Srećan vam 30. septembar – Međunarodni dan boghuljenja

Nastavljam sa idejom, da tekstovima novih autora, od ovog bloga napravim prvi ozbiljan blogkolektor na Balkanu.

napisao: Alexandar Lambros

Ne jednom su mi ukazali na to da imam sreće što sam rođen u Evropi, jer bi me u nekoj muslimanskoj zemlji do sad već kamenovali. Znam. I u pravu ste. Imam sreće. I bez zadrške u njoj i uživam. Ali ne prestaje da me čudi da je vi tako malo vrednujete i da ste tako lako spremni da je se odreknete. Jer, ni u Evropi nismo baš bezbedni. Setite se Tea van Goga. Zbog čega tetošite islamofašizam umesto da mu se suprostavite snagom i prkosom slobodnog čoveka?

Krajem 2010. godine, 57 zemalja članica Organizacije islamske konferencije, podnelo je u UN na usvajanje rezoluciju o zabrani blasfemije (bogohuljenja). Čitavu deceniju ova organizacija islamskih zemalja pokušava da progura rezoluciju ovog tipa u UN. U nacrtu rezolucije stoji da – „blasfemija ozbiljno narušava ljudsko dostojanstvo, vodi ka nezakonitim ograničavanjima verskih sloboda sledbenika određene religije i podstiče versku mržnju i nasilje”.

Teško je poverovati, ali stoji upravo tako. Vredi pročitati ponovo – blasfemija narušava ljudsko dostojanstvo, ograničava verske slobode i podstiče nasilje!

U nacrtu se, između ostalog kaže, da rezolucija za cilj ima da „umanji opasne posledice narastujuće islamofobije koje ova ostavlja na globalni mir i bezbednost”. Nacrt dolazi od zemalja u kojima žene nemaju pravo glasa, zakonom se primoravaju na nošenje garderobe koja im pokriva telo (u raznim varijantama od kojih je burka, koja ženama ostavlja samo mrežicu na očima da kroz nju vire u svet, najdrastičnija), takozvana ubistva iz časti zakonski se ne sankcionišu (ili sramno blago), otac ima pravo da uda šestogodišnju ćerku (godine Ajšine starosti kada su je udali za Muhameda), žene se kamenuju, javno bičuju, čak se i žrtve silovanja ubijaju „iz časti”, homoseksualnost je kažnjiva smrću, ateizam je kažnjiv smrću, prelazak u drugu religiju takođe je kažnjiv smrću, a kršenja verskih prava pripadnika ostalih verskih zajednica pravilo.

UN su, srećom, odbacile rezoluciju o nepoštovanju religije za koju su muslimanske zemlje vodile kampanju punih 12 godina. Ali, ne treba gubiti iz vida koliko energije, vremena i novca je više od četvrtine država na svetu, trošila na pokušaj da se sloboda misli ukine na planetarnom nivou. Ovo je tek jedna bitka u ratu koji uveliko traje.

Zakoni protiv bogohulenja postoje i tamo gde ih ne biste očekivali – Austriji, Danskoj, Finskoj, Grčkoj, Italiji, Lihtenštajnu, Islandu, Holandiji i pojedinim američkim saveznim državama. U Irskoj vas ismevanje religije može koštati i do 25.000 evra, što je jeftino u odnosu na glavu kojom biste platili u mnogim muslimanskim zemljama, ali opet …

U Grčkoj je pre neki dan uhapšen dvadesetsedmogodišnjak koji je na FB stranici ismevao poznatog grčkog monaha i „proroka” starca Pasticiosa. Ruska Duma razmatra donošenje zakona protiv uvrede verskih osećanja.

Bogohulenje je legitimno i moćno sredstvo borbe protiv neznanja religije i sujeverja. Religijske budalštine moraju se izneti na svetlo dana ako ćemo da se ratosiljamo otrova koji preti da nas sve potruje. Svetlo je najbolje sredstvo za mrak i ako je iznošenje neznanja i sujeverja na svetlo dana bogohuljenje, onda je ono i građanska dužnost i moralna obaveza.

