Ko ima najvećeg magarca u marketinškoj agenciji – drugi deo

U oktobru prošle godine, baš ovde, na ovom blogu, napisao sam tekst pod nazivom “Ko ima najvećeg magarca u marketinškoj agenciji?”. Povod za taj tekst je bila fantastično iritirajuća kampanja Folksvagena u Srbiji, a kojom su srpski marketinški “magovi” izvređali inteligenciju kupcima idiotskim sloganima za VW Golf, poput onog; “Ko ima najviše konja na Konjarniku?” i onog “Ko je komandant Autokomande?”.
Ta kampanja je tokom celog leta prošle godine zlostavljala i ovako isprazne umove domaćeg življa, da ne kažem roblja, a besmislenu umobolnost iste, tokom jeseni je zapečatila kampanja za novi VW Polo “Null, Nič, Zero, Ništa”, da ne kažem “Kurac”.

U decembru te godine Folksvagen je oborio rekord u kategoriji “Najmanje prodatih novih vozila u Srbiji, tokom jednog meseca”, ikad.

Nema taj rekord veze samo sa kampanjom već i sa opštim prilikama u ekonomiji, ali je činjenica da upoređujući prodaju Folksvagena i drugih proizvođača automobila tokom nekoliko godina je ta agresivna besmislena kampanja donela samo “šteticu” ovom brendu. Da ne bih opterećivao blog dosadnim statističkim brojkama, evo ovde mogu to sve proveriti dokone “Neverne Tome”.

Geografski gledano Srbija je prirodno blago, ali društveno uređenje i sistem vrednosti  su na nivou poljskog wc-a bez septičke jame, u koji se sere dok brdašce nagomilanih govana ne počne da proviruje kroz rupu u daskama za sranje, pa muve počnu da ujedaju za dupe dok još stenjete nad tom rupom i svojom tvrdom stolicom.

Situacija u srpskim marketinškim agencijama ne odstupa od tog pravila. Mamini i tatini sinovi, nekreativne, nekompetentne umišljene veličine koje imaju priliku da taj posao degradiraju samo zato što su nečiji drug, rođak, dečko, partijski kolega, koji dejstvju u dve glavne i gomili povezanih marketinških agencija koje sve poslove otimaju silom države, a koju su uzurpirali njihovi vlasnici Dragan Đilas i Srđan Šaper.

Marketinško istraživanje tržišta, ciljane poruke, kampanje, fokus grupe, kao i evaluacija kampanja i slično u Srbiji služe isključivo da se opravda utrošen novac za marketing, namaknut monopolom i političkim pritiskom, taj posao kod nas veze s mozgom nema, i nikakav pozitivan rezultat ne daje.
Na kraju se među marketinškim “magovima” sve svodi na međusobno tapšanje po ramenu, dodeljivanju besmislenih nagrada i plaćanju međunarodnih “prestižnih” priznanja.

Nema tu mnogo mudrosti i mnogo tajni, u Srbiji se slavi i ceni kad te neko ne zajebe u poslu i plaćanju, a o tome da postoji neki kvalitet urađenog posla možemo samo da sanjamo, ili da se podignemo na oružje, što je ipak veliko cimanje.
Na kraju, kakav narod, takav premijer, ministar za izgradnju države, takvi poslanici, takvi i marketinški stručnjaci.

I sad, nije mi ideja da vam danas ponovo pričam ono što sam vam već sto puta ispričao, nego da vam pokažem koliko su oni retardirani, koliko oni čak i nešto što je dokazano debilno, štetno, umobolno, samo par meseci kasnije ukradu sami od sebe.

Stojim ja tako noćas na stanici 48-ice na Autokomandi kad “Bap!” sa bilborda na stanici mi se smeši Sova jaje najnižeg reda sa porukom . .

Pa da li je moguće? Opet komandovanje na Autokomandi? – PajebovasŠefvašSpiridonKopiclbezuhi više, je l’ ste vi stvarno toliko retardirani?