njim kada je bio slab..A ovo je bila tek jedna noc..mnogo mi nedostaje..

Mrgud Macak
25/04/2012

I ja sam obecala sebi da cu jednom ispisati pricu mog Macka Mrguda, ali nekako jos uvijek nisam u stanju..Kazu da ljubimac moze da te povrijedi samo jednom i to onda kada umre..Mene je moj debeli radoznali macak povrijedio 13.januara ove godine, samo tada i nikada prije toga..A sjecam se jedne noci kada su me jako povrijedili ljudi.Dosla sam kuci kasno, u praznom stanu cekao me je moj macak, prozdrljivo gledajuci u polupraznu zdjelu za hranu. Usla sam i pacuci jednostavno legla na krevet.Bol i tuga i nepravda koje su mi se desile tu noc pretocile su se u suze,razmisljala sam o tome kako prijateljstvo i ljubav i dobrota ljudi mozda i ne postoje..A onda se desilo nesto, moj macak je prestao gladno mjaukati, sapama je skocio i otvorio vrata sobe (sto je radio i inace)i umjesto da se usunja u krevet kod mojih nogu usunjao se tik uz moju glavu, nije mjaukao, nesto hrapavo me je grebalo po obrazu…Shvatim, pa to me moj PRIJATELJ tjesi onako kako jedino umije brisuci suze na svoj macji nacin dok me velike zelene oci nijemo posmatraju…Nikad necu zaboraviti tu noc kada je moj prijatelj bio tu da me tjesi , da mi pokaze da prijateljstvo ipak postoji, da mi mozda zahvali za noci probdjevene nad njim kada je bio slab..A ovo je bila tek jedna noc..mnogo mi nedostaje..

Mrgud Macak
25/04/2012

I ja sam obecala sebi da cu jednom ispisati pricu mog Macka Mrguda, ali nekako jos uvijek nisam u stanju..Kazu da ljubimac moze da te povrijedi samo jednom i to onda kada umre..Mene je moj debeli radoznali macak povrijedio 13.januara ove godine, samo tada i nikada prije toga..A sjecam se jedne noci kada su me jako povrijedili ljudi.Dosla sam kuci kasno, u praznom stanu cekao me je moj macak, prozdrljivo gledajuci u polupraznu zdjelu za hranu. Usla sam i pacuci jednostavno legla na krevet.Bol i tuga i nepravda koje su mi se desile tu noc pretocile su se u suze,razmisljala sam o tome kako prijateljstvo i ljubav i dobrota ljudi mozda i ne postoje..A onda se desilo nesto, moj macak je prestao gladno mjaukati, sapama je skocio i otvorio vrata sobe (sto je radio i inace)i umjesto da se usunja u krevet kod mojih nogu usunjao se tik uz moju glavu, nije mjaukao, nesto hrapavo me je grebalo po obrazu…Shvatim, pa to me moj PRIJATELJ tjesi onako kako jedino umije brisuci suze na svoj macji nacin dok me velike zelene oci nijemo posmatraju…Nikad necu zaboraviti tu noc kada je moj prijatelj bio tu da me tjesi , da mi pokaze da prijateljstvo ipak postoji, da mi mozda zahvali za noci probdjevene nad njim kada je bio slab..A ovo je bila tek jedna noc..mnogo mi nedostaje..

Mrgud Macak
25/04/2012

I ja sam obecala sebi da cu jednom ispisati pricu mog Macka Mrguda, ali nekako jos uvijek nisam u stanju..Kazu da ljubimac moze da te povrijedi samo jednom i to onda kada umre..Mene je moj debeli radoznali macak povrijedio 13.januara ove godine, samo tada i nikada prije toga..A sjecam se jedne noci kada su me jako povrijedili ljudi.Dosla sam kuci kasno, u praznom stanu cekao me je moj macak, prozdrljivo gledajuci u polupraznu zdjelu za hranu. Usla sam i pacuci jednostavno legla na krevet.Bol i tuga i nepravda koje su mi se desile tu noc pretocile su se u suze,razmisljala sam o tome kako prijateljstvo i ljubav i dobrota ljudi mozda i ne postoje..A onda se desilo nesto, moj macak je prestao gladno mjaukati, sapama je skocio i otvorio vrata sobe (sto je radio i inace)i umjesto da se usunja u krevet kod mojih nogu usunjao se tik uz moju glavu, nije mjaukao, nesto hrapavo me je grebalo po obrazu…Shvatim, pa to me moj PRIJATELJ tjesi onako kako jedino umije brisuci suze na svoj macji nacin dok me velike zelene oci nijemo posmatraju…Nikad necu zaboraviti tu noc kada je moj prijatelj bio tu da me tjesi , da mi pokaze da prijateljstvo ipak postoji, da mi mozda zahvali za noci probdjevene nad njim kada je bio slab..A ovo je bila tek jedna noc..mnogo mi nedostaje..

Mrgud Macak
25/04/2012

I ja sam obecala sebi da cu jednom ispisati pricu mog Macka Mrguda, ali nekako jos uvijek nisam u stanju..Kazu da ljubimac moze da te povrijedi samo jednom i to onda kada umre..Mene je moj debeli radoznali macak povrijedio 13.januara ove godine, samo tada i nikada prije toga..A sjecam se jedne noci kada su me jako povrijedili ljudi.Dosla sam kuci kasno, u praznom stanu cekao me je moj macak, prozdrljivo gledajuci u polupraznu zdjelu za hranu. Usla sam i pacuci jednostavno legla na krevet.Bol i tuga i nepravda koje su mi se desile tu noc pretocile su se u suze,razmisljala sam o tome kako prijateljstvo i ljubav i dobrota ljudi mozda i ne postoje..A onda se desilo nesto, moj macak je prestao gladno mjaukati, sapama je skocio i otvorio vrata sobe (sto je radio i inace)i umjesto da se usunja u krevet kod mojih nogu usunjao se tik uz moju glavu, nije mjaukao, nesto hrapavo me je grebalo po obrazu…Shvatim, pa to me moj PRIJATELJ tjesi onako kako jedino umije brisuci suze na svoj macji nacin dok me velike zelene oci nijemo posmatraju…Nikad necu zaboraviti tu noc kada je moj prijatelj bio tu da me tjesi , da mi pokaze da prijateljstvo ipak postoji, da mi mozda zahvali za noci probdjevene nad njim kada je bio slab..A ovo je bila tek jedna noc..mnogo mi nedostaje..

Marija Katalinic
23/05/2012

Pročitala i plačem dok me moja Luce gleda u čudu. Ona osluškuje svaki moj dah, promatra svaki moj pokret, kad šetamo parkom uvijek se osvrće provjeravajući jesam li tu. I ona je nađena na ulici kao štene prije tri godine -- ljuta sam na onoga koji je je izbacio tako nemilosrdno ali sam mu ujedno i zahvalna jer sam dobila predivnu prijateljicu. Naše svakodnevne jutarnje šetnje ne bih zamjenila ni za što na svijetu. Našu čakulu samo nas dvije razumijemo a za druge nas nije briga.

Marija Katalinic
23/05/2012

Pročitala i plačem dok me moja Luce gleda u čudu. Ona osluškuje svaki moj dah, promatra svaki moj pokret, kad šetamo parkom uvijek se osvrće provjeravajući jesam li tu. I ona je nađena na ulici kao štene prije tri godine -- ljuta sam na onoga koji je je izbacio tako nemilosrdno ali sam mu ujedno i zahvalna jer sam dobila predivnu prijateljicu. Naše svakodnevne jutarnje šetnje ne bih zamjenila ni za što na svijetu. Našu čakulu samo nas dvije razumijemo a za druge nas nije briga.

Marija Katalinic
23/05/2012

Pročitala i plačem dok me moja Luce gleda u čudu. Ona osluškuje svaki moj dah, promatra svaki moj pokret, kad šetamo parkom uvijek se osvrće provjeravajući jesam li tu. I ona je nađena na ulici kao štene prije tri godine -- ljuta sam na onoga koji je je izbacio tako nemilosrdno ali sam mu ujedno i zahvalna jer sam dobila predivnu prijateljicu. Naše svakodnevne jutarnje šetnje ne bih zamjenila ni za što na svijetu. Našu čakulu samo nas dvije razumijemo a za druge nas nije briga.

Marija Katalinic
23/05/2012

Pročitala i plačem dok me moja Luce gleda u čudu. Ona osluškuje svaki moj dah, promatra svaki moj pokret, kad šetamo parkom uvijek se osvrće provjeravajući jesam li tu. I ona je nađena na ulici kao štene prije tri godine -- ljuta sam na onoga koji je je izbacio tako nemilosrdno ali sam mu ujedno i zahvalna jer sam dobila predivnu prijateljicu. Naše svakodnevne jutarnje šetnje ne bih zamjenila ni za što na svijetu. Našu čakulu samo nas dvije razumijemo a za druge nas nije briga.

Marija Katalinic
23/05/2012

Pročitala i plačem dok me moja Luce gleda u čudu. Ona osluškuje svaki moj dah, promatra svaki moj pokret, kad šetamo parkom uvijek se osvrće provjeravajući jesam li tu. I ona je nađena na ulici kao štene prije tri godine -- ljuta sam na onoga koji je je izbacio tako nemilosrdno ali sam mu ujedno i zahvalna jer sam dobila predivnu prijateljicu. Naše svakodnevne jutarnje šetnje ne bih zamjenila ni za što na svijetu. Našu čakulu samo nas dvije razumijemo a za druge nas nije briga.