Ima nas raznih boghulnika. Naučnika prometejskog strpljenja (uzgred, velike naučne istine nekad su bile blasfemija kažnjive lomačom;ipak se okreće, setite se!) kakvi su Richard Dowkins i Sam Harris čije knjige od srca preporučujem. Mislioci sa statusom zvezde kakav je imao nedavno preminuli Cristopher Hitchens ili Michel Onfray. Glumci i komičari – Stephen Fray; fenomenalni, na žalost sada pokojni, George Carlin, koga ne prestajemo ni da citiramo ni da gledamo; Bill Maher.
Mikelanđela su prekrečavali bedni umovi i osrednji talenti, Leonarda su držali na oku dok ih je on ismejavao svojim genijem i licem i osmehom ljubavnika Đan Đakoma Kaprotija, zvanog Salai (đavo) u liku Jovana Krstitelja. Veroneze koji pred Inkvizicijom odgovara na pitanje ko je dvorska budala s papagajom na ruci na njegovoj „Tajnoj večeri”. Karavađo, uvek pod sumnjom, čiji sveti Matej crkvenim vlastima deluje suviše nepismeno. Bernini koji sa svojom skulpturom „Zanos svete Tereze” anticipira Frojda vekovima unapred … do Monti Pajtona i „Žitija Brajanovog” …

Blasfemija, ili srpski rečeno, bogohulenje, u najkraćem se definiše kao vređanje ili barem kao nedostatak poštovanja prema religiji u najširem smislu, božanstvu ili božanstvima, takozvanim svetim spisima, ličnostima i predmetima.

Pitanje je kako jedna intelektualno poštena, razumna i obrazovana osoba drugačije i može da se odnosi prema veri i neznanju i sujeverju koje širi ako ne nepoštovanjem i ismevanjem?

Bogohulan se može biti na mnogo načina. Može se biti pasivno bogohulan ili, da se poslužim omiljenom klerofašističkom formulacijom – bogohulan u četiri zida. Pasivno bogohulna osoba je savršeno svesna ne samo gluposti koju religije propovedaju i impresivnom propagandnom mašinerijom uporno šire i zastupaju po svetu, već i opasnosti koju religijske besmislice predstavljaju po čovečanstvo u celini. Ipak, zadovoljava se saznanjem o prirodi religija i intimnim podsmehom kao reakcijom i ne čini ništa da religiju izloži tretmanu koji jedino i zaslužuje – otvorenom nepoštovanju. Uzroci su različiti, od konformizma i nespremnosti suočavanja sa zastrašujućim razmerama gluposti, a u pojedinim delovima sveta i ubilačke agresivnosti verujućih, pa do prećutne kulturološke konvencije da je iz nekog razloga nepristojno ismevati nečija verska ubeđenja, ne poštovati ih ili ih čak uopšte i dovoditi u pitanje.

Dobijam dosta poruka od ove vrste ljudi koje imaju ovaj najmanji zajednički sadržalac – „Samo da ti kažem da se slažem s onim što pišeš i podržavam te, šaljem ti mejl jer nemam živaca za preganjanja s budalama koje komentarišu po netu”.

Evo, ohrabrujem. Uzgred, ideja o blasfemiji između četiri zida je savršeno prihvatljiva u slučaju verskih uverenja opasanih zidovima. I bodljikavom žicom. Kroz koju je puštena struja. Na žalost, to nije slučaj.

Na drugoj strani skale su, sa svim nijansama i prelazima između, da se sada poslužim izrazom politički korektne kvazi levice, militantni blasfemičari. Satanisti, pervertidi, nakaze, sluge novog svetskog poretka il već tako nešto sa bogomoljačkog spiska. Ti neće da ćute pa to ti je. I ne samo što neće da ćute već su, po pravilu, sve glasniji što ih više ućutkujete.

Taj sam.

Verski fanatici svih bogova, ujedinite se!

Opširniju verziju teksta možete pročitati ovde