Konstanta promašenih reformi obrazovanja

Na početku ovog teksta moram da kažem, da se nalazimo u vremenu tehnološkog napretka koje drastično menja bit, ne samo društva, civilizacije i čovečanstva, već i ljudske vrste. Dolazi vreme koje od obrazovanja neće zahtevati da ljudi budu žive enciklopedije, već da umeju brzo da se snalaze po svakoj mogućoj enciklopediji koja će im putem interneta biti dostupna u svakom delu sveta. Da postanu brzi na mislima, prilagodljivi i dobri logičari. Došlo je takvo vreme, da ono što naučite danas, već za godinu dana može biti potpuno prevaziđeno, stoga usmereni obrazovni programi koji traju godinama su besmisleni i čisto gubljenje vremena. Sistem obrazovanja kakav danas poznajemo će vrlo brzo nestati sa lica zemlje, biće neadekvatan vremenu u kojem živimo.

Čitam danas članak u Politici o nekim, najnovijim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koje će ministarstvo prosvete da izglasa za koji dan, da bi to skupština izglasala za još koji dan (verovatno bez rasprave), da bi konačno sve to stiglo i stupilo na snagu za dve nedelje kad kreće nova školska godina na fakultetima. Kao po običaju, retardi sve rade, ne, u minut, nego u sekund do dvanest, pri tom se ponašaju tradiconalno autistično u odnosu na vreme u kojem živimo.

Sve reforme obrazovanja u Srbiji me podsećaju na dečačke godine kad sam od Skeletora jedino više mrzeo boraniju (i danas nismo baš u najboljim odnosima) i onda, jedan zalogaj iste za ručkom žvakao minut i po do dva, da bih sačekao trenutak roditeljske nepažnje i taj zalogaj umesto da progutam ispljunuo i sakrio ispod stola. Što se roditelja ticalo, boranija je morala da se jede, što se mene ticalo i nije, ali sam je žvakao da ispunim formu. Takve su i sve naše reforme, žvaćemo ih da bismo ispunili formu, a suštinu ispljunemo i sakrijemo ispod stola.

Ovaj tekst bih mogao da svedem u jednu rečenicu koja bi glasila ovako – sve dosadašnje reforme školstva i razne izmene Zakona o visokom obrazovanju imaju jedan veliki problem – naši studenti i dalje sa fakulteta izlaze zatupljeni, kao lobotomirani, funkcionalno nepismeni idioti, potpuno nesposobni i nekvalifikovani da rade posao za koji su se školovali dve decenije, ali i za bilo šta drugo.
Mislite da preterujem?

Dobar deo profesora na našim fakultetima je gomila umišljenih veličina, duboko iskompleksiranih ljudi, što seksualno, što nacionalno, koji svoje komplekse iz mladosti leče, tako što su od profesorskih titula napravili podlogu za biznis i društveni uticaj. Da oni stvarno znaju i rade svoj posao Srbija ne bi bila ovoliko u kurcu.  Prošlo je Miloševićevo vreme kada su bili na margini u pocepanim cipelama, sada su u besnim kolima, nedodirljivi za zakon, potpuno van vremena koje melje poznat nam svet i samim tim gori nego ikad pre.

Sve predloženo u ovim novim izmenama Zakona smo već gledali grilion puta, manje ispitnih rokova, više bodova, više kolokvijuma, više para, manje studenata, manje-više kuraca-palaca, a 80% svršenih pravnika ne ume da napiše tužbu, diplomiranih novinara ne ume da napiše jebenu vest, a bar pola svršenih politikologa ne zna koliko traje mandat Predsedniku Srbije.

I dok Stenford, Prinston i drugi ozbiljni svetski fakulteti polako otvaraju svoja vrata celoj planeti, prave programe kurseva i time pružaju svima šansu da besplatno studiraju kod njih putem interneta, ali ne četiri, već pola godine, kod nas prosečan student u toku samo jedne godine trista puta ode do pisarnice da podigne ili preda neke papire, danima stoji u redu, štrajkuje nedeljama, plati to bogaoca i zauzvrat dobije kurac od zastarelog znanja sa kojim može da pere sudove u srpskoj kafani u Bad Ajblingu u kojoj svakog meseca gostuje Seka.

Godinama unazad pratim kroz neke društvene organizacije mlade ljude i vidim da na naše fakultete ulaze lucidni, genijalni ljudi, a izlaze ljušture kojima “tek sad ništa nije jasno”, koji su nesposobni za život, a kamoli za nešto više od toga.

Pre nego dam konstruktivan predlog, a čisto da predupredimo one priče kako nas je ustvari Bolonja zakopala i one kontrapriče kako je Bolonja kul, nego je mi loše primenjujemo.
Bolonja je neopevano sranje, uništava kreativnost i sposobnost zdravog rasuđivanja iz generacije u generaciju mladih Evropljanja, a kod nas je to metastaza društvenog karcinoma pameti, ambrozija svetske gluposti nakalemljena na koprivu domaćeg idiotizma.

I na kraju, da budem malo konstruktivan, i svetu, ali pre svega Srbiji je pod hitno potreban nov sistem školovanja. Nema razloga da neko ide osam u osnovnu, četri u srednju, i četri godine na pravni fakultet, da bi tužbu naučio da piše u prve dve nedelje pripravničkog staža u nekoj prašnjavoj advokatskoj kancelariji.
To je zanat, može ga raditi i šesnestogodišnjak koji je dve godine učio prave stvari iz teorije prava i kojeg je zatim učio dobar majstor pravnik u praksi.
Elem, više nam nisu potrebni pravni, fakulteti političkih nauka, menadžerski, novinarski, ekonomski fakulteti i gomile drugih besmislenih crnih rupa za dragoceno vreme mladog čoveka. Nisu nam potrebne dve decenije školovanja da bismo sticali “široko obrazovanje” jer više od pola tih “široko obrazovanih” ne zna razliku između “jer i je’ l”, ne zna da pretražuje u Guglu, ne zna šta je Gugl prevodilac, ne zna šta je Žen Šen, sluša Cecu i glasa za ponuđene političke partije.
Ako su to široko obrazovani, šta su onda idioti?

Što se mene tiče, izuzev u nekoliko slučajeva, poput školovanja naučnika u bilo kojoj oblasti (od bioinžinjeringa do naučnika pravnih nauka), lekara i sličnih zanimanja, mladi ljudi moraju da završe sa svojim školovanjem u 17-oj godini. I to, da poslednje dve godine školske godine bude stručno obrazovanje od kojih je pola praksa. Cilj novog sistema obrazovanja za većinu ljudi mora biti isključivo da nauči mlade ljude da se snalaze u tehnologiji, da razviju logiku, zdravo rasuđivanje, zdravo telo i empatiju.
Ostalo je bulšit (što bi rekao gugl prevodilac “govno od bika”).
A sad pročitajte ponovo prvi pasus ovog teksta, da ga ne bih kopirao.

Prosečan srpski student ili većinu svog studiranja buba napamet ili štrajkuje protiv glupih državnih mera u visokom obrazovanju. Naš sistem školstva jednino što radi sistemski je ubijanje genijalnosti pojedinaca. (foto – Trojka.rs)