Marija Katalinic
23/05/2012

Pročitala i plačem dok me moja Luce gleda u čudu. Ona osluškuje svaki moj dah, promatra svaki moj pokret, kad šetamo parkom uvijek se osvrće provjeravajući jesam li tu. I ona je nađena na ulici kao štene prije tri godine -- ljuta sam na onoga koji je je izbacio tako nemilosrdno ali sam mu ujedno i zahvalna jer sam dobila predivnu prijateljicu. Naše svakodnevne jutarnje šetnje ne bih zamjenila ni za što na svijetu. Našu čakulu samo nas dvije razumijemo a za druge nas nije briga.

Marija Katalinic
23/05/2012

Pročitala i plačem dok me moja Luce gleda u čudu. Ona osluškuje svaki moj dah, promatra svaki moj pokret, kad šetamo parkom uvijek se osvrće provjeravajući jesam li tu. I ona je nađena na ulici kao štene prije tri godine -- ljuta sam na onoga koji je je izbacio tako nemilosrdno ali sam mu ujedno i zahvalna jer sam dobila predivnu prijateljicu. Naše svakodnevne jutarnje šetnje ne bih zamjenila ni za što na svijetu. Našu čakulu samo nas dvije razumijemo a za druge nas nije briga.

Dragana Sepe
05/06/2012

Potpisujem! Svaka recenica puna je topline, retke kod ljudske vrste, ali isto tako i istine…

Dragana Sepe
05/06/2012

Potpisujem! Svaka recenica puna je topline, retke kod ljudske vrste, ali isto tako i istine…

Dragana Sepe
05/06/2012

Potpisujem! Svaka recenica puna je topline, retke kod ljudske vrste, ali isto tako i istine…

Dragana Sepe
05/06/2012

Potpisujem! Svaka recenica puna je topline, retke kod ljudske vrste, ali isto tako i istine…

Dragana Sepe
05/06/2012

Potpisujem! Svaka recenica puna je topline, retke kod ljudske vrste, ali isto tako i istine…

Dragana Sepe
05/06/2012

Potpisujem! Svaka recenica puna je topline, retke kod ljudske vrste, ali isto tako i istine…

Dragana Sepe
05/06/2012

Potpisujem! Svaka recenica puna je topline, retke kod ljudske vrste, ali isto tako i istine…

Bojana Lukovic
05/06/2012

Meni je pre neki mesec uginuo zec, bas u momentu kada sam vec i prolazila kroz veliko tugovanje, oprastanje od svega sto je moj zivot bio do sada, do guse u jakim emocijama koje osecas samo kad se razdvajas od svojih korena i cupas ih kao da vadis drvo iz zemlje da ne bi vise bio vezan za to jedno mesto da bi ozbiljno isao dalje slobodan i to sam, bez oslonca, samo na svoje dve noge sam pod nebom i po belom svetu.. isto tako na dnu koje sam sama izabrala i odrekla se svih formalnih uspeha na neko vreme i izabrala emotivni pakao umesto laznog ususkanog "zivota", da me izbrusi kao sto se bruse dijamanti pod pritiskom, da me ne bi zadesila ona poznata stvar koja se desi mnogima da tek na samrti vide da su pogresno ziveli i nisu cenili zivot vec formalnosti, da se zapravo nikad nisu ni stvarno rodili.. u celom mozaiku koji sam kroz muke sklapala godinama, sada to stvorenje vidim kao dusu koja je u moj zivot dosla u momentu kad sam konacno bila spremna da ozbiljno prihvatim smrt i svoju smrtnost i prolaznost, da pustim da umre sve staro sto treba da umre, odtugujem jos i jace i da prezivim i svoju smrt kroz to i rodim se kao Heseova ptica koja se probija iz jajeta i da konacno pocnem da lomim ljusku.. vec nekoliko meseci ne prodje dan a da ne placem za tim zecom koji mi je kroz sve to bio jedino pravo drustvo, jer te stvari ko nije izabrao da prodje kroz njih ne moze ni da razume proces pa su ti ljudi tada suvisni i smetaju jer te skrecu sa puta koji si zagazio i vuku u vestacka raspolozenja onda kada ti treba samo istina da bi bio celovit i skupio sve svoje delove, pa su zato valjda zivotinje najbolji oblik zivota koji tada treba da bude uz tebe i odu kada si spreman da nastavis sam, kao da bolje od nas i znaju koji je to momenat. A deo njih ostaje u tebi kroz iskustvo, jaku emotivnu vezu i dozivljaje, kroz tu zivu tugu kao bogatstvo u ruznici duse. Nekad nam valjda zivotinje najbolje ozive one zakopane a dragocene emocije koje ustvari znace sam zivot i da bez njih i nisi ziv, zato volim i tu tugu koja je sada ostala, jer znam da bih bez nje bila samo imitacija coveka. Prihvatila sam je kao najvecu dragocenost koju sada imam, jer znam gde me vodi i svidja mi se smer, sto iskreno i tebi zelim, ravnotezu sa njom kao delom jin janga. I hvala ti sto si me rasplakao, jer bi bez suza bili mozda samo pustinje bez kise i oaze. I da znas da nisi sam.

Bojana Lukovic
05/06/2012

Meni je pre neki mesec uginuo zec, bas u momentu kada sam vec i prolazila kroz veliko tugovanje, oprastanje od svega sto je moj zivot bio do sada, do guse u jakim emocijama koje osecas samo kad se razdvajas od svojih korena i cupas ih kao da vadis drvo iz zemlje da ne bi vise bio vezan za to jedno mesto da bi ozbiljno isao dalje slobodan i to sam, bez oslonca, samo na svoje dve noge sam pod nebom i po belom svetu.. isto tako na dnu koje sam sama izabrala i odrekla se svih formalnih uspeha na neko vreme i izabrala emotivni pakao umesto laznog ususkanog "zivota", da me izbrusi kao sto se bruse dijamanti pod pritiskom, da me ne bi zadesila ona poznata stvar koja se desi mnogima da tek na samrti vide da su pogresno ziveli i nisu cenili zivot vec formalnosti, da se zapravo nikad nisu ni stvarno rodili.. u celom mozaiku koji sam kroz muke sklapala godinama, sada to stvorenje vidim kao dusu koja je u moj zivot dosla u momentu kad sam konacno bila spremna da ozbiljno prihvatim smrt i svoju smrtnost i prolaznost, da pustim da umre sve staro sto treba da umre, odtugujem jos i jace i da prezivim i svoju smrt kroz to i rodim se kao Heseova ptica koja se probija iz jajeta i da konacno pocnem da lomim ljusku.. vec nekoliko meseci ne prodje dan a da ne placem za tim zecom koji mi je kroz sve to bio jedino pravo drustvo, jer te stvari ko nije izabrao da prodje kroz njih ne moze ni da razume proces pa su ti ljudi tada suvisni i smetaju jer te skrecu sa puta koji si zagazio i vuku u vestacka raspolozenja onda kada ti treba samo istina da bi bio celovit i skupio sve svoje delove, pa su zato valjda zivotinje najbolji oblik zivota koji tada treba da bude uz tebe i odu kada si spreman da nastavis sam, kao da bolje od nas i znaju koji je to momenat. A deo njih ostaje u tebi kroz iskustvo, jaku emotivnu vezu i dozivljaje, kroz tu zivu tugu kao bogatstvo u ruznici duse. Nekad nam valjda zivotinje najbolje ozive one zakopane a dragocene emocije koje ustvari znace sam zivot i da bez njih i nisi ziv, zato volim i tu tugu koja je sada ostala, jer znam da bih bez nje bila samo imitacija coveka. Prihvatila sam je kao najvecu dragocenost koju sada imam, jer znam gde me vodi i svidja mi se smer, sto iskreno i tebi zelim, ravnotezu sa njom kao delom jin janga. I hvala ti sto si me rasplakao, jer bi bez suza bili mozda samo pustinje bez kise i oaze. I da znas da nisi sam.

