Diplomac i Monika

Kad god bismo u dokolici vodili neku raspravu o “visokoj politici” Čedomir bi pričao priču o “Impičmentu”, u slučaju “pušenja muškosti Vilijemu Klintonu od strane zaposlenice u Beloj kući, Monike Levinski”.
Čedomir bi ustao, mahao rukama i držao govor u kancelariji, kao da je na mitingu “… Predsednik SAD, nije lagao po pitanju Monikinog “pušenja”. Iako ceo svet zna da se Monika “sagla” Biliju, i da je on u svom prvom obraćanju po pitanju te afere slagao javnost, na Impičmentu, komisija Američkog Kongresa . . i Demokrate i Republikanci glasaju poverenje KlinKtonu. Zašto? – Zato što Američki Predsednik nikad ne laže, jer ako laže da mu je Monika popušila, onda je logičan i zaključak, da sigurno laže kada kaže da Sadam Husein pravi oružje za masovno uništenje, a to onda svakako nije dobro po interese Amerike. Tako se čuvaju institucije, čak i kada ta institucija dobije felacio od sekretarice željne medijske pažnje…”.

Tako je, neke stvari su onakve kakve moraju biti, a ne onakve kakve ih obični ljudi vide svojim očima. Hoću reći, da je u ljubavi i ratu sve dozvoljeno, ali u politici nije. Postoje neka nepisana pravila koja se poštuju daleko od očiju običnog sveta, jer u protivnom, postoji šansa da se čitav sistem vrednosti, jednog društva i naroda, uruši zbog gluposti, ispada, i realno gledano nebitnih stvari pojedinca. Kad kažem nebitnih, ne mislim nevažnih, već procenjeno manje važnih od nekih drugih koje bi sa sobom povukle ozbiljne posledice. Prevedeno na srpski jezik, ne sme pušenje i seks afera dvadesetdvogodišnje Monike i raspojasanog Klintona da sruši instituciju Predsednika, iako po svim njihovim merilima vrednosti, on to zaslužuje. Monika je obična drolja koja nije skapirala da su neke stvari važnije za stotine miliona Amerikanac koji žive svoj način života od plave haljine uflekane Predsednikovom spermom.

Sreća u nesreći u Srbiji je to što kod nas sistem vrednosti ne postoji, odnosno postoji, ali nije greota da izgori na lomači, ili bude nabijen na neomašćen, čvornovati glogov kolac.
Govorim naravno o “poštenjačkom demokratskom” ispiranju mozga poštenjem i diplomom Tomislava Nikolića, domaćom “plavom haljinom Monike Levinski”. Toma nije predsednik, ali je kandidat za predsednika u drugom krugu izbora. Srbija je ovo, šta ćemo ako Toma dobije u drugom krugu? Imamo Predsednika države sa falsifikovanom diplomom?

Ozbiljno filozofsko političko pitanje je da li to sme biti tema u drugom krugu izbora, jer na primer, Tadić koji ima diplomu, nema drugu priču, pošto je rastočio Srbiju, uništio medije, Đilasom i Šaperom; institucije, negativnom selekcijom; ekonomiju podrškom tajkunima i monopolistima; politički život time što se bez trunke stida po treći put kandiduje za Predsednika Srbije, što čak, ni, takođe školovani Milošević nije uradio?

