Odgovor Siniše Vukadinovića profesora koji je “zabranio” učenicima da se krste tokom nastave

Otac jednog mog drugara iz razreda bio je zastupnik velike svetske kompanije koja je proizvodi  bebi opremu. Jednog lepog dana, taj drugar je iz puke dokolice doneo u razred kutiju punu cucli.  Silno nas je zabavljalo da svi držimo cuclu u ustima tokom časova. Profesore to nije zabavljalo. Ni direktora škole. Pa je isti bio prinuđen da donese ukaz, kojim je zabranio da učenici osnovne škole Bora Stanković drže cuclu u ustima tokom nastave.
Nisam ateista, doduše nisam pripadnik ni jedne registrovane crkve ili religijske grupe, imam nekog svog boga u kojeg verujem.

Lakrdija koja je danas napravljena u medijima oko situacije, u kojoj je profesor navodno zabranio “hrišćanstvo” u svojoj školi, ima jedan problem – druga strana, odnosno profesor nije imao pravu priliku da kaže svoju istinu.

Pišem ovo zato što mi je ista stvar prošla kroz misli kada sam danas video odgovor profesora Siniše Vukadinovića na Fejsbuk grupi Ateisti Srbije (sa kojima inače nemam nikakve veze, čak nisam ni član grupe).

Potpuno sam saglasan sa stavom da religijski obred, ne može da se obavlja na času, bilo da je obred hrišćanski ili budistički, kao ni slušanje muzike, bilo da je u pitanju Metalika, ili Goga Sekulić, kao ni čitanje stripa, bilo da je u pitanju Alan Ford ili Marko Somborac, kao i gomila drugih stvari.
Neko se krsti, neko se klanja licem okrenut prema Meki i sve je to u redu, i lepo, ali ne na času. To nema veze sa tolerancijom ili hrišćanstvom i religijom, već isključivo sa nedisciplinom i domaćim nevaspitanjem.
Čak bih mogao ruku u vatru da stavim da to je ponašanje učenika zapravo ludo sprdanje sa školom i crkvom koje bih i ja vrlo verovatno radio da sam na njihovom mestu. I za to naravno bio ukoren, kao i uvek tokom školskih dana, kada bih imao i sprovodio slične ideje.

Elem, prof. Siniša Vukadinović je danas od reči do reči napisao ovo:

“Pristupio sam vašoj grupi ne bih li odgovorio na komentare i rekao o čemu se stvarno radi. Na početku se zahvaljujem onima koji su mi pružili podršku. Najveća podrška i zadovoljstvo su mi bivši đaci koji se ceo dan javljaju i pružaju nesebičnu podršku. Moram da kažem da je velika većina onoga što piše u članku neviđena glupost i izmišljotina novinarke Dijane Tadić. S obzirom da znam o kakvim novinama se radi, i kad su rekli da će bez obzira na to da li ja pristajem ili ne da objave “priču”, ja sam pristao da dam samo pisanu izjavu koja je iskasapljena i izmenjena. Nikome nije prećeno, niti zabranjivano da dolazi na časove niti sam “urlao” kao što se u članku navodi. Ja i ne znam o kojoj se učenici radi niti sam se bilo kome lično obraćao. Jedino što sam uradio je bilo da sam svima rekao da je neprimereno da se verska osećanja ili rituali upražnjavaju na času. To je sve trajalo jedan minut. Zašto je to neko zloupotrebio i napravio od toga skandal, nije mi poznato. To je samo bila normalna reakcija na konstatnu pojavu da se đaci krste pre odgovaranja ili kad začuju crkvena zvona. To sam govorio i pre, i ubuduće ću da kažem jer smatram da je to nešto što je normalno i da je moja dužnost. Moram da istaknem da sam na kraju dobio i pretnje dotične novinarke nakon što sam odbio da me fotografišu ili da pošaljem svoju fotografiju za članak. Iako sam izričito zahtevao da ne želim da se moje fotografije objavljuju u novinama, rekla mi je da će sama da pronađe fotografiju na internetu i da će da je objavi. Jedino što mi je pre objavljivanja članka rekla je bilo da je neki roditelj rekao da sam zabranio da se krsti na času. Nakon toga je usledila moja pisana izjava koju vam prenosim u celini. Pored onoga što sam rekao, u izjavi sam i pojasnio šta mislim. Prenet je samo deo izjave koju su oni sami izmenili.

E-mail novinarki:

Povodom prijave roditelja da sam burno reagovao zato što se deca krste na redovnom času kada zazvone crkvena zvona, dostavljam vam moju izjavu. Molim vas ukoliko koristite moju izjavu, da je prenesete u celini.

“U poslednje vreme je postalo popularno da se đaci krste pre odgovaranja ili kad na pun sat čuju crkvena zvona. Nedavno se sa novim đacima prvog razreda ponovila ta situacija da su se krstili tokom redovnog časa kad su se oglasila crkvnena zvona. Na ovu pojavu sam odreagovao tako što sam učenicima skrenuo pažnju da nije primereno da na času ispoljavaju religijska osećanja. Crkva i država su po ustavu odvojene, a škola je državna institucija. Pitao sam ih kako bi reagovali kada bi možda neki učenik musliman hteo u vreme molitve tokom časa da se klanja Alahu. Sloboda veroispovesti je pravo svih građana, ali to ne znači da bilo ko može da upražnjava religijske rituale na redovnom času. Na šta bi časovi ličili kada bi na svaki pun sat kada zazvone zvona ili pre svakog odgovaranja, profesor prekidao predavanja zato što se đaci krste, mole, ili kada bi nehrišćani upražnjavali neke druge religijske rituale? Pored toga što je to ometanje nastave, to je vulgarizacija i banalizacija religije. Nisu ni svi đaci vernici, niti su svi vernici pravoslavci. Pitam se da li bi roditelji reagovali da se neki đak musliman u sred časa klanjao Alahu, a da profesor na to nije reagovao? Onda bi taj isti roditelj zvao novinare i prijavio profesora što je dozvolio da se neko na času klanja Alahu. Roditelj se ni jednog trenutka nije požalio upravi škole nego je odmah zvao Kurir. Pitam se kakve su onda stvarne namere takvog roditelja.

Srdačno,
Siniša Vukadinović, prof.”

Profesore ako nije problem da ja očas bacim molitivicu, nadam se da mi pravoslavne kolege koje se krste kad god zvone zvona na crkvi neće zameriti . . ili ipak hoće . .