Bojana Lukovic
05/06/2012

Meni je pre neki mesec uginuo zec, bas u momentu kada sam vec i prolazila kroz veliko tugovanje, oprastanje od svega sto je moj zivot bio do sada, do guse u jakim emocijama koje osecas samo kad se razdvajas od svojih korena i cupas ih kao da vadis drvo iz zemlje da ne bi vise bio vezan za to jedno mesto da bi ozbiljno isao dalje slobodan i to sam, bez oslonca, samo na svoje dve noge sam pod nebom i po belom svetu.. isto tako na dnu koje sam sama izabrala i odrekla se svih formalnih uspeha na neko vreme i izabrala emotivni pakao umesto laznog ususkanog "zivota", da me izbrusi kao sto se bruse dijamanti pod pritiskom, da me ne bi zadesila ona poznata stvar koja se desi mnogima da tek na samrti vide da su pogresno ziveli i nisu cenili zivot vec formalnosti, da se zapravo nikad nisu ni stvarno rodili.. u celom mozaiku koji sam kroz muke sklapala godinama, sada to stvorenje vidim kao dusu koja je u moj zivot dosla u momentu kad sam konacno bila spremna da ozbiljno prihvatim smrt i svoju smrtnost i prolaznost, da pustim da umre sve staro sto treba da umre, odtugujem jos i jace i da prezivim i svoju smrt kroz to i rodim se kao Heseova ptica koja se probija iz jajeta i da konacno pocnem da lomim ljusku.. vec nekoliko meseci ne prodje dan a da ne placem za tim zecom koji mi je kroz sve to bio jedino pravo drustvo, jer te stvari ko nije izabrao da prodje kroz njih ne moze ni da razume proces pa su ti ljudi tada suvisni i smetaju jer te skrecu sa puta koji si zagazio i vuku u vestacka raspolozenja onda kada ti treba samo istina da bi bio celovit i skupio sve svoje delove, pa su zato valjda zivotinje najbolji oblik zivota koji tada treba da bude uz tebe i odu kada si spreman da nastavis sam, kao da bolje od nas i znaju koji je to momenat. A deo njih ostaje u tebi kroz iskustvo, jaku emotivnu vezu i dozivljaje, kroz tu zivu tugu kao bogatstvo u ruznici duse. Nekad nam valjda zivotinje najbolje ozive one zakopane a dragocene emocije koje ustvari znace sam zivot i da bez njih i nisi ziv, zato volim i tu tugu koja je sada ostala, jer znam da bih bez nje bila samo imitacija coveka. Prihvatila sam je kao najvecu dragocenost koju sada imam, jer znam gde me vodi i svidja mi se smer, sto iskreno i tebi zelim, ravnotezu sa njom kao delom jin janga. I hvala ti sto si me rasplakao, jer bi bez suza bili mozda samo pustinje bez kise i oaze. I da znas da nisi sam.

Bojana Lukovic
05/06/2012

Meni je pre neki mesec uginuo zec, bas u momentu kada sam vec i prolazila kroz veliko tugovanje, oprastanje od svega sto je moj zivot bio do sada, do guse u jakim emocijama koje osecas samo kad se razdvajas od svojih korena i cupas ih kao da vadis drvo iz zemlje da ne bi vise bio vezan za to jedno mesto da bi ozbiljno isao dalje slobodan i to sam, bez oslonca, samo na svoje dve noge sam pod nebom i po belom svetu.. isto tako na dnu koje sam sama izabrala i odrekla se svih formalnih uspeha na neko vreme i izabrala emotivni pakao umesto laznog ususkanog "zivota", da me izbrusi kao sto se bruse dijamanti pod pritiskom, da me ne bi zadesila ona poznata stvar koja se desi mnogima da tek na samrti vide da su pogresno ziveli i nisu cenili zivot vec formalnosti, da se zapravo nikad nisu ni stvarno rodili.. u celom mozaiku koji sam kroz muke sklapala godinama, sada to stvorenje vidim kao dusu koja je u moj zivot dosla u momentu kad sam konacno bila spremna da ozbiljno prihvatim smrt i svoju smrtnost i prolaznost, da pustim da umre sve staro sto treba da umre, odtugujem jos i jace i da prezivim i svoju smrt kroz to i rodim se kao Heseova ptica koja se probija iz jajeta i da konacno pocnem da lomim ljusku.. vec nekoliko meseci ne prodje dan a da ne placem za tim zecom koji mi je kroz sve to bio jedino pravo drustvo, jer te stvari ko nije izabrao da prodje kroz njih ne moze ni da razume proces pa su ti ljudi tada suvisni i smetaju jer te skrecu sa puta koji si zagazio i vuku u vestacka raspolozenja onda kada ti treba samo istina da bi bio celovit i skupio sve svoje delove, pa su zato valjda zivotinje najbolji oblik zivota koji tada treba da bude uz tebe i odu kada si spreman da nastavis sam, kao da bolje od nas i znaju koji je to momenat. A deo njih ostaje u tebi kroz iskustvo, jaku emotivnu vezu i dozivljaje, kroz tu zivu tugu kao bogatstvo u ruznici duse. Nekad nam valjda zivotinje najbolje ozive one zakopane a dragocene emocije koje ustvari znace sam zivot i da bez njih i nisi ziv, zato volim i tu tugu koja je sada ostala, jer znam da bih bez nje bila samo imitacija coveka. Prihvatila sam je kao najvecu dragocenost koju sada imam, jer znam gde me vodi i svidja mi se smer, sto iskreno i tebi zelim, ravnotezu sa njom kao delom jin janga. I hvala ti sto si me rasplakao, jer bi bez suza bili mozda samo pustinje bez kise i oaze. I da znas da nisi sam.

Bojana Lukovic
05/06/2012

Meni je pre neki mesec uginuo zec, bas u momentu kada sam vec i prolazila kroz veliko tugovanje, oprastanje od svega sto je moj zivot bio do sada, do guse u jakim emocijama koje osecas samo kad se razdvajas od svojih korena i cupas ih kao da vadis drvo iz zemlje da ne bi vise bio vezan za to jedno mesto da bi ozbiljno isao dalje slobodan i to sam, bez oslonca, samo na svoje dve noge sam pod nebom i po belom svetu.. isto tako na dnu koje sam sama izabrala i odrekla se svih formalnih uspeha na neko vreme i izabrala emotivni pakao umesto laznog ususkanog "zivota", da me izbrusi kao sto se bruse dijamanti pod pritiskom, da me ne bi zadesila ona poznata stvar koja se desi mnogima da tek na samrti vide da su pogresno ziveli i nisu cenili zivot vec formalnosti, da se zapravo nikad nisu ni stvarno rodili.. u celom mozaiku koji sam kroz muke sklapala godinama, sada to stvorenje vidim kao dusu koja je u moj zivot dosla u momentu kad sam konacno bila spremna da ozbiljno prihvatim smrt i svoju smrtnost i prolaznost, da pustim da umre sve staro sto treba da umre, odtugujem jos i jace i da prezivim i svoju smrt kroz to i rodim se kao Heseova ptica koja se probija iz jajeta i da konacno pocnem da lomim ljusku.. vec nekoliko meseci ne prodje dan a da ne placem za tim zecom koji mi je kroz sve to bio jedino pravo drustvo, jer te stvari ko nije izabrao da prodje kroz njih ne moze ni da razume proces pa su ti ljudi tada suvisni i smetaju jer te skrecu sa puta koji si zagazio i vuku u vestacka raspolozenja onda kada ti treba samo istina da bi bio celovit i skupio sve svoje delove, pa su zato valjda zivotinje najbolji oblik zivota koji tada treba da bude uz tebe i odu kada si spreman da nastavis sam, kao da bolje od nas i znaju koji je to momenat. A deo njih ostaje u tebi kroz iskustvo, jaku emotivnu vezu i dozivljaje, kroz tu zivu tugu kao bogatstvo u ruznici duse. Nekad nam valjda zivotinje najbolje ozive one zakopane a dragocene emocije koje ustvari znace sam zivot i da bez njih i nisi ziv, zato volim i tu tugu koja je sada ostala, jer znam da bih bez nje bila samo imitacija coveka. Prihvatila sam je kao najvecu dragocenost koju sada imam, jer znam gde me vodi i svidja mi se smer, sto iskreno i tebi zelim, ravnotezu sa njom kao delom jin janga. I hvala ti sto si me rasplakao, jer bi bez suza bili mozda samo pustinje bez kise i oaze. I da znas da nisi sam.

Bojana Lukovic
05/06/2012

Meni je pre neki mesec uginuo zec, bas u momentu kada sam vec i prolazila kroz veliko tugovanje, oprastanje od svega sto je moj zivot bio do sada, do guse u jakim emocijama koje osecas samo kad se razdvajas od svojih korena i cupas ih kao da vadis drvo iz zemlje da ne bi vise bio vezan za to jedno mesto da bi ozbiljno isao dalje slobodan i to sam, bez oslonca, samo na svoje dve noge sam pod nebom i po belom svetu.. isto tako na dnu koje sam sama izabrala i odrekla se svih formalnih uspeha na neko vreme i izabrala emotivni pakao umesto laznog ususkanog "zivota", da me izbrusi kao sto se bruse dijamanti pod pritiskom, da me ne bi zadesila ona poznata stvar koja se desi mnogima da tek na samrti vide da su pogresno ziveli i nisu cenili zivot vec formalnosti, da se zapravo nikad nisu ni stvarno rodili.. u celom mozaiku koji sam kroz muke sklapala godinama, sada to stvorenje vidim kao dusu koja je u moj zivot dosla u momentu kad sam konacno bila spremna da ozbiljno prihvatim smrt i svoju smrtnost i prolaznost, da pustim da umre sve staro sto treba da umre, odtugujem jos i jace i da prezivim i svoju smrt kroz to i rodim se kao Heseova ptica koja se probija iz jajeta i da konacno pocnem da lomim ljusku.. vec nekoliko meseci ne prodje dan a da ne placem za tim zecom koji mi je kroz sve to bio jedino pravo drustvo, jer te stvari ko nije izabrao da prodje kroz njih ne moze ni da razume proces pa su ti ljudi tada suvisni i smetaju jer te skrecu sa puta koji si zagazio i vuku u vestacka raspolozenja onda kada ti treba samo istina da bi bio celovit i skupio sve svoje delove, pa su zato valjda zivotinje najbolji oblik zivota koji tada treba da bude uz tebe i odu kada si spreman da nastavis sam, kao da bolje od nas i znaju koji je to momenat. A deo njih ostaje u tebi kroz iskustvo, jaku emotivnu vezu i dozivljaje, kroz tu zivu tugu kao bogatstvo u ruznici duse. Nekad nam valjda zivotinje najbolje ozive one zakopane a dragocene emocije koje ustvari znace sam zivot i da bez njih i nisi ziv, zato volim i tu tugu koja je sada ostala, jer znam da bih bez nje bila samo imitacija coveka. Prihvatila sam je kao najvecu dragocenost koju sada imam, jer znam gde me vodi i svidja mi se smer, sto iskreno i tebi zelim, ravnotezu sa njom kao delom jin janga. I hvala ti sto si me rasplakao, jer bi bez suza bili mozda samo pustinje bez kise i oaze. I da znas da nisi sam.

