Analne tetovaže

Juče je društvene mreže preplavila neverovatno važna vest – da je novi svetski hit, tetoviranje anusa.
U izveštaju sa 17. Sajma tetovaža održanom u Majamiju, između ostalog se kaže da je sada hit da se istetovira predeo oko rupe kroz koju se rešavate čvrstog otpada iz organizma. Video prilog prikazuje dvadesetdvogodišnju devojku koja, malo sa patnjom, malo sa najvećim uživanjem leži i kikoće se dok joj tatu-majstor upisuje dva muška imena između guzova.
Ej, dva muška imena!
“Izvini ljubavi, ali seks otopozadi više ne dolazi u obzir, jednostavno ne mogu da se skoncentrišem i zadržim erekciju dok bedrom udaram o Džordža i Džonatana”

Toliko o tetoviranju analnog predela, nego . .

.. da vam ne pišem sad o tome kako su ljudi još u davna vremena svoje telo žvrcali, bušili i gurali ploče u usne i bla bla bla . . postoji ta neka urbana legenda da su nekom liku još u vreme dok se vojni rok služio JNA, (onoj JNA što je po snazi bila “četvrta vojna sila na svetu”, što se se svi useravali u gaće pri pomenu imena iste, a koja se raspala za nekoliko dana kad je su ratoborni Slovenci odlučili da se pozdrave sa ostatkom braće na Balkanu), umesto neke cice sa duplerice političko-erotiskog magazina “Start” mangupi preko celih leđa istetovirali sliku veš mašine. E sad pripovedači te legende nikad nisu objasnili da li su tom liku na leđima mangupi istetovirali „čiča Gliša“ veš mašinu, ono, kvadrat i krug u njemu, ili su se tome ozbiljnije posvetili pa na isti dodali i one silne dugmiće, lampice i programator koje u stvarnosti niko ne zna kako se tačno koristi, nego čitav život, cela populacija nauči napamet, ili sa ceduljice čita dve najosnovnije funkcije veš mašine da im se nešto ne bi zapalilio ili poplavilo u kupatilu kad pokušaju da iskuvaju gaće i krpe.

Tetoviranje je u međuvremenu postalo vrlo profitabilna umetnost, ali je princip “veš mašine” ostao isti. Sada ljudi žvrcaju po sebi razna sranja, misleć’ pri tom da rade boktepita kakvu zanimljivu stvar, a da najčešće nemaju pojma šta će, i zašto to sa sobom da nose ostatak života.
Tumačenja žrvljotina po koži su im razna, te ovo na Japanskom znači „Mudrost, znanje, snaga“, te ovo je drevni znak Inka, te ovo je bengalski tigar kako zeva i slično.
Kad mi neko tako mudro objasni zašto je dozvolio nekom Srbendi da mu žvrlja po ruci, leđima, dupetu, nogama nešto na Japanskom i to mu još pride i platio, uvek zamislim kontrasituaciju, na primer Japanca koji ima ćirilicom preko celog stomaka istetovirano „Љубав, Пера, Нада“, ili nekog drevnog Inka koji ima istetoviran neki mnogo zajeban znak, a kojim su neandertalci označavali prostor za vršenje nužde u pećini, ili na kraju krajeva Bengalskog tigra koji ima istetoviranog čoveka koji leži u krevetu i zeva.

Tribalima, zmajevima, srcima, horoskopskim znacima, zekama, medama i sličnim „daj šta daš sranjima, samo da sam ja nešto istetovirao“ neću da se bavim. A o likovima poput onog neonaciste, koji je nakon izlečenja od Hitlerove bolesti platio desetine hiljada dolara da ukloni kukaste krstače kojima se ispečatirao po rukama, nogama, grudima, leđima i faci, dok je sa drugarima “Zig hajlovao” i jurio i vešao crnje i ješe jer su oni “krivi za sve” da i ne govorim.

Doduše, priznajem, ima i nekih pozitivnih stvari koje donose tetovaže. Pored toga što ima klinki pred kraj puberteta koje misle da je tip koji ima tetovažu mnogo zajeban/zanimljiv/buntovan/seksi/Adam Levine, mom drugaru koji je svojevremeno pokazao svoju „japansku“ tetovažu nekim Japancima u Novom Sadu se to isplatilo na drugi način. Japanci oduševljeni njegovom naklonošću “Zemlji izlazećeg sunca”, su mu tokom celog svog boravka u Novom Sadu plaćali piće, ručkove i vodali ga sa sobom. Međutim siguran sam da se on slučajno zajebao i to pokazao nekim Kinezima, misleći da su oni Japanci završio bi u Ludoj kući kao Hot Dog. Ne mogu, a da ne zamislim onog izmišljenog Japanca koji šeta go do pojasa Prištinom, a na stomaku mu piše „С вером у Бога“

Na kraju da ne bude da samo “hejtujem” što bi rekli tinejdžeri, moram da vam priznam da sam se danas oduševio kada sam internetu naleteo na nekog cara, Ukrajinca, Dmitrija Samohina, čije tetovaže najblaže rečeno izgledaju kao animirani gifovi.
Dobro, priznajem pomislio sam, kako li se, na primer, oseća neka žena kad se probudi pored svog muškarca, koji i dalje spava a u polumraku sa njegovog ramena je posmatra skoro živ portret zamišljenog H.R. Gigera.
Znam, jezivo, ali ako je neko već platio da ima sliku koju će da nosi na sebi ostatak života, onda neka ta slika liči na nešto.

Odeš ujutru u kupatilo i shvatiš da gde god da kreneš sa tobom ide zamišljeni Giger, a to i nije neki prizor za svaku priliku