Prebijen gradski heroj Filip Vukša

Pre par dana pročitah na nekom blogu kako su neki vozači GSP-a izmlatili onog tipa Filipa Vukšu. Znate onog malog što je samoinicijativno uzeo i počeo da obeležava stajališta za autobuse noćnog saobraćaja u Beogradu? Znate sigurno, bio je u svim novinama. Realno dečko je još tada sa svojih 15 godina skapirao da nije baš tako neršiv problem kada vam se u dva iza ponoći dogodi da stojite na stanici, a pored vas proleti poslednji autobus noćnog prevoza brzinom nešto manjom od zvuka, jer mu stanica na kojoj stojite nije u opisu radnog mesta, pa onda morate da šipčite ko zna koliko do kuće po mraku i sumnjivim beogradskim naseljima.
Shvatio je Vukša da za običnog korisnika tog prevoza, to gde staje „noćni“ nigde ne piše, jer gradski sekretarijat za saobraćaj realno zabole penis za taj isti gradski saobraćaj, a još manje za putnike istog, i da se to da jednostavno rešiti, tako što se stanice obeleže. Samoinicijativno i o svom trošku je odšampao je nalepnice sa brojevima noćnih linija i krenuo da ih lepi od stanice do stanice, bez mnogo filozofije, strančarenja, zapomaganja i sličnog .
Tako je mali Filip dospeo u medije i postao heroj našeg grada, a onda su se i vlasti malo dozvale pameti i same dovršile svoj posao koje je ovaj, takoreći dečak započeo, obeleživši sve stanice u gradu.

Da se tu priča završila bila bi to prava filmska saga, mali čovek je pokrenuo državu na akciju, država je ispravila grešku, a obični ljudi sad ne gađaju kamenom, šlajmarom i cipelom za poslednjim noćnim autobusom koji je proleteo pored njih bez zaustavljanja i svima lepo, međutim, uvek ima neko međutim. Vukši se osladilo da dovodi nakrivo nasađenu državu u red pa je počeo polako ali temeljno da maltretira nesavesne putare, vozače GSP-a, gradsko zelenilno, vodovod i kanalizaciju . . za svako sranje, rupu na putu, loš slivnik, šiblje koje zaklanja znak, Vukša je podneo prijavu nadležnim belim medvedima u gradskoj upravi.
Kad kažem prijavu, mislim 750 prijava. Dečko je podneo 750 prijava da bi oni čiji je posao da nam život u gradu čine normalnim to počeli i da rade. I naravno popeo im se na vrh penisa.

Iz nekog razloga Filip ni danas, nekoliko godina kasnije ne odustaje od dovođenja Beograda u red, pa je pre neki dan po Zemunu vijao autobus Lui Travel-a koji već mescima vozi putnike na gradskoj liniji 611 bez stakla na prednjim vratima. Naravno Vukša je uhodio sporni autobus da bi ga slikao i prijavio. Inače Lui travel iz nekog razloga ima povlašćen status u gradskom sekretarijatu za saobraćaj, pa je vrlo moguće da su prijave protiv njih pisane nevidljivim mastilom te je za pritužbu protiv njih potrebna i slika, a verovatno i DNK fotografa. Na primer baš njihov autobus je izgoreo pre par meseci u sred Beograda, a za to niko još nije odgovarao niti je njihova dozvola za prevoz putnika u Beogradu bila bar preispitana.

Elem negde na Keju je Vukša sačekao bus i kako je opštepoznato da jedinu stvar koju Srbi vole više od drukanja jeste da biju drukare, tako su vozači GSP-a videvši Vukšu kako fotografiše kabriolet vrata na 611-ici odlučili da mu naplate sve neke prijave koje su nosile njihovo ime. Uz psovke, povike „Drukaro, upražnjavaćemo ti koitus sa rodbinom“ i sličnim, nekolicina njih je pojurila za “cinkarošem”. Kako je Vukša bio suviše mlad da bi praksu bežanja od nasilnika zbog aktivizma naučio još u redovima Otpora za vreme Miloševića, tako je bežeći od privremeno neuračunljivih šofera javnog prevoza upao u neko dvorište gde je sve drugo osim kapije bilo zaključano, te su ga tu stigli, a onda ga je i alfa mužjak iz redova GSP-a propisno izmlatio.
Filip je to prijavio policiji, a batinaš je otišao pravac u KBC Zemun da mu se izda potvrda o privremenoj neuračnljivosti. Vukša je saslušan a šofer je dobio željenu potvrdu.

E sad, pre nego vam kažem da je nas nekoliko blogera, Ivan Ćosić, Milan Mataković, Goran Pilipović plus radio voditelj Aca Udilović i muzičar Ogi Radivojević još istog dana odlučilo da se vidi sa Vukšom i ponudi mu bilo kakvu konkretnu pomoć u misiji koju sporovodi, ne mogu a da se ne vratim na potvrdu o privremenoj neuračunljivosti vozača GSP-a. Zamislite vozi vas čovek koji ima napade privremene neuračunljivosti, je l’ da vam predlažem moguće situacije ili ćete sami da ih zamišljate? Vidim naslove u novinama „Privremeno neuračunljiv vozač GSP-a se sudario sa mešalicom za beton jer ga nervira građevinska mafija“, „Privremeno neuračunljiv vozač isprebijao putnika koji mu je ličio na Hrvata“ i slično.