Goran Jovanovic
05/06/2012

svaka cast druze…..!!!!

Goran Jovanovic
05/06/2012

svaka cast druze…..!!!!

Goran Jovanovic
05/06/2012

svaka cast druze…..!!!!

Goran Jovanovic
05/06/2012

svaka cast druze…..!!!!

Goran Jovanovic
05/06/2012

svaka cast druze…..!!!!

Goran Jovanovic
05/06/2012

svaka cast druze…..!!!!

Goran Jovanovic
05/06/2012

svaka cast druze…..!!!!

Natasa Bucic
06/06/2012

Uvek i zauvek…

Natasa Bucic
06/06/2012

Uvek i zauvek…

Natasa Bucic
06/06/2012

Uvek i zauvek…

Natasa Bucic
06/06/2012

Uvek i zauvek…

Natasa Bucic
06/06/2012

Uvek i zauvek…

Natasa Bucic
06/06/2012

Uvek i zauvek…

Natasa Bucic
06/06/2012

Uvek i zauvek…

Viki Vesna
28/06/2012

Šta mogu reći posle svega pročitanog, HVALA TI što si podelio svoju priču sa nama. U očekivanju nekih novih priča, puno pozdrava.

Viki Vesna
28/06/2012

Šta mogu reći posle svega pročitanog, HVALA TI što si podelio svoju priču sa nama. U očekivanju nekih novih priča, puno pozdrava.

Viki Vesna
28/06/2012

Šta mogu reći posle svega pročitanog, HVALA TI što si podelio svoju priču sa nama. U očekivanju nekih novih priča, puno pozdrava.

Viki Vesna
28/06/2012

Šta mogu reći posle svega pročitanog, HVALA TI što si podelio svoju priču sa nama. U očekivanju nekih novih priča, puno pozdrava.

Viki Vesna
28/06/2012

Šta mogu reći posle svega pročitanog, HVALA TI što si podelio svoju priču sa nama. U očekivanju nekih novih priča, puno pozdrava.

Viki Vesna
28/06/2012

Šta mogu reći posle svega pročitanog, HVALA TI što si podelio svoju priču sa nama. U očekivanju nekih novih priča, puno pozdrava.

Viki Vesna
28/06/2012

Šta mogu reći posle svega pročitanog, HVALA TI što si podelio svoju priču sa nama. U očekivanju nekih novih priča, puno pozdrava.

Petrovic Mima
28/06/2012

I moj pas je uginuo 13. januara ove godine . Moja najveca ljubav u zivotu . Sve je trajalo desetak minuta , gledala sam ga kako prestaje da dise i drzala mu glavu u krilu . Ta slika ce me proganjati do kraja zivota . Pa sam rekla sebi da nikada necu vise imati zivotinju . Ali , porekla . Imam opet jednu divnu budalicu , umiljatu , veselu i poslusnu . Razgaljuje mi dusu . Pokusaj i ti ponovo . Mislila sam da je nemoguce da se ponovo zavoli neko toliko . Ali , ipak je moguce . Pozdrav od Mime i Rajka .

Petrovic Mima
28/06/2012

I moj pas je uginuo 13. januara ove godine . Moja najveca ljubav u zivotu . Sve je trajalo desetak minuta , gledala sam ga kako prestaje da dise i drzala mu glavu u krilu . Ta slika ce me proganjati do kraja zivota . Pa sam rekla sebi da nikada necu vise imati zivotinju . Ali , porekla . Imam opet jednu divnu budalicu , umiljatu , veselu i poslusnu . Razgaljuje mi dusu . Pokusaj i ti ponovo . Mislila sam da je nemoguce da se ponovo zavoli neko toliko . Ali , ipak je moguce . Pozdrav od Mime i Rajka .

Petrovic Mima
28/06/2012

I moj pas je uginuo 13. januara ove godine . Moja najveca ljubav u zivotu . Sve je trajalo desetak minuta , gledala sam ga kako prestaje da dise i drzala mu glavu u krilu . Ta slika ce me proganjati do kraja zivota . Pa sam rekla sebi da nikada necu vise imati zivotinju . Ali , porekla . Imam opet jednu divnu budalicu , umiljatu , veselu i poslusnu . Razgaljuje mi dusu . Pokusaj i ti ponovo . Mislila sam da je nemoguce da se ponovo zavoli neko toliko . Ali , ipak je moguce . Pozdrav od Mime i Rajka .

Petrovic Mima
28/06/2012

I moj pas je uginuo 13. januara ove godine . Moja najveca ljubav u zivotu . Sve je trajalo desetak minuta , gledala sam ga kako prestaje da dise i drzala mu glavu u krilu . Ta slika ce me proganjati do kraja zivota . Pa sam rekla sebi da nikada necu vise imati zivotinju . Ali , porekla . Imam opet jednu divnu budalicu , umiljatu , veselu i poslusnu . Razgaljuje mi dusu . Pokusaj i ti ponovo . Mislila sam da je nemoguce da se ponovo zavoli neko toliko . Ali , ipak je moguce . Pozdrav od Mime i Rajka .

Petrovic Mima
28/06/2012

I moj pas je uginuo 13. januara ove godine . Moja najveca ljubav u zivotu . Sve je trajalo desetak minuta , gledala sam ga kako prestaje da dise i drzala mu glavu u krilu . Ta slika ce me proganjati do kraja zivota . Pa sam rekla sebi da nikada necu vise imati zivotinju . Ali , porekla . Imam opet jednu divnu budalicu , umiljatu , veselu i poslusnu . Razgaljuje mi dusu . Pokusaj i ti ponovo . Mislila sam da je nemoguce da se ponovo zavoli neko toliko . Ali , ipak je moguce . Pozdrav od Mime i Rajka .

Petrovic Mima
28/06/2012

I moj pas je uginuo 13. januara ove godine . Moja najveca ljubav u zivotu . Sve je trajalo desetak minuta , gledala sam ga kako prestaje da dise i drzala mu glavu u krilu . Ta slika ce me proganjati do kraja zivota . Pa sam rekla sebi da nikada necu vise imati zivotinju . Ali , porekla . Imam opet jednu divnu budalicu , umiljatu , veselu i poslusnu . Razgaljuje mi dusu . Pokusaj i ti ponovo . Mislila sam da je nemoguce da se ponovo zavoli neko toliko . Ali , ipak je moguce . Pozdrav od Mime i Rajka .

Petrovic Mima
28/06/2012

I moj pas je uginuo 13. januara ove godine . Moja najveca ljubav u zivotu . Sve je trajalo desetak minuta , gledala sam ga kako prestaje da dise i drzala mu glavu u krilu . Ta slika ce me proganjati do kraja zivota . Pa sam rekla sebi da nikada necu vise imati zivotinju . Ali , porekla . Imam opet jednu divnu budalicu , umiljatu , veselu i poslusnu . Razgaljuje mi dusu . Pokusaj i ti ponovo . Mislila sam da je nemoguce da se ponovo zavoli neko toliko . Ali , ipak je moguce . Pozdrav od Mime i Rajka .

Nažalost tuga u ovom text je samo jedna :-(, a to je sto oni koji nisu dozivjeli ovo ne mogu uz svu pamet koju posjeduju razumjeti pozadinu tvojih rijeci. Naime, ono sto je sustina, ne moze se opisati. Ne postoji mogucnost u nasem vokabularu da jednoznacno kazete ono sto je tesiste ove price i takvih prica. Sve sto mogu reci je da je jadan i siromasan, da ne kazem invalidan onaj zivot koji tu ljubav, takvu ljubav, dozivio nije. Taj "primitivni" nacin na koji covjek vise ne zna voljeti, unistavano generacijama, ne moze zamjeniti nikakav moc, pozicija, titula ni para. I upravo zato, i upravo zahvaljujuci njima, mojim najvecim draguljima i biserima, ja sam najbogatiji covjek na ovome svijetu. Moje jahte su najvece, moja kuca je najljepsa, moj zivot je najvrijedniji. I danas da odem mogu reci da sam zivjela ono sto mnogi ni sa 100 godina nece zaraditi, najsretniji, najispunjeniji zivot. Hvala im na tome!

