Slobodan

Kad god posumnjam da bog postoji jer su ljudi odlučili da mu robuju, te potonem zbog straha od konačnosti misli, koje me vode kroz ovo što zovemo život, sopstveni smisao potražim u muzici. Ne svakoj muzici, samo u onoj koja je i sama u ovoj konačnosti tragala za sobom i za bogom.
Kažu neki ljudi da bog ne postoji, i to je delom tačno, onako kako su ga religije opsiale sigurno je da ne postoji.
Fizički, zdravorazumski gledano, mi ljudi smo zatočenici vremena i prostora u kojem živimo, te sve što nam je nejasno mi pokušamo da stavimo u te naše dimenzije u kojima robujemo. Tako su religije zapravo ogledalo ljudske vere, alave, gramzive, glavni generatori ljudskog straha, pa su čak i boga skrojili prema dimenzijama koje mali čovek može razumeti. Tako sitne duše, čitav život vide boga, kao što su ptice koje su se izlegle i čitav život živele u kavezu uvek gledajući kroz isti prozor videle svet.
Naš život, ova zemlja i ovo vreme koje živimo su naši kavezi, međutim u našim mislima, onim mislima koje prepliću razum i osećanja, svi mi smo slobodni biti gde god, sa kime god i raditi šta god poželimo, ili još bolje pomislimo. Tu u našim mislima živi bog.  Tu u našim mislima je sloboda kosmosa u kojem živimo. Kad gledam svog psa, svestan sam da on ne sumnja u boga, on oseća da bog postoji, a ja, koji sebe smatram uzvišenijim bićem to još uvek ne znam. Kad ga pogledam, shvatim da je on slobodan od sujete, od toga da bude veći od boga, slobodan od sujete kojoj ljudsko srce i ljudska vrsta robuje.
On se ne takmiči sa bogom, on veruje u njega i živi sa njime.

Zato je vera u boga, bog, a ta “božanska sujeta ljudske vrste” je zapravo sama sebi najveći neprijatelj. Mi smo zapravo taj pas koji juri svoj rep.
Ironija božije kazne.

Sloboda od te sujete je umetnost. Ne razumeju ljudi da je umetnost božanska čestica, tu nam je pred nosom oduvek, ono u Cernu . . ono je božanska čestica sujete ljudske vrste.
Međutim da bi to razumeli ljudi prvo moraju razumeti da umetnost nije zanat, već materijalizovana emocija. Što je veća emocija koju umetnik unosi u svoje delo, to je njegovo delo veće umetničke vrednosti. Bilo da slika, piše, bilo da govori dok organizuje revoluciju, ili peva o slobodi, umetnik mora u srcu nositi nešto više i duboko u sebi verovati u nešto uzvišenije od onih koji gledaju u njega.
Nema mnogo pesama koje sa sobom nose toliko snage i volje za životom kao što je nosi pesma “Free” Stevie Wonder-a. Nema toliko pesama koje u isto vreme mogu rasplakati čoveka i nahraniti mu srce većom hrabrošću da učini nešto protiv zla koje ga pritiska.
Nema pesme koja se dalje čuje u borbi za slobodu svake vrste.
Nema pesme koja čini da se osećam bliže bogu za kojeg verujem da postoji duboko u mojim mislima.

Na početku ovog video spota Stivi Vonder kaže “Na ovom našem svetu postoji samo nekoliko ljudi koji su potpuno slobodni. Ja još uvek nisam slobodan, ali radim na tome.”
To je rečenica koja opisuje svaki ton, svaki frejm, pokret, reč koja nakon proteče kroz pesmu i spot koji sledi, svaki komadić ove pesme je okean u borbi za slobodu.

Ni ja još uvek nisam slobodan, još uvek nisam našao boga, jer i dalje robujem nekim svojim slabostima i strahovima, ne mogu čak ni reći da tragam za njime, jer verujem da će me on sam pronaći kad dođe vreme za to.
Ali dok slušam ovog čoveka prevremeno rođenog, koji je zbog lošeg medicinskog tretmana još kao beba ostao slep, kako peva “Biti slobodniji od onoga što reč “sloboda” znači” (Freer than the meaning of free that man defines)”, “Slobodan sam da budem nigde, ali na svakom mestu gde treba da budem (And I’m free, To be nowhere, But in every place I need to be)”  osećam se kao da sam bliže slobodi i bogu koji me traži. Kad sklopim oči i pustim da me nosi ova njegova muzika sa sobom znam da je on prošao putem kojim prođu samo oni koji stvarno traže nešto više od života u ovom kavezu. Onda ovako, još uvek nedovoljno slobodan igram u svojoj kući i maštam o pravoj slobodi na koju mi slep čovek pokazuje svojim srcem.

Na kraju ako me nekad budete videli kako bos, čudno obučen igram na ulici sam sa sobom, znajte da nisam poludeo, nego konačno postao slobodan, da me je moj bog konačno pronašao.