Svi smo krivi, samo je pitanje kome se omaklo ovaj put

Kada se pre dve noći dogodila tragedija u klubu Kontrast u Novom Sadu, vrlo brzo je nekoliko ljudi na Twitteru u par minuta pitalo istu stvar “Kako bi se ljudi evakuisali u slučaju takvog požara u beogradskom klubu Stefan Braun?”, koji se nalazi u soliteru u Nemanjinoj ulici na 8. spratu.

Oni ne znaju ono što na primer, zna svaki domar u Palati Beograd, a to je da čak ni “Beograđanka”, sazidana još 1974. godine u centru glavnog grada Srbije nema upotrebnu dozvolu. Nema je, jer nikada nije imala adekvatan izlaz za evakuaciju u slučaju požara ili zemljotresa. Skoro četri decenije kroz taj oblakoder svakog dana prodefiluju hiljade ljudi koji su nesvesni činjenice, da u slučaju neke ozbiljnije nesreće mogu ostati zarobljeni u svojim kancelarijama, ili na njenom stepeništu. Ako pri tom znamo da spasilačke merdevine na vatrogasnim kamionima mogu najviše doseći 11 sprartova, onda je jasno da su 24 sprata Beograđane potencijalna smrtonosna zamka za stotine ljudi dnevno.

Kada mi razmišljamo o tim stvarima? Samo kada se dogodi nesreća poput one u kafeu Laundž pre četiri godine, ili one u klubu Kontrast pre dva dana u Novom Sadu.
Da se razumemo, nije posao svih nas da idemo i pregledamo papire i izveštaje stručnjaka o bezbednosti objekata i izdavanje upotrebnih dozvola za iste, ali svi snosimo deo odgovornosti za takve propuste.
Svakako dok istraga o požaru u “Kontrastu” ne završi svoj deo posla mi nećemo tačno moći da uperimo prstom u pravog krivca za tragičnu smrt šestoro mladih ljudi pre dve noći, ali bez obzira na to svako nosi deo odgovornosti u čitavom društvu. Od nas, običnih građana, do onih koji su za naš račun bili zaduženi da obezbede sigurnost svih u tom klubu te večeri.

Krivi smo zato što decenijama uzgajamo jedan katastrofalan sistem vrednosti u društvu, u kojem nam je lakše da podržimo korupciju čak i na najnižim nivoima, umesto da je prijavimo, krivi smo jer se ne bunimo za nepravde, jer mi služimo državnim službenicima, umesto da oni služe nama. Krivi smo jer nismo dovoljno aktivni, zainteresovani za istinu, informacije, promene u ovom društvu koje je trulo po šavovima.
U svakoj instituciji, firmi, organizaciji postoje ljudi koji su zauzeli ključna mesta i umesto da obavljaju svoj posao kako im radno mesto nalaže, oni obavljaju svoje viđenje tog posla, kako im lične potrebe nalažu.
A mi? – Mi smo im to dozvolili.

Ne bih da lanem ispred svih, jer se na kraju za nesreću koja se dogodila u “Laundžu” pre četiri godine, ispostavilo da su krivi bili pijani likovi koji su se ludo zabavljali tako što su palili krajeve zavese, koje su u jednom trenutku buknule u veliki požar koji je odneo osam mladih života. Možda će se ispostaviti da je nešto slično bio i slučaj sa prekjučerašnjom tragedijom u Kontrastu, a možda će biti da je neki tip, u nekoj državnoj kancelariji, u kojoj već decenijama “klepa dvesta jura” po dozvoli, vlasnicima kafića “progledao kroz prste” za protipožarnu zaštitu.

Svi koji prate ovaj blog odlično znaju da ja nemam milosti prema vlastima, naročito Demokratskoj, ali ovaj put stvarno ne mogu apriori da krivim gradonačelnika i gradsko veće za ovu tragediju. Degutantno je i nepristojno, ovo je pitanje celog društva, svih nas, a ne samo političara.

Kod nas je za ovakve nesreće krivica kao lutrija, svi smo krivi, samo je pitanje ko u ovom izvlačenju nije imao sreće. Buzdovan koji je palio zavesu ili prskalice, korumpirani činovničkić zadužen za upotrebne dozvole ili bahati gazda diskoteke.
Krivi smo i mi svi, što ne cimnemo za rukav svakog ko ne radi svoj posao, ili zloupotrebljava svoju poziciju na štetu . . . hmmm . . ovaj put šest mladih života.

Na kraju, reče jedan moj prijatelj “Kako bi bilo dobro da Studio B, napusti onaj poslednji sprat na Beograđanci, pa da ponovo, kao  u vreme pre Slobe, tamo bude restoran sa vidikovcem” – slažem se, samo pre toga da vidim upotrebnu dozvolu Palate Beograd, čuvenog Branka Pešića.

Feuerwehrzufahrt – natpis koji stoji na svakom ćošku u Nemačkoj, a u prevodu znači "Ostavite slobodan prolaz za vatrogasce". Verujte mi na reč, ne želite da se parkirate na mestu gde stoji taj znak, građani će vam sami naplatiti kaznu. Oni razumeju koliko je taj prolaz važan za spas nečijeg života, možda baš njihovog, ili njihove dece.

Iskreno saučešće porodicama i prijateljima Marine Aničić, Tamare Miladinović, Milene Dalmacije, Zorana Ignjatovića, Marka Pavlovića i Renata Vukovića.