Nažalost tuga u ovom text je samo jedna :-(, a to je sto oni koji nisu dozivjeli ovo ne mogu uz svu pamet koju posjeduju razumjeti pozadinu tvojih rijeci. Naime, ono sto je sustina, ne moze se opisati. Ne postoji mogucnost u nasem vokabularu da jednoznacno kazete ono sto je tesiste ove price i takvih prica. Sve sto mogu reci je da je jadan i siromasan, da ne kazem invalidan onaj zivot koji tu ljubav, takvu ljubav, dozivio nije. Taj "primitivni" nacin na koji covjek vise ne zna voljeti, unistavano generacijama, ne moze zamjeniti nikakav moc, pozicija, titula ni para. I upravo zato, i upravo zahvaljujuci njima, mojim najvecim draguljima i biserima, ja sam najbogatiji covjek na ovome svijetu. Moje jahte su najvece, moja kuca je najljepsa, moj zivot je najvrijedniji. I danas da odem mogu reci da sam zivjela ono sto mnogi ni sa 100 godina nece zaraditi, najsretniji, najispunjeniji zivot. Hvala im na tome!

Tanja Ignjatic Zokic
03/08/2012

Nažalost tuga u ovom text je samo jedna :-(, a to je sto oni koji nisu dozivjeli ovo ne mogu uz svu pamet koju posjeduju razumjeti pozadinu tvojih rijeci. Naime, ono sto je sustina, ne moze se opisati. Ne postoji mogucnost u nasem vokabularu da jednoznacno kazete ono sto je tesiste ove price i takvih prica. Sve sto mogu reci je da je jadan i siromasan, da ne kazem invalidan onaj zivot koji tu ljubav, takvu ljubav, dozivio nije. Taj "primitivni" nacin na koji covjek vise ne zna voljeti, unistavano generacijama, ne moze zamjeniti nikakav moc, pozicija, titula ni para. I upravo zato, i upravo zahvaljujuci njima, mojim najvecim draguljima i biserima, ja sam najbogatiji covjek na ovome svijetu. Moje jahte su najvece, moja kuca je najljepsa, moj zivot je najvrijedniji. I danas da odem mogu reci da sam zivjela ono sto mnogi ni sa 100 godina nece zaraditi, najsretniji, najispunjeniji zivot. Hvala im na tome!

Tatjana Basic
03/08/2012

tanjusa, potpisujem tvoju izjavu….i da nemam nikada novaca u ovom zivotu najbogatija sam jer imam njih duse moje duse…moje zivotinje oko mene i one koje nosim u srcu….

Tatjana Basic
03/08/2012

tanjusa, potpisujem tvoju izjavu….i da nemam nikada novaca u ovom zivotu najbogatija sam jer imam njih duse moje duse…moje zivotinje oko mene i one koje nosim u srcu….

Ana Crcek
03/08/2012

Tanja, baš si me pogodila. I ovako stalno razmišljam o onom što nas čeka. Ali bar imamo još vremena da uživamo u svakom danom trenutku davanja i primanja. Oni su neprocjenjivi.

Ana Crcek
03/08/2012

Tanja, baš si me pogodila. I ovako stalno razmišljam o onom što nas čeka. Ali bar imamo još vremena da uživamo u svakom danom trenutku davanja i primanja. Oni su neprocjenjivi.

Bojan Antic
19/08/2012

Bravo!!!

Bojan Antic
19/08/2012

Bravo!!!

Vesna Sunrider
31/08/2012

*stid bi ih bio od samih sebe. Inace clanak je sjajan! Zao mi je zbog Tee :( Cudno je sto, dok sam citala sta pisete, imala utisak da citam o svom zivotu, pa i onaj deo zajedno sa keretinom (samo sto su neke pojedinosti drugacije, i moja bakuta je mesanac border kolija i jos uvek se rita… ne smem ni da pomislim kako cu bez nje).. Retko, sve redje nailazim na ovakve ljude -- samo nastavite tako, gos'n Amitz:)

Vesna Sunrider
31/08/2012

*stid bi ih bio od samih sebe. Inace clanak je sjajan! Zao mi je zbog Tee :( Cudno je sto, dok sam citala sta pisete, imala utisak da citam o svom zivotu, pa i onaj deo zajedno sa keretinom (samo sto su neke pojedinosti drugacije, i moja bakuta je mesanac border kolija i jos uvek se rita… ne smem ni da pomislim kako cu bez nje).. Retko, sve redje nailazim na ovakve ljude -- samo nastavite tako, gos'n Amitz:)

Jao, Dragana, ala si me nasla sa ovom pricom, trebace mi dosta vremena da se oporavim.Inace, divna je.

Eudjenija Djena Trkulja Sucov
01/09/2012

Jao, Dragana, ala si me nasla sa ovom pricom, trebace mi dosta vremena da se oporavim.Inace, divna je.

Kada ce cela prica o njoj…? Odoh ja da setam, da uzivam sa ovim mojima :-)

Kada ce cela prica o njoj…? Odoh ja da setam, da uzivam sa ovim mojima :-)

Kada ce cela prica o njoj…? Odoh ja da setam, da uzivam sa ovim mojima :-)

Сања Сремац
01/09/2012

i mi smo morali da uspavamo našeg psa Miroslava ,bio je kod nas 14 godina, to je bila najteža odluka u životu…i nije prošao ni jedan dan od onda da ga nismo spomenuli….tako nedostaje…

Сања Сремац
01/09/2012

i mi smo morali da uspavamo našeg psa Miroslava ,bio je kod nas 14 godina, to je bila najteža odluka u životu…i nije prošao ni jedan dan od onda da ga nismo spomenuli….tako nedostaje…

Mrgud Macak
04/09/2012

Hvala na lijepim rijecima..Ponekad kada pogledam fotografije i onako se detaljno zagledam u svaku osjetim se kad da sam ga pomazila jos jednom..Jos nemam drugog ljubimca..nekako mozda cekam da on pronadje mene, kao sto me je i Mrgud pronasao kada je imao tek 20ak dana i bio jedva ziv bukvalno donijet pred moja vrata..

Mrgud Macak
04/09/2012

Hvala na lijepim rijecima..Ponekad kada pogledam fotografije i onako se detaljno zagledam u svaku osjetim se kad da sam ga pomazila jos jednom..Jos nemam drugog ljubimca..nekako mozda cekam da on pronadje mene, kao sto me je i Mrgud pronasao kada je imao tek 20ak dana i bio jedva ziv bukvalno donijet pred moja vrata..

Mladen Maki Maric
17/09/2012

:)

Mladen Maki Maric
17/09/2012

:)

Olga Maric
18/09/2012

Tvoja Tea i moja Maza,nesto tvoje i nesto moje,nesto u tebi i nesto u meni…U svom srcu stezem tvoju ruku i kroz suze,obe ih vidim zahvalno…

Olga Maric
18/09/2012

Tvoja Tea i moja Maza,nesto tvoje i nesto moje,nesto u tebi i nesto u meni…U svom srcu stezem tvoju ruku i kroz suze,obe ih vidim zahvalno…

Pavle Barta
07/10/2012

Hvala, hvala, hvala za ovaj tekst. Ja, svaki put kada sam hteo da ga napišem (a bio bi manje-više (suštinski) identičan), nikada nisam mogao zbog suza koje bi me savladale. Možda mi jednom i uspe…

Pavle Barta
07/10/2012

Hvala, hvala, hvala za ovaj tekst. Ja, svaki put kada sam hteo da ga napišem (a bio bi manje-više (suštinski) identičan), nikada nisam mogao zbog suza koje bi me savladale. Možda mi jednom i uspe…

Pavle Barta
07/10/2012

Hvala, hvala, hvala za ovaj tekst. Ja, svaki put kada sam hteo da ga napišem (a bio bi manje-više (suštinski) identičan), nikada nisam mogao zbog suza koje bi me savladale. Možda mi jednom i uspe…

Pavle Barta
07/10/2012

Hvala, hvala, hvala za ovaj tekst. Ja, svaki put kada sam hteo da ga napišem (a bio bi manje-više (suštinski) identičan), nikada nisam mogao zbog suza koje bi me savladale. Možda mi jednom i uspe…

Jasenak Money-Maker
20/01/2013

Suze zamenjuje reči kojima bih prokomentarisao ovu stranicu Vašeg dnevnika …

Stefan Rosteco Dimitrijevic
20/01/2013

Suze zamenjuje reči kojima bih prokomentarisao ovu stranicu Vašeg dnevnika …

Zdravka Jazic
15/02/2013

jako tuzna prica ali prepuna emocija u nekim delovima osecam se i ja isto

Zdravka Jazic
15/02/2013

jako tuzna prica ali prepuna emocija u nekim delovima osecam se i ja isto

Vaska Šipka
15/02/2013

Nepotrebno je bilo sta reci, sve je napisano… Ne mogu da zamislim da jednog dana moj Shmele nece biti pored mene, negde sam procitala, a divno je receno dala bih mu jos mojih 15 godina zivota da mogu, a to bi svi uradili da mogu…

Vaska Šipka
15/02/2013

Nepotrebno je bilo sta reci, sve je napisano… Ne mogu da zamislim da jednog dana moj Shmele nece biti pored mene, negde sam procitala, a divno je receno dala bih mu jos mojih 15 godina zivota da mogu, a to bi svi uradili da mogu…

Ljiljana Popcenic
05/03/2013

Ubi me prica, citam je vec nekoliko puta i uvek se isplacem…..jer sve je receno…sta da se doda…ni JA NIKADA NECU PREBOLETI MOG NEMACKOG OVCARA FOKSA….zaboravila sam mnoge tuge, padove…ono…dabogda imao pa nemao…nista je u poredjenju sa mojom i njegovom beskrajnom ljubavi….tekst je CAK I ZA ONE….KOJI NEVOLE ZIVOTINJE…MOGUCE DA CE NESTO SHVATITI….ALI NIJE VAZNO, IMA MNOGO NAS KOJI SE NALAZIMO U TOM TEKSTU….

