Lista zadataka za novog premijera i njegovu vladu

Novi premijer Srbije pre svega mora biti realan čovek. Kriza je u svetu, mnogo ozbiljnije države od ove naše prčvarnice su u golemim problemima. Politička situacija je nestabilna i najvažnije od svega jeste da naš novi predsednik vlade bude čovek koji pred sebe ume da postavi realne i ostvarive ciljeve. Stoga, ja, nesebično kao i uvek, razvojno i strateški, a u skladu sa dosadašnjom praksom i kapacitetom viđenih kandidata za mesto srpskog premijera predlažem nekoliko osnovnih, realnih tačaka koje bi tokom mandata dotični trebalo da ispuni.

U ekspozeu novog premijera stvari bi trebalo da izgledaju ovako:

- Kao prvo, važno je dobro se nakrasti. Po etapama i bez milosti.
Ne zna se koliko će ova vlast trajati i ta aktivnost mora biti pažljivo planirana ali i brzo izvedena, jer ako narod želi da mu lider bude opušten i fokusiran na rešavanje njihovih problema, onda isti ne sme godinama brinuti o tome da li će njegovi praunuci imati da plate školarinu u Švajcarskoj, i da li će on zbog toga biti uhapšen kao onomad Sanader u bratskoj nam, skoro europskoj Hrvatskoj.
Elem, ako već nije, onda je novom premijeru pre svega potrebno da obezbedi normalan život, za sebe porodicu, decu, unuke, gorepomenute praunuke, kumove, rođake, bivše cimere . . brzopotezno napuniti džepove i eventualno kupiti svima po dva-tri stana i skupljati crkavicu od rentiranja da se popuni kućni budžet.
U fazi broj dva akcije koja bi u agendi bila pod nazivom “kradi kao da te niko ne gleda” imperativ je izboriti suvlasničke odnose u nekim građevinskim investicijama sa sitnim lovanima, bivšim sportistima i sitnim lopovima iz prethodnih vlasti, kao i njihovim firmama i marketinškim agencijama.
U fazi tri po mogućstvu uništiti, pa kupiti neku dobru fabriku, najbolje u prehrambenoj industriji, i na kraju, ako ostane dovoljno vremena onda upisati i svoj procenat u suvlasničku kartu kiparske firme nekog od domaćih tajkuna.

- Takođe pravi lider mora brinuti ujedno, i o onima koji očekuju od njega da reši neke državne probleme, i o onima koji su mu pomogli da dođe u poziciju da se obezbedi do devetog kolena. Što konkretno znači da je potrebno doneti neku uredbu o zabrani otvaranja novih radnih mesta i opštoj štednji u javnom sektoru zbog ove krize, a onda pronaći način da se u istoj zaposli par desetina ‘iljada članova stranke, simpatizera, nećaka, šurnjaja, cimera, komšijinog malog i ostalih zaslužnih i manje zaslužnih građana i seljana koji su kao pčelice, radili danonoćno tokom kampanje da bi svi zajedno prosperirali i bolje živeli.

- Stilista, frizer, manikir, pedikir, da dovedu u red ministre, da ovi pohode medije, da se slikavaju, da im svi rođaci, bivši prijatelji, bivši drugari iz razreda, komšije, ali bogami i potencijalni poslovni partneri vide kako se daleko doguralo u životu, i da i oni sami sebi naprave po neku kombinaciju i obezbede potomstvo bar tri kolena unapred. Nije nužno da premijer zbrine svakog ministra kad već oni imaju svoje sektore u kojem mogu pošteno da se namlate para preko raznih privrednika koji su preživeli prethodne vlasti, a koji bi se inače bez pomoći minstra davili u govnima koja plivaju u katakombama glomazne državne administracije.

- S obizrom da se realnost politici nove vlade ovaj put podrazumeva, a ona je po pitanju srpske privrede i ekonomije kao “suva drenovina” koju ni Marko Kraljević ne bi iscedio nakon “devet puta devet godina” ždranja i lokanja, potrebno je pomoć potražiti od prijatelja . . ili neprijatelja . . To konkretno znači da na međunarodnom planu moramo svim svetskim silama obećati sve i svja i tako izmuntati nekog od njih za neku kintu, čisto da se prezimi, preleti, prejeseni i preproleći ovaj nalet krize. Onda videti da se sledeće godine nekom uvali neko strateško preduzeće poput Telekoma ili EPS-a, ili, ako to ne uspe, da se dogodine opet nekom nešto obeća i ponovo izmunta za kintu.

- U te svrhe najbolje bi bilo uzeti neku lobistički agenciju, da lobira za za te donacije, zajmove, hipoteke, a usput i za sve što se da izlobirati, od vize komšijnom malom za razmenu studenata, preko mesta za dobrim astalom na Molitvenom doručku kod Obame i kredita za fabriku koju će premijer kupiti ženi, pa sve do pitanja Kosova, evroatlanskih integracija i sličnog.

- Na kraju, da se narod ne bi opterećivao ministarskom i premijerskom mukom, te problemima koje ne razume i ne treba da razume, važno je smisliti i neku bajku, ili bar dati novu crtu, fusnotu, preambulu ili nešto slično već ispričanoj, ali nikad prežaljenoj bajci koju ovaj narod još od malih nogu svake noći voli iznova da čuje.
Takođe, važno je, kao što to sada rade velike svetske televizijske produkcijske kuće, ali iz studija nove srpske vlade praviti raznovrsne serijale afera, aferica, te u beskonačnost otvaranja pitanja koja su od suštinskog značaja za društvo, kao što su prajdovi, razne “mafije”, navijačke ulične tuče, gangsterski obračuni, ljubičasta Milka telad, Pokojne Mileve i sve što ovaj dobri, ali lobotomirani narod silno zabavlja.
Za tako nešto je jako važno održati dobar sado-mazo odnos sa medijima koji u Srbiji već godinama samo tako mogu doživeti orgazam u koitusu sa vladajućim garniturama.

Ako je verovati neslavnoj tradiciji izlizanih investicionih i reformističkih floskula, ovakvoj premijerskoj agendi uspeh bi bio zagarantovan, te bi takav premijer postao prvi srpski državnik koji je ispunio obećanja iz svog ekspozea.
Uostalom i sami znate onu “Ako već neće breg Muhamedu . .”

Spasi Srbiju i vrati se Slobodanee, Slobodaneeee, SlobodaneeEEeeE . . oh wait