Ako ćemo pravo, i stvarno porazgovaramo diplomama, onda hajde da govorimo o ispravnosti diploma u Srbiji, hajdemo da otvorimo tu Pandorinu kutiju na pravi način. Što bi rekla moja prijateljica Olivera “da bacimo govno na ventilator”.
Počnimo baš od Demokrata, hajde da govorimo, na primer, o ocu potredsednice DS Jelene Trivan, Branislavu Markoviću, čoveku koji je optužen, pa oslobođen u Aferi Indeks za prodavanje ispita, čija deca pored Jelene, imaju važne državne pozicije. Na primer, Branin sin, a Jelenin rođeni brat, Milan Marković je u poslednjoj (demokratskoj) reformi pravosuđa imenovan u sudiju Ustavnog suda. Hajde da vidimo da li su istinite tvrdnje lista Tabloid da Branin sin, sada sudija Ustavnog suda ispite nije polagao nego su mu ocene upisivane u indeks, ili pak da li oslobađanje Trivankinog oca ima neku vezu sa politčkim izborima u reformi pravosuđa.
Hajde da govorimo o direktorskim i drugim mestima u javnim preduzećima ove vlasti, na primer, zakonski obaveznoj fakultetskoj diplomi “Demokratskog” direktora RTS-a. Hajde da vidimo koje su nam to diplome stigle na ključne državne pozicije iz Brčko distrikta, Nikšića i ratnog Sarajeva.
Ma ne, hajde da govorimo o Pravnom fakultetu u Beogradu, i čuvenom Forumu Romanumu koji već decenijama služi za regrutovanje pičetine koja je spremna da “legne” pod profesora/e ili asistenta/e da bi sutra sa diplomom potpisanom akademskom spermom mogla da dobije poziciju u sudu da na deli pravdu, ili nekoj državnoj instituciji da češe izvor svog uspeha dok se sve okolo raspada, ili još gore u nekoj diplomatskoj misiji da uspostavlja ekonomske i političke veze i podvezice.
Hajde da govorimo o nedovršenoj Aferi Indeks, domaćim fakultetima, znanju, jebanju za ocene, kupovini diploma, privatnim univerzitetima . .  ili da pitamo Predsednika, čija armija orki uporno kenja o Tominoj “diplomi”, u državi u kojoj je samo tokom njihove 4 godine vlasti 400.000 ljudi ostalo bez posla, i 150.000 firmi stavilo katanac u bravu, koliko je dugo studirao, da nam kažu njegovi profesori zašto im se “kenjalo” od studenta “tatinog sina”, kao što to govore u privatnim razgovorima, i gde je on to naučio poštenje na fakultetu? Je l to isto ono poštenje kojim je Stefan Veljković dobio državnu stipendiju sa samo položenih sedam ispita na Fizičkom fakultetu?

Hajde da vidimo da li je tema jebena diploma, ili to što je pola Srbije posle jednog njihovog mandata na ivici egzistencije, a o posledicama drugog mandata više nemam hrabrosti čak ni da razmišljam?

Da se razumemo, DS jeste osvojio vlast i ovaj put, ali to ne znači da je pobedio, samo je za svoju gubitničku politiku dobio legitmitet i sapatništvo maloumnog naroda kojem je jebao mater protekle četiri godine. Afera Diplomac su potezi očajnika, koji u ovom trenutku ne gledaju Srbiju dalje od 20. maja, kao što je i nikad nisu videli dalje od bilo kog ličnog interesa. Neke stvari se jednostavno ne potežu kada se ozbiljno bavite politikom, iz mnogo razloga.

Ja ne glasam za Tomu, jer ne mogu glasati za nekog sa kime stvarno ne delim nikakve političke stavove, osim stavova koji su kritika aktuelne vlasti. Nikad nisam glasao za manje zlo, niti ću to sada uraditi, ali bahatost, drskost i licemerje DS-a je dobilo kritične razmere. Demokratske suze, priče o ratovima, crnačkom jebanju u dupe i spermi po faci u slučaju da Toma dođe na vlast me svi manje podsećaju na ozbiljnu politiku, a sve više na  Monikine ispovesti kod Opre.
I na kraju, kada svi znamo da je Toma falsifikovao diplomu, kao što svi znamo da je Monika pušila Klintonu, pitanje na ovom domaćem “Impičmentu” je samo, da li nam je stvarno oštrica promišljanja i predsednički izbor spao na “Moniku Levinski i njeno pušenje Klintonu”?

Je l' mogu ja prvo da odgovaram Rimsko pravo kod Voje?