Zašto je Đilas opasan po Srbiju

Jasno je, da se, tokom politički životne trke glavnog srpskog medijskog tajkuna Dragana Đilasa, tragični mediji u Srbiji utrkuju ko će da pokaže ko je jadniji i besmisleniji svojim “vestima”, komentarima i procenama o toj temi.
Slab sam na to, izuzetno mi vređaju inteligenciju.
I kao po običaju kad god se tako iznerviran, dotaknem teme po imenu Dragan Đilas nađe se neki pametnjaković koji kaže da preterujem, da Đile nije jedini tajkun, da je sagradio Most i bla bla bla, pa me to dodatno izvede iz takta i onda umesto da po ovako lepom danu iskuliram na terasi sa Gangulićima, osetim potrebu da razjasnim stvari oko jedinog tajkuna u Srbiji koji je na državnoj poziciji.

Što se Đilasa samog tiče, sigurno ćete se šokirati, ali moram priznati da ga poštujem, jer je očigledno čovek velike snage koji se i bez apsolutne vlasti nametnuo kao neprikosnoveni lider političkog života u Srbiji. Ko misli da je to lako, bez obzira na nakaradni sistem vrednosti, neozbiljan je.
Činjenica je da mu drugi domaći politički igrači nisu ni do ramena i činjenica je da ako uspe da pregura ovaj izuzetno turbulentan period po njega, u godinama koje dolaze postaće ključna figura političkog života u Srbiji.
Činjenica je da Srbija odavno nije imala tako jaku političku ličnost.

Međutim, snaga nije dovoljna. Imali su je i Hitler i Staljin pa njihovim narodima nije mnogo sreće bilo za vreme, a ni posle njihove vladavine.
Đilas nije dobar za Srbiju jer je snaga bez kontrole. Jednostavno nije dovoljno produhovljen za čoveka koji je u društvu dospeo na tu poziciju, i mislim da njegovi potezi dugoročno prave nepopravljivu štetu i državi i društvu, a da kako njegov uticaj raste, tako se Srbija uvaljuje u još veće sistemske probleme.

Njegov tehnokratski način vladanja je samo maska ozbiljnog diktatora koji niti veruje ljudima, niti ima bilo kakvu empatiju prema bilo kome, ko po istraživanju ne donosi dovoljno političkih poena.
Đilas nije političar, jer nema ni viziju, niti ozbiljan politički ideal, on sve radi u trenutku i za trenutak. Ponaša se na državnoj funkciji kao vlasnik prodavnice mobilnih telefona, a ne ozbiljan državnik sa vizijom.

Kada stvari postavimo na način kojim on vlada, tehnokratski, onda je jasno da je Đilas tajkun na državnoj poziciji u “banana državi”.
Mnogo je to opasno.
Kada bude imao vlast nad državnom silom i pravosuđem to će postati jasno većini, ali ćemo tada biti u velikom i jako ozbiljnom problemu.

Elem, da biste razumeli zašto Đilas na može biti ni na jednoj državnoj funkciji, bitno je da znate nekoliko stvari.

Kao prvo, on ima monopol nad medijskim oglašavanjem u Srbiji, ostvaren isključivo političkim uticajem i političkim pritiskom. Dovoljno je reći da je 2003. godine njegova Dajrekt medija imala prihod od oko milion evra, da je 2004. Tadić postao Predsednik Srbije, a Đilas šef njegove Narodne kancelarije, te da je dve godine kasnije, znači već 2006. u vreme najžešće “kohabitacije” Demokrata sa vladom Vosjilava Koštunice, Dajrekt medija ostvarila 55 puta veći prihod.
Odnosno 55 miliona evra za godinu dana.
Tada je sa drugom rukom Borisa Tadića, Srđanom Šaperom krenuo da ostvaruje protivzakoniti monopol u medijskom oglašavanju Srbije.

Kao drugo, tim monopolom ne samo što se protizakonito obogatio, zloupotrebljavajući politički uticaj i legitimitet Predsednika, kao i svoju poziciju u Narodnoj kancelariji, te suvlasnički odnos u firmama sa ljudima iz Koštunicinih saradnika (na primer u agenciji Ovation sa Srđanom Đurićem), nego je Srbiju zavio mrkli medijski mrak, jer bilo koji medij, koji objavi bilo šta protivno njegovom, ili interesu njegovih klijenata (tajkuni), ostaje bez osnovnog prihoda – reklama.