Ljiljana Popcenic
05/03/2013

Ubi me prica, citam je vec nekoliko puta i uvek se isplacem…..jer sve je receno…sta da se doda…ni JA NIKADA NECU PREBOLETI MOG NEMACKOG OVCARA FOKSA….zaboravila sam mnoge tuge, padove…ono…dabogda imao pa nemao…nista je u poredjenju sa mojom i njegovom beskrajnom ljubavi….tekst je CAK I ZA ONE….KOJI NEVOLE ZIVOTINJE…MOGUCE DA CE NESTO SHVATITI….ALI NIJE VAZNO, IMA MNOGO NAS KOJI SE NALAZIMO U TOM TEKSTU….

Милэна Нэприлагођэна Щовић
17/03/2013

а јеси ли од тог пса научио и да блокираш људе на фејсу чији ти се коментари не свиђају и ко ти саспе истину у лице? новинарима и политичарима очигледно можеш да кажеш да су гамад, свиње, дупелисци, последња говеда и говна а да се не наљуте али истину НИКАКО. или си можда решио да комплексе које вучеш из детињства (а верујем да ти није било лако) пошто те који су не у обданишту и школи шиканирали и на чије си девојке дркао, пошто своју ниси могао да нађеш, ниси могао да избришеш из живота. е туга, чемер, јад.

Valentina Leko
17/03/2013

divno <3

Valentina Leko
17/03/2013

divno <3

Djordje Lennart Zelenovic
17/03/2013

Za dva dana će tačno godišnjica otkad smo morali da uspavamo Mucija 19-godišnjeg tamno tigrastog polu-sijamca. Iako je 2.5 godine stalno praktično bio kod veterinara, morali smo i jedno oko da mu izvadimo i to je pregrmeo, u ta tri dana kad su počele da mu se oduzimaju zadnje šape, više mu definitivno nije bilo spasa, a mislili smo i moji kod kojih je ostao i ja da će kad je pregurao i 19. rođendan, da će sigurno biti makar još jedan rođendan sa nama. Tada po prvi put nije reagovao kad su ga moji spakovali u transporter i da ga vode kod veterinara, primio je lako narkozu, ali tek iz trećeg puta su uspeli da ga uspavaju, nije se tako lako dao. Imali smo mačaka pre nejga, imaju moji u vikendici čopor mačaka i tri psa, imam ja poslednjih 5.5 godina mačka Lakija, kog su moji na sličan način spasili nedaleko od vikendice, uzeli su i moji nedavno malu sivu mačku, ali ipak bio jednom jedna Muci, jedan i jedini i neponovljiv i neprevaziđen. Da nam nije bilo njega ne znam kako bismo preživeli one lude '90-te.

Djordje Lennart Zelenovic
17/03/2013

Za dva dana će tačno godišnjica otkad smo morali da uspavamo Mucija 19-godišnjeg tamno tigrastog polu-sijamca. Iako je 2.5 godine stalno praktično bio kod veterinara, morali smo i jedno oko da mu izvadimo i to je pregrmeo, u ta tri dana kad su počele da mu se oduzimaju zadnje šape, više mu definitivno nije bilo spasa, a mislili smo i moji kod kojih je ostao i ja da će kad je pregurao i 19. rođendan, da će sigurno biti makar još jedan rođendan sa nama. Tada po prvi put nije reagovao kad su ga moji spakovali u transporter i da ga vode kod veterinara, primio je lako narkozu, ali tek iz trećeg puta su uspeli da ga uspavaju, nije se tako lako dao. Imali smo mačaka pre nejga, imaju moji u vikendici čopor mačaka i tri psa, imam ja poslednjih 5.5 godina mačka Lakija, kog su moji na sličan način spasili nedaleko od vikendice, uzeli su i moji nedavno malu sivu mačku, ali ipak bio jednom jedna Muci, jedan i jedini i neponovljiv i neprevaziđen. Da nam nije bilo njega ne znam kako bismo preživeli one lude '90-te.

Milica Nikolic
18/03/2013

Hvala na ovako divno i iskrenom tekstu…Uf :-(

Milica Nikolic
18/03/2013

Hvala na ovako divno i iskrenom tekstu…Uf :-(

Katarina Ciglic
18/03/2013

Hejteru jedan..uživam u tvojim pričama..zasmejavaš me..a sad si uspeo i da me rasplačeš..

Katarina Ciglic
18/03/2013

Hejteru jedan..uživam u tvojim pričama..zasmejavaš me..a sad si uspeo i da me rasplačeš..

Franco Gasparini
19/03/2013

Nesretniče… doveo si me na rub plača…

Franco Gasparini
19/03/2013

Nesretniče… doveo si me na rub plača…

Kristina Baričević
19/03/2013

ja sam priču o svom psu koji je umro 28.11.2011. pisala večer prije. Kao da sam imala neki osjećaj da će se nešto dogoditi. Eto, ako se nekome da čitat, slobodno.

'Dragi Rex,
Ušao si u moj život kao prekrasna mala, žuta loptica krzna koja je pred sobom rušila sve svojim repom iako si bio samo par mjeseci star. Zavolila sm te čim sam te ugledala, i mislila sam da se moji roditelji šale s tim da ćeš ostati s nama, mislila sm da te čuvamo nekom tatinom prijatelju. Ali prevarila sam se, ipak si ostao s nama. Pitala sam mamu kako to da su se odlučili zadržati te. Ona mi je ispričala: „ bio je kod susjeda koji nije bio kod kuće, mahao je s tim slatkim repićem i gledao me s tim slatkim okicama koje, naravno, ne možeš odbiti, pa smo ga odlučili zadržati“. Samo sam te pogledala i uvjerila sam se, imao si najslađe oči na cijelom svijetu.
Prošao si s nama svašta, i dobre i loše dane, ali si nas svejedno volio. Kada bi napravio nešto loše samo bi te lagano udarili po njuškici da bi shvatio da si pogriješio. Bio si toliko pametan da si odmah shvatio što smo ti mislili reći. Nebi ti dosadile one igre koje bi znale trajati satima i satima. Veselio si se svakoj šetnji kao malo dijete poklonu na Božić. To ti je bio najljepši dio dana. No bilo je i tu onih ružnijih dana koje neću tako lako zaboraviti. Bili smo u šetnji jednog dana, kada je od nekud iskočio veliki pas koji te počeo gristi, a ti, da bi se obranio, trčao si meni i sakrio se iza mojih nogu kao sramežljivo dijete koje se sakrije iza majke. Ali bilo je i tu gorih dana kada si skoro nastradao pod kotačima automobila radeći što najviše voliš, ganjajući mačku. Ali, hvala Bogu, nije ti bilo ništa. No to smo ostavili iza sebe. Bio si skoro na rubu eutaniziranja jer si ugrizao susjedu, ali ona nije ništa nikome rekla jer nam nije htjela nanijeti nikakvu štetu. Nisi samo nju ugrizao, bila sam tu i ja, tata, mama i brat, ali smo te i dalje voljeli. Nismo se mogli ljutiti na te slatke smeđe okice. Na ljeto, svaki dan bi se išao u more okupati i lajao bi da ti netko baci štap u more da bi mogao doplivati do njega i donesti ga nazad, i tako dok se ne umoriš. To ti je bila glavna zanimacija. A kad bi svi bili zauzeti, iz dosade bi izronio kamen iz mora i stavio ga vani. Nakon toga bi se samo stresao kao da nije ništa bilo. Stalno bi se smijali tim tvojim biserima. Kad bi se želio ići šetati samo si sjeo i načulio uši i gledao u mene. Ja sam bila glavna žrtva u tome, ali mi je bilo drago zbog toga, i nisam te mogla odbiti jer si izgledao preslatko. Nebi prošao dan kada te nebi prošetala, a kada bi bio lijep i sunčan dan bi te prošetala i po više puta. Ljudi bi nas počeli malo čudno gledat jer svako malo prolazimo ulicom, ali to mene nebi zabrinjavalo. Kada smo u Pagu znali bi posjetit tvoju prijateljicu Bellu i stalno bi se igrali. Bilo je tu i malo više tvojih „prijateljica“ kod kojih bi znao pobjeći, ali smo barem znali di si bio. Ali sad kad si ostario si prestao bježat, jer si jedanput nastradao kad si pobjego. To si ostavio iza sebe i opet si postao onaj slatki pasić od prije.
Ti si bio jako živahan i zdrav pas, no to se promijenilo jednog dana, prije ljeta 2011. kada si se počeo brže umarati i malo otežano disati. Nismo se obazirali na to, jer smo mislili da nije ništa ozbiljno. Mišljenje nam se brzo promijenilo kada smo vidjeli da ti se trbuh počeo povećavati iz dana u dan. Otišli smo kod veterinara gdje smo saznali tužnu vijest: „Vašem psu polako otkazuju bubrezi i jetra, a srce mu je u jako lošem stanju“. Ja sam u sebi pomislila o čemu on to priča? Veterinar je dao da sami poslušamo rad tvog srca i stvarno je bilo loše. „A što se tiče bubrega, oni kako polako otkazuju prestaju tekućinu izbacivat iz tijela te se ona nakuplja u tijelu“. Tekućinu smo nekako izbacili van pomoći igle, bilo je negdje oko jedne litre unutra, što me zaprepastilo. Bio si kao mrtvac, nisi se mogao pomaknut sa veterinarskog stola, čak smo ti skinuli i brnjicu koju smo ti stavili da ne ugrizeš nekoga, ali si bio pre "mrtav“ da bi to učinio. Pitali smo veterinara koliko ti još preostaje života, godinu, dvije? Rekao je da je to previše, da ti preostaje dva do tri mjeseca, najviše šest mjeseci. Skoro sam počela plakat jer mi nije bilo jasno, kako pas koji je bio s nama preko deset godina, da će biti tu još šest mjeseci? No bilo mi je jasno d svemu dođe kraj, pa tako mora i njemu. Bila sam jako tužna, sve naše igre, šetnje i ostale „zanimacije“ će odjednom prestati. Na to mi je najgore misliti.
Kada smo došli u Rijeku, nakon ljeta, nisi bio nešto previše živahan, ali si mogao normalno ići po stepenicama, u šetnje i igrati se sa svojom najdražom igračkom. No to prestaje kada ti se vratila tekućina u trbuh. Bili smo u šetnji i jedna me žena pitala „Što je skotna?“, samo sam se nasmijala na to i rekla u sebi „da bar“. Ali brzo sam se vratila u stvarnost i objasnila joj u čemu je problem a ona je samo stala i napravila neku tužnu facu. Sve joj je bilo jasno.
Počeo si sve teže i teže hodat, u šetnju ti se uopće ne ide, ne veseliš se ničemu više. Jadino kada vidiš nekoga tko ti prilazi i tepa ti, ti zamahneš par puta repom i to je to. Jako mi te žao gledat takvog, da se mučiš i neznaš di ćeš sam sa sobom. Od količine tekućine u svom trbuhu nemožeš normalno sjesti a da se ne počneš gušit od sve te silne tekućine, a o ležanju da ne pričam. Bili smo još jednom kod veterinara i on nam je objasnio postupak koji dolazi ako bi se odlučili na eutanizaciju. Svi smo se složili s tim da bi bilo najbolje da to i učinimo, da se više ne mučiš s tim, samo nemamo srca tu učinit. Nemamo srca ubiti nekog psa koji je postao djelom obitelji čim smo ga prvi put ugledali. Jednostavno ne..'

