Kako klonirati domaćeg mamuta

Listam sinoć pre spavanja svoj omiljeni Hafington poust, i naiđem na tekst u kojem Australijski milijarder Klajv Palmer demantuje spekulacije, o tome, da je započeo izgradnju pravog Džurasik parka u kojem bi živeli  klonirani dinosaurusi. Taj blazirani debeljko je inače poznat u svetu po tome što je već platio Kinezima silne milione dolara da mu do 2016. godine naprave repliku čuvenog Titanika – Titanik 2.
Čitam ono i mislim se nešto, kako tom majstoru puca prsluče za ceo svet i čime se on bavi sa svojim milijardama, umesto da dođe ovde da nam da neku kintu, otvori neka nova radna mesta, on se igra pravljenjem replike broda koji je potonuo na prvom putovanju, i to kada su ga napravili Englezi, a ovaj novi, sad prave Kinezi.
Čitajući ono, osetih potrebu da mu se iz mraka svoje sobe obratim na kratko – Gospodine Palmeru ako Vam je do ideje da pravite replike velikih ljudskih tragedija, onda biste na primer mogli da platite nama na Balkanu, da opet napravimo krvave etničke sukobe, em manja kinta, em veća tragedija, em veća šteta. Evo danas je godišnjica Oluje, pa taman.
Ili ako pak niste u fazonu pravljenja replike etničkog čišćenja, onda bar kloniramo Karleušu i Cecu u po 200 primeraka, to bi bilo još manje kinte, a šteta i tragedija nesagledivih razmera.

No, da se vratim temi, piše dalje u tom tekstu, da Palmer ne pravi zološki vrt za dinosauruse, ali da naučnici sa nekog tamo instituta, u nekom tamo civilizovanom svetu, za nekih tamo 4- 5 godina stvarno planiraju da kloniraju pravog pravcatog mamuta. Ideja im je da izoluju ta neku osnovnu DNK ćelija iz tkiva mamuta, da je stave u jajnu ćeliju neke slonice i da onda ona rodi mamuta. Za izolovanje i oplodnju im je potrebno 2-3 godine, i još slonicina trudnoća skoro dve godine, i eto nama za tih 4 – 5 godina pravog pravcatog mamuta.
Time, šta će tata slon da kaže mama slonici kad vidi bradato dete neandertalca, na koje je čekao 600 dana, uz trpnju najgorih mogućih promena raspoloženja svoje slonice tokom njene trudnoće, ovaj put neću da se bavim.
Inače, ta ideja o kloniranju mamuta postoji već dvadeset godina, međutim bila je neizvodljiva sve do 2008. godine kada je neki Japanac konačno uspeo da izvuče tu neku osnovnu ćeliju iz DNK nekog miša koji je kao i mamut bio duboko smrznut.
Eto, od tada se prave planovi da se od nekog duboko smrznutog mamuta pronađenog u Sibiru klonira neki primerak za potrebe današnjeg ludila.

Čitam dalje povezane tekstove na tu temu i skapiram da smo mi sve bliži tome da stvarno u neko dogledno vreme kloniramo dinosauruse. Kad kažem “mi”, mislim na čovečanstvo, a ne na nas, neandertalce na Balkanu, među kojima i dalje mogu da se nađu neki što bi opušteno mogli da prođu kao savremenici gorepomentuog Sibirskog mamuta.
Što je opet dobro, jer kad bismo mi na Balkanu uspeli da kloniramo dinosauruse, svaka pevaljka, svaki bizon sa kajlom bi šetao kao ljubimca nekog dinosaurusa . .
Mogu da zamislim naslove u novinama – “Brontosaurusu dužine 70 metra koji je u julu ušao u vreme “Policijskog časa” da se rashladi u Adi, komunalni policijaci skuterima pokušavali da isteraju na obalu do Septembra”, “U selu Gornji Pičkovac kod Donjeg Pičkovca komšija nasrnuo na komšiju zato što ga je ovaj optužio da je tokom noći komšijski Tiranosurus poklao sve njegove Stegosauruse”, “Odbegli sabljasti tigar iz Palminog zološkog vrta ulovljen dok je ručao seosku svadbu”, “Seka očajna jer je njen ružičasti pterodaktil pobegao iz kaveza” i slične.

Na kraju, kad sam sklopio laptop i legao u krevet, razmišljao sam o tome kako je zapravo užasno klonirati nekog 10.000 godina nakon što je umro. Pokušavao sam da zamislim kakva li je to loša karma – konačno si umro, konačno se ta trka za hranom, ženama, uticajem, završila, mir, tišina, ladovina i odjednom “bap!”, neka kosooka budala te vrati među žive.
Aj jovo nanovo.

Mislim, ne brinem za sebe, meni se karma već usrala u život i poređala rodbinu i pretke da seksualno opšti sa njima, nego razmišljam, eto, pomenuo sam Cecu i Karleušu, šta ako neki “mudrijaš” neke nove humanoidne napredne vrste na planeti za 100.000 godina iz silikona u sisama klonira, vaskrsne Cecu, srpsku majku. Šta ako je nazovu Doli, kao mi onu prvu kloniranu ovcu na svetu.
I onda prvo stave Doli u neki sajber vazdušni kavez i gledaju kako njiše celulitom, kao da je pred 100.000 svojih umobolnih fanova na Marakani i peva ” Ja te volim, od ljubavi sva gorim . . “, a onda im to ne bude dosta i krenu da je kloniraju u hiljade i hiljade primeraka, da svako ko ima nešto novca može sebi da priušti neku Doli, da je kao primitivnu vrstu pokazuje prijateljima i vuče po spalavovima kao kućnog ljubimca . . oh wait

Jebeno je to gospodine Klajv Palmeru, drš’te se vi ipak vašeg Titanika i vaše Kine.

Dobro, to smo razumeli, mamuta će da rodi slonica, ali u šta bismo onda morali da stavimo osnovnu DNK ćeliju, na primer Karleuše i Cece, da bismo ih klonirali? – U mašinu za pravljenje plastičnih kesa?
(foto: Telegraph.co.uk)