Time je Đilas, zajedno sa Šaperom urušio jedan od osnovnih stubova demokratskog društva – slobodne medije.

Zato je srpsko društvo poslednjih nekoliko godina uskraćeno za informacije od suštinskog značaja za opstanak države, a samim tim postalo potpuno nesposobno i sluđeno da donosi zdravorazumske odluke.

Kao treće, tehnokratska politika koji vodi u Beogradu se svodi na besumčno zaduživanje grada, populističke projekte i poteze, kao i konstantno zastrašivanje građana. Beogađani kao nikada do sada nisu živeli u većem strahu od raznih huligana, komunalaca, običnih nasilnika i ostalih bitangi. Niz restriktivnih uredbi samo su raspalile ulični kriminal, jer je njima običan građanin doveden u ravan sa pravim kriminalcima.
Takođe valja se podsetiti,  s obzirom da je većina ljudi zaboravila Đilasovo jednogodišnje upravljanje Nacionalnim investicionim planom u vladi Vojsilava Koštunice, tokom kojeg je potrošio 587 miliona evra, a da ni jedan kapitalni projekat nije urađen niti započet u Srbiji. (za Most preko Ade podigli smo do sada 290 evra miliona kredita koji ćemo vraćati 25 godina. To je polovina novca koji je Đilas spičkao kao ministar za NIP)

Kao četvrto, čak i da zanemarimo zaglupljivanje mase koje je putem Tijanića i primitizovanog Medijskog javnog servisa Đilas Emoušnom plasirao u srpski etar, ne mogu ostati miran pred protivzakonitim monopolom u medijskom oglašavanju.
Naime, Đilas danas, samo od kompanije Dajrekt medija ostvaruje između 80 i 100 miliona evra prihoda godišnje.

Da biste razumeli koliko je to opasno po inače tragičan politički život Srbije valja znati da su sve partije za sve kampanje na ovogodišnjim izborima potrošile ukupno 20 miliona evra. Organizacija izbora na svim nivoima je koštala još 20 miliona evra. Godišnje funkcionisanje jedne partije veličine Demokratske stranke košta oko 2 miliona evra.
U prevodu, kompanija Dajrekt medija od jednogodišnjeg prihoda, sama može dva puta godišnje platiti organizovanje državnih izbora na svim nivoima i svim partijama platiti sve troškove kampanje, ili pola veka godina finansirati rad Demokratske stranke.

Pošto je 100 miliona evra nepojmljiva količina novca za većinu ljudi koji ne mogu da kupe ulje i šećer na rafovima Maksija, prevešću vam ga u konkretne stvari.
Za taj novac je moguće po proizvodnoj ceni, sa svim taksama, dozvolama, zemljištem i principom “ključ u ruke” sagraditi 300 petospratnih zgrada u Beogradu od po 20 stanova.
PAZITE, TRI STOTINE ZGRADA!
Oko 6000 gotovih dvoiposobnih stanova. To vam je otprilke stanova za oko 20.000 stanovnika. Za tri godine kroz Đilasovu kompaniju Dajrekt medija prođe novca od kojeg je u Beogradu moguće stambeno zbrinuti sve stanovnike Kraljeva.
I sve to iz protivzakonitog monopola koji ide direktno na štetu građana i medija u Srbiji.

Dakle kroz Đilasov Dajrekt prema srpskim medijima godišnje iz državnih, paradržavnih i tajkunskih firmi prođe skoro polovina vrednosti jednog Kraljeva.
Isto toliko je do sada išlo i kroz Šaperov Meken, samo je Šaper ovih dana odlukom Đilasa i nove državne pozicije ostao bez tla pod nogama.
Čeka se novi vlasnik drugog dela srpskih medija. No to je već druga tema.

Elem, Đilas je iskoristio državni novac koji je dobio, bilo direktno od države, javnih kompanija, bilo od tajkuna, da se obogati i usput uništi slobodne medije u Srbiji.
Urušio je jedan od stubova demokratskog društva, i zadužio Beograd kao niko do sad, a Beograđane zastrašio huliganima i komunalnom policijom.
To je uradio bez apsolutne vlasti. Bez suda i prave policije.
Dajte mu je, da vidite šta će uraditi od Srbije.

Demokrate su prve na potezu.

Bole, vreme ti je da ideš, gde ti stade, ja ću da produžim – Misliš, Đile da je vreme da idem? (foto: RSE)