Možda nekad zažalim što ovo sad pišem, možda bi se i on pokvario, kao što se to dogodi većini mladih ljudi koji okuse vlast, ali sada sam uveren da bi Filip Vukša bio najbolji gradonačenik Beograda, jer ga voli više nego svi drugi

Elem, nađemo se tako pre dva dana svi mi sa Vukšom u omiljenoj tviteraškoj jazbini, kafiću „HQ“ i pustimo čoveka da nam objasni kakvi su mu dalji planovi i šta mi možemo da mu pomognemo. Fin dečko, da ga vidim na ulici nikad ne bih rekao da tako fin mlad čovek godinama zlostavlja gradsku admistraciju. Sad ja sedim, slušam ga, vidim, slušaju ga i ostali, nema šta, pametan dečko, zna da priča, i zna o čemu priča, tužio ovog za ovo, onog za ono, podneo čovek 750 prijava. Ej 750 komada!
E sad, ipak, toliko prijava, boktemazo pa treba to sastaviti, mene bi bre mrzelo da izbrojim 750 novčanica od 100 evra kad bih dobio na LOTO-u, a ne da napišem toliko prijava, od kojih realno samo boli glava i one što su predmet prijave, i one što moraju sad da se jebavaju sa tolkim pritužbama.
Mi sedimo i ćutimo, a on veze li veze, grad ima ovaj problem, grad ima onaj problem, lepo da ga pustiš na Studio B u duel sa gradonačelnikom pa da urednik i voditelj odma posle emisije dobiju otkaz. Još sad ima neku ideju da putem interneta automatizuje slanje prijava i pritužbi građana protiv nesavesnih komunalnih i javnih preduzeća na prave adrese.
I dalje ćutim, međutim polako se nerviram, mislim se, dečko jebeš li ti nešto osim Đilasovog roblja i rodbine partijskih funkcionerčića koji rade na šalterima gradske uprave. Mislim lože li te sise, pičke, minići ili samo ti formulari i šaltersko staklo? Kapiram ja razne perverzije, na primer, imam drugara koji se loži na one gumene pantalone, voli da ih trlja i tako to al’ šalter, brate mili, što je mnogo mnogo je.
Opet gledam ga, on onako pun života i nekog entuzijazma, priča, rasipa ideje, ko da ga onaj čopor šofera GSP-a nije izmlatio pre neki dan. Sve to što on govori ima smisla i sve je to lepo, ali opet,  jebo te, ti nije bilo dosta batina?
Sve kapiram, udari taj aktivizam u glavu, tako smo i mi isto protiv Slobe, mogao si da nas biješ cele noći, mi bismo ujutru opet bili na ulici sa istim sranjem na pameti . . i?
Vidi nas sad, doveli smo Koštunicu, pa onda Tadića, a sad nam Dačić sastavlja vladu, realno gledano, bolje da nismo ništa dirali.

Posle pola sata sam već počeo da cupkam nogom, znate, ta količina uverenja da običan čovek može nešto da promeni nije zdrava, da može da bude bolje, bilo bi bolje. Takav entuzijazam da se stvari menjaju stvaraju nelagodu kod drugih ljudi, jer nije u redu da neko nešto menja na bolje, a ja da ispijam nesić i da me boli spolovilo.
Unervozio sam se, a vidim ni Matakoviću nije svejedno, i on se vrpolji na stolici, i on kapira da mali ništa ne kapira da se u Srbiji svaki aktivizam kažnjava, a ako kazna ne urodi plodom, a jasno je da kod Vukše nije urodila plodom, onda neki društveno odgovorni građani moraju to da isprave.

Sad ni Vukša nije naivan, skapirao je da se Mataković i ja nešto dogovaramo bez reči, jer je u nekom trenutku pogledao u mene pa u Matakovića i na pola priče o nekom serveru za pritužbe građana pitao „E a gde je ovde wc?“, a onda, odmah, bez čekanja na odgovor ustao sa stolice i kao kreno iz bašte prema ulazu u kafić. Mataković je shvatio da je Filip prozreo naše „vaspitne namere“ i da je vrag odneo šalu pa je pokušao da ga zadrži, međutim Vukša mu se vešto istrgao iz ruku i dao u šprint pravo prema nekim metalnim tarabama za gradilište. Pomislih, eto, opet trči u ćorsokak, međutim, hop preskoči onu ogradu kao Vil Smit u filmu Men in Black i zaždi niz napušteno gradilište zaraslo u neko šipražje.
Bilo mi krivo što nam je uteko, ali sam opet bio i ponosan što još uvek ima takvih mladih ljudi, jer ipak kao pravi hajduk zna stići i uteći i na strašnom mestu postojati.

I tako, ispratili smo ga pogledom, jer smo bili i ostali suviše lenji da bismo ga jurili, a uostalom i nije naša briga, nek ga lovi komunalna policija.
Samo, čisto da znate Vukša je i dalje na slobodi, ko zna kakve nove paklene planove kuje protiv nesavesnih javni preduzeća u nekom podrumu sa svojim drugarima aktivistima koji su uporni u tome da ispravljaju krive Drine pored onol’ke dve reke u centru Beograda. Ja sam svoje učinio, jes’ da nam je pobegao, i da nije dobio batine, ali sam vas bar upozorio, mali deluje kao da nema nameru da odustane od borbe protiv naše apatije.

Kažu da imaju plan, nije samo da maltretiraju nesavesnu administraciju, nego su na primer, pokrenuli inicijativu da karte za gradski prevoz zbog presedanja budu vremenski ograničene, a ne na jednu vožnju.

Na kraju, evo jedne marketinške ideje BusPlusu, družini u GSP-u i gradu Beogradu uopšte, budite toliko marketinški pametni, pa kad već niste u stanju da umesto partijskih mediokriteta, angažujte entuzijazam ovih mladih ljudi, da vam pomognu oko poboljšanja kvaliteta usluge, onda im bar poklonit besplatne godišnje karte za javni prevoz.
Ako ništa drugo, ono bar da ih pratite kuda su krenuli da vam naprave sačekušu.