Glavni problem Srbije je to što nemamo dovoljno preduzetnika sa 612 evra početnog kapitala

Danas sam u roku od pola sata dobio dvadesetak poruka sa snimkom na kojem se vidi kako dva komunalca pokušavaju da saviju nekog grmlja i da ga izbace iz autobusa. Sve uredno, prekoračenje ovlašćenja, natezanje za 60 kinti kao da ćemo se od tih para spasiti od predstojećeg nam državnog bankrota, ali snimak krš, kriv, drljav zvuk, bilo mi naporno da ga gledam, a kamoli da pišem o tome.
Na kraju krajeva, jebe mi se, sve je to logičan sled događaja u ovoj Đilasovoj četvorogodišnjoj upravi u gradu. Htedoh samo da dodam “Ko vas jebe! Eno protesti protiv nasilja BusPlusa svake nedelje, više pasa lutalica ima u prosečnom beogradskom parku nego protestanata protiv BusPlus kriminalne udruge”.

I tako, sedim ja dokon, razmatram dve stvari, prva je divdža dvd koji sam danas kupio sa svih šes delova Rata Zvezda za sto kinti kod neke babe na pijaci, a druga kako bih prepevao onu Nimelerovu poemu u “Prvo su došli po platane, pa po homoseksualce, Rome, invalide, pa po one bez karte u GSP-u, a ja sam ćutao . .  kad  bap! stiže poruka od Bogoca Pantele, samo link i kratka poruka koja kaže “evo ti prečišćen snimak, ovo-ono”.

I šta ću, kad se Pantela iscimao oko toga znači da bi ipak bio red da napišem koju reč na ovu temu. Otvorim link, sve se bogami lepo vidi i čuje.
Siže priče je, da grmalj nije imao kartu, da nije stigao da dopuni svoj BusPlus, i da je hteo da komunalcima da ličnu kartu da mu napišu kaznu, međutim oni nisu bili raspoloženi za priču, već su se zainatili da ga liferuju iz vozila. Em je veliki i zauzima puno prostora, em svojom težinom povećava potrošnju vozila, a samim tim i zagađenje u gradu. Na kraju krajeva, još od Krstića i sina svi znamo za ono “propisi su propisi”. – Mrš napolje debeli, trafika ti je dvesta metara niže, ako potrčiš, možda i stigneš da dopuniš BusPlus . .
Takav smo narod, takva nam je tradicija, takva nam je i država, propisi iznad svega, “Propisi Uber Alles” što bi rekle gradonačelnikove kolege u Trećem Rajhu.
To je to, ništa neočekivano. Ne znam ko se ovome ovde čudi, ova slika je manje-više normalna za državu u kojoj živimo.

Nego, kad smo već kod propisa, niko vam nije kriv što ne grabite napred, nego čekate posao, što nemate taj preduzetnički duh i što se ne obogatite preko noći u ovoj državi koja igra ruski rulet sa MMF-om i bankrotom.
Zašto na primer ovaj debeljko, ovaj što se švercuje u Đilasovom autobusu, nije u leto gospodnje 2009. uložio 612 evra, izašao na konkurs za naplatu karata u javnom prevozu milionskog grada Beograda i dobio posao ispred Simensa i Asecco, kao što je to uradila fantomska firma Apex, m?
Danas bi bio milioner, stotine hiljada evra bi mu se slivale mesečno samo od sms-a kojima putnici  ulivaju sebi nadu da će njihov autobus nekad stići, s obzirom da red vožnje ne postoji. O naplati karata, plastičnih iskaznica, nabavci aparata za validiranje i sličnom da i ne govorimo. Milioni bato! Na uloženih 612 jura. Kvota da moja Zvezda nekad prođe u Ligu šampiona ne bi donela toliko keša.
I ne samo da bi postao milioner na tih uloženih 612 evra, nego bi sad imao na raspolaganju i komunalnu policiju, da zavrće ruke, izbacuje iz busa, mršti se na sve one koji bi da se okoriste o javno dobro koje ti rentiraš vlasnicima tog javnog dobra. Ej bre, milioni, lična policija, upravljaš javnim prevozom u milionskom gradu, i to sve za 612 jura. I to sve po propisima.
Pa neka neko posle kaže da Srbija nije zemlja mogućnosti.

Problem je u tome što bi debeljko radije da se švercuje u GSP-u, nego da bude preduzetnik. I zato ga i treba izbaciti iz busa.

Eto to je glavni problem našeg naroda, nemamo dovoljno preduzetnika sa 612 evra početnog kapitala, svi bi da se švercuju u javnom prevozu i da se šlepuju na kredite koja gradska vlast mora da diže.

 Čovek je pružio častan otpor, i bravo za to, ostali putnici su časno ispratili celu situaciju pogledom. Aj, ko sme u 612 jura da bar troje njih u krugu od pet metara takođe nije imalo kartu.

(naslovna slika preuzeta sa bloga Peđe Azdejkovića)