ja sam priču o svom psu koji je umro 28.11.2011. pisala večer prije. Kao da sam imala neki osjećaj da će se nešto dogoditi. Eto, ako se nekome da čitat, slobodno.

'Dragi Rex,
Ušao si u moj život kao prekrasna mala, žuta loptica krzna koja je pred sobom rušila sve svojim repom iako si bio samo par mjeseci star. Zavolila sm te čim sam te ugledala, i mislila sam da se moji roditelji šale s tim da ćeš ostati s nama, mislila sm da te čuvamo nekom tatinom prijatelju. Ali prevarila sam se, ipak si ostao s nama. Pitala sam mamu kako to da su se odlučili zadržati te. Ona mi je ispričala: „ bio je kod susjeda koji nije bio kod kuće, mahao je s tim slatkim repićem i gledao me s tim slatkim okicama koje, naravno, ne možeš odbiti, pa smo ga odlučili zadržati“. Samo sam te pogledala i uvjerila sam se, imao si najslađe oči na cijelom svijetu.
Prošao si s nama svašta, i dobre i loše dane, ali si nas svejedno volio. Kada bi napravio nešto loše samo bi te lagano udarili po njuškici da bi shvatio da si pogriješio. Bio si toliko pametan da si odmah shvatio što smo ti mislili reći. Nebi ti dosadile one igre koje bi znale trajati satima i satima. Veselio si se svakoj šetnji kao malo dijete poklonu na Božić. To ti je bio najljepši dio dana. No bilo je i tu onih ružnijih dana koje neću tako lako zaboraviti. Bili smo u šetnji jednog dana, kada je od nekud iskočio veliki pas koji te počeo gristi, a ti, da bi se obranio, trčao si meni i sakrio se iza mojih nogu kao sramežljivo dijete koje se sakrije iza majke. Ali bilo je i tu gorih dana kada si skoro nastradao pod kotačima automobila radeći što najviše voliš, ganjajući mačku. Ali, hvala Bogu, nije ti bilo ništa. No to smo ostavili iza sebe. Bio si skoro na rubu eutaniziranja jer si ugrizao susjedu, ali ona nije ništa nikome rekla jer nam nije htjela nanijeti nikakvu štetu. Nisi samo nju ugrizao, bila sam tu i ja, tata, mama i brat, ali smo te i dalje voljeli. Nismo se mogli ljutiti na te slatke smeđe okice. Na ljeto, svaki dan bi se išao u more okupati i lajao bi da ti netko baci štap u more da bi mogao doplivati do njega i donesti ga nazad, i tako dok se ne umoriš. To ti je bila glavna zanimacija. A kad bi svi bili zauzeti, iz dosade bi izronio kamen iz mora i stavio ga vani. Nakon toga bi se samo stresao kao da nije ništa bilo. Stalno bi se smijali tim tvojim biserima. Kad bi se želio ići šetati samo si sjeo i načulio uši i gledao u mene. Ja sam bila glavna žrtva u tome, ali mi je bilo drago zbog toga, i nisam te mogla odbiti jer si izgledao preslatko. Nebi prošao dan kada te nebi prošetala, a kada bi bio lijep i sunčan dan bi te prošetala i po više puta. Ljudi bi nas počeli malo čudno gledat jer svako malo prolazimo ulicom, ali to mene nebi zabrinjavalo. Kada smo u Pagu znali bi posjetit tvoju prijateljicu Bellu i stalno bi se igrali. Bilo je tu i malo više tvojih „prijateljica“ kod kojih bi znao pobjeći, ali smo barem znali di si bio. Ali sad kad si ostario si prestao bježat, jer si jedanput nastradao kad si pobjego. To si ostavio iza sebe i opet si postao onaj slatki pasić od prije.
Ti si bio jako živahan i zdrav pas, no to se promijenilo jednog dana, prije ljeta 2011. kada si se počeo brže umarati i malo otežano disati. Nismo se obazirali na to, jer smo mislili da nije ništa ozbiljno. Mišljenje nam se brzo promijenilo kada smo vidjeli da ti se trbuh počeo povećavati iz dana u dan. Otišli smo kod veterinara gdje smo saznali tužnu vijest: „Vašem psu polako otkazuju bubrezi i jetra, a srce mu je u jako lošem stanju“. Ja sam u sebi pomislila o čemu on to priča? Veterinar je dao da sami poslušamo rad tvog srca i stvarno je bilo loše. „A što se tiče bubrega, oni kako polako otkazuju prestaju tekućinu izbacivat iz tijela te se ona nakuplja u tijelu“. Tekućinu smo nekako izbacili van pomoći igle, bilo je negdje oko jedne litre unutra, što me zaprepastilo. Bio si kao mrtvac, nisi se mogao pomaknut sa veterinarskog stola, čak smo ti skinuli i brnjicu koju smo ti stavili da ne ugrizeš nekoga, ali si bio pre "mrtav“ da bi to učinio. Pitali smo veterinara koliko ti još preostaje života, godinu, dvije? Rekao je da je to previše, da ti preostaje dva do tri mjeseca, najviše šest mjeseci. Skoro sam počela plakat jer mi nije bilo jasno, kako pas koji je bio s nama preko deset godina, da će biti tu još šest mjeseci? No bilo mi je jasno d svemu dođe kraj, pa tako mora i njemu. Bila sam jako tužna, sve naše igre, šetnje i ostale „zanimacije“ će odjednom prestati. Na to mi je najgore misliti.
Kada smo došli u Rijeku, nakon ljeta, nisi bio nešto previše živahan, ali si mogao normalno ići po stepenicama, u šetnje i igrati se sa svojom najdražom igračkom. No to prestaje kada ti se vratila tekućina u trbuh. Bili smo u šetnji i jedna me žena pitala „Što je skotna?“, samo sam se nasmijala na to i rekla u sebi „da bar“. Ali brzo sam se vratila u stvarnost i objasnila joj u čemu je problem a ona je samo stala i napravila neku tužnu facu. Sve joj je bilo jasno.
Počeo si sve teže i teže hodat, u šetnju ti se uopće ne ide, ne veseliš se ničemu više. Jadino kada vidiš nekoga tko ti prilazi i tepa ti, ti zamahneš par puta repom i to je to. Jako mi te žao gledat takvog, da se mučiš i neznaš di ćeš sam sa sobom. Od količine tekućine u svom trbuhu nemožeš normalno sjesti a da se ne počneš gušit od sve te silne tekućine, a o ležanju da ne pričam. Bili smo još jednom kod veterinara i on nam je objasnio postupak koji dolazi ako bi se odlučili na eutanizaciju. Svi smo se složili s tim da bi bilo najbolje da to i učinimo, da se više ne mučiš s tim, samo nemamo srca tu učinit. Nemamo srca ubiti nekog psa koji je postao djelom obitelji čim smo ga prvi put ugledali. Jednostavno ne..'

