Vaš Bog je pod mojim nogama

Ponekad se pitam kako bi izgledalo da sam maloletna sWatkiCa PFC i da moj otac vidi najnoviji jesenji editorijal sa veš mašine, jer . .
. . malopre, u sred spremanja ručka za Ganguliće, zvonio mi je telefon. Vidno uzrujan otac je bez pozdrava počeo sa kritikom:

- Sine ne možeš se sprdati sa Šumaricama. Jednostavno ne možeš, šta god ti mislio o sebi i o drugima, o načinu na koji pišeš, moraš da znaš da su tamo Nemci streljali dečake od 15, 16 godina.

- Znam, očigledno da ni ti nisi razumeo . .

- Ma nema šta da razumem, ne možeš pisati tako o tome.

- Nisam ništa napisao . .

- Napisao si to tako da relativizuješ taj pokolj u Kragujevcu. Shvataš li ti koliko bolestan um moraš imati da da za jednog ubijenog u borbi strešljaš sto vezanih civila?

- Znam, nisam . .

- Šta nisi?

- Ne znam, nisam se razumeo sa ljudima u tom postu očigledno . .

- Pa onda nemoj da pišeš, ako se ne razumeš sa ljudima . .

- Ma jebe mi se da pišem sve na način koji će da razume svaka budala koja . .

- Znaš li priču za Ibn Arabija sine?

- Misliš onog muslimanskog pesnika?

- Da.

- Pa mislim znam nešto o njemu . .

- Ibn Arabi je bio veliki filozof onog vremena, pisao višeslojne pesme, svaki njegov stih možeš da protumačiš na nekoliko načina. Često su ga optuživali za jeres . .

- Znam to.

- i mnogo puta je jedva izvukao živu glavu od rulje koja je bila spremna da ga ubije.

- Znam. To je onaj što je