Marijana Franjusic
21/03/2013

Ja jedino sto mogu reci sa sigurnoscu da malo ko zasluzi ljubav zivotinje, pogotovo psa….Mnogo je godina proslo i ne brojim ih odkako sam izgubila svog psa, ne brojim ih jer je on jos uvijek tu u mojim mislima u mom srcu, prelijepo djetinjstvo , naucio me je da volim pse i sve ostale zivotinje postujem ih to malo koji covjek moze da ti pokaze , objasni…Stigao je nekim cudnim slucajem kod nas kad sam i ja rodjeno pa odgajala nas je baka zajedno i rasla sam sa njim , prelijepo djetinstvo … Cesto mislim na njega , na njegovo veselo skakutanje od srece i radosti kad me vidi i onaj sjaj u okicama i danas tugujem za njim ….

Marijana Franjusic
21/03/2013

Ja jedino sto mogu reci sa sigurnoscu da malo ko zasluzi ljubav zivotinje, pogotovo psa….Mnogo je godina proslo i ne brojim ih odkako sam izgubila svog psa, ne brojim ih jer je on jos uvijek tu u mojim mislima u mom srcu, prelijepo djetinjstvo , naucio me je da volim pse i sve ostale zivotinje postujem ih to malo koji covjek moze da ti pokaze , objasni…Stigao je nekim cudnim slucajem kod nas kad sam i ja rodjeno pa odgajala nas je baka zajedno i rasla sam sa njim , prelijepo djetinstvo … Cesto mislim na njega , na njegovo veselo skakutanje od srece i radosti kad me vidi i onaj sjaj u okicama i danas tugujem za njim ….

Jasmina Kuzmanovic
21/03/2013

наравно да је научио и то од пса…. шта је оно тамо? приђе, поњуши….. ако му се не свиђа попиша се на то и иде даље….

Jasmina Kuzmanovic
21/03/2013

наравно да је научио и то од пса…. шта је оно тамо? приђе, поњуши….. ако му се не свиђа попиша се на то и иде даље…. тако радим и ја са онима које не "њушим"

Radica Mladenovic
11/07/2013

Potpuno razumem, pre tri meseca uginula nam je zenka haskija,imamo jos dva/muzjaka i zenku ali Askino mesto ne mogu zauzeti,tako da su mi ponovo suze posle na oci dok sam citala ovaj tekst, koliko je lep toliko je zalostan…

Radica Mladenovic
11/07/2013

Potpuno razumem, pre tri meseca uginula nam je zenka haskija,imamo jos dva/muzjaka i zenku ali Askino mesto ne mogu zauzeti,tako da su mi ponovo suze posle na oci dok sam citala ovaj tekst, koliko je lep toliko je zalostan…

Borislav Dojcinovic
18/03/2014

E, jebiga…………

Borislav Dojcinovic
18/03/2014

E, jebiga…………

Suncica Radojevic
18/03/2014

Kada mi je pre tri godine dijagnostikovan kancer, trebalo mi je nekih 6 meseci da odradim neke stvari koje su se ticale moje dece i muza, da bih na miru otisla na operaciju. A onda se moj Aris tesko razboleo i odlozila sam sve jos dva meseca, dok se on nije izlecio. I pored predivne porodice i unucica, bez Arisa ne bih mogla da izadjem iz pakla u kome sam bila,on je moj pravi prijatelj i zauzima najposebnije mesto u mom zivotu, a verujem i ja u njegovom.Sada ima 12 godina, cesto je bolestan, ali nas dvoje zajedno guramo dalje i uzivamo u svakom novom danu…

Suncica Radojevic
18/03/2014

Kada mi je pre tri godine dijagnostikovan kancer, trebalo mi je nekih 6 meseci da odradim neke stvari koje su se ticale moje dece i muza, da bih na miru otisla na operaciju. A onda se moj Aris tesko razboleo i odlozila sam sve jos dva meseca, dok se on nije izlecio. I pored predivne porodice i unucica, bez Arisa ne bih mogla da izadjem iz pakla u kome sam bila,on je moj pravi prijatelj i zauzima najposebnije mesto u mom zivotu, a verujem i ja u njegovom.Sada ima 12 godina, cesto je bolestan, ali nas dvoje zajedno guramo dalje i uzivamo u svakom novom danu…

Suncica Radojevic
18/03/2014

Hvala i tebi sto si ovo napisala, jer bih i ja to uradila za svog psa, mada mi se svi zbog toga rugaju imisle da nisam normalna

Suncica Radojevic
18/03/2014

Hvala i tebi sto si ovo napisala, jer bih i ja to uradila za svog psa, mada mi se svi zbog toga rugaju imisle da nisam normalna

Slavica Perasevic
19/03/2014

Hvala za ovu divnu priču.Tužna sam još više zato što je i meni pre mesec dana uginuo osmogodišnji mačak, i moj trinaestogodišnji pas je jako bolestan,beskrajno sam tužna.

Slavica Perasevic
19/03/2014

Hvala za ovu divnu priču.Tužna sam još više zato što je i meni pre mesec dana uginuo osmogodišnji mačak, i moj trinaestogodišnji pas je jako bolestan,beskrajno sam tužna.

Svetlana Mudrinić
19/03/2014

ostala sam tiha,samo su suze potekle dok sam citala,…..osetila srcem

Svetlana Mudrinić
19/03/2014

ostala sam tiha,samo su suze potekle dok sam citala,…..osetila srcem

Aleksandra Dudić
19/03/2014

+Slavica Perasevic Nemojte biti tužni. Budite radosni zbog lepote koju ste jedno drugom darovali. Budite ponosni što ste svojim životinjama omogućili lep život. Setite se onih koji nemaju svoje ljudske prijatelje

Aleksandra Dudić
19/03/2014

+Slavica Perasevic Nemojte biti tužni. Budite radosni zbog lepote koju ste jedno drugom darovali. Budite ponosni što ste svojim životinjama omogućili lep život. Setite se onih koji nemaju svoje ljudske prijatelje

Aleksandra Dudić
19/03/2014

Borislav Dojcinovic vrlo "mudro"

Aleksandra Dudić
19/03/2014

Borislav Dojcinovic vrlo "mudro"

Aleksandra Dudić
19/03/2014

Mrgud Macak neko tebe čeka. Nekom treba prijatelj kao što si ti. On će tebe spasti, samo se okreni, oni su svuda oko nas napušteni, uplašeni, odbačeni, zatvoreni u kavezima azila gde ih ubijaju ako se ne pojavi neki Mrgud Macak, neka Aleksandra, …. na žalost, nema nas dovoljno.

Aleksandra Dudić
19/03/2014

Mrgud Macak neko tebe čeka. Nekom treba prijatelj kao što si ti. On će tebe spasti, samo se okreni, oni su svuda oko nas napušteni, uplašeni, odbačeni, zatvoreni u kavezima azila gde ih ubijaju ako se ne pojavi neki Mrgud Macak, neka Aleksandra, …. na žalost, nema nas dovoljno.

Moravski Lubenicar
29/03/2014

Sve mi je ovo poznato i sa tim se nosim i danas jer sam tako izgubila nekoliko NAJDRAŽIH STVORENJA.

Moravski Lubenicar
29/03/2014

Sve mi je ovo poznato i sa tim se nosim i danas jer sam tako izgubila nekoliko NAJDRAŽIH STVORENJA.

Gordana Golijanin
04/09/2014

" Heaven is the place where all the dogs you 've ever loved come to greet you."

Gordana Golijanin
04/09/2014

" Heaven is the place where all the dogs you 've ever loved come to greet you."

Gordana Golijanin
14/03/2015

“Ljudi su rođeni kako bi naučili kako da žive dobar život – da vole ljude oko sebe uvek i da budu dobri. Psi to već znaju, tako da ne moraju da ostanu dugo sa nama“.

Tanja Pantic
18/03/2015

Nemam sta da dodam,, ali sve potpisujem

Ema Radovanovic
18/03/2015

Bravo za tekst, očekujem celu priču, ma koliko bila tužna! Živim u kući sa dvorištem tako da zadnjih dvadeset godina uvek umam psa i mačku, ali i druge ljubimce. Nekoliko meseci i mladunče svrake mi je bilo ljubimac. Ispalo iz gnezda i ranjeno kad ga je neka mačka dohvatila, ali preživelo uz malo nege. U detinjstvu u stanu nismo mogli imati životinje i to mi je jako nedostajalo. Kasnije, sam to nadoknadila. Ko nije imao neku životinju uz sebe u životu, jako je uskraćen za jedno posebo iskustvo. Ono što se inače misli o njihovoj pameti i inteligenciji je potpuna zabluda! Oni su daleko, daleko pametniji i svesniji svega od onoga što se inače misli!

Tanja Medüsse Tratinski
19/03/2015

Predivno…predivno…predivno!!! <3

Sunčice, budi ponosna na svoju "nenormalnost"! Oni su na gubitku, a to i ne znaju! :)

Moja mačka Moka je bila jedinstvena.Ulepšala mi je život svega 5 meseci koliko je živela sa nama, a onda su je otrovali pre 10 dana…Kao i Mrgud, obgrlila mi je čvrsto šapama nogu kada me je bolela. Taj osećaj….kako je samo znala šta mi je potrebno?

Isto…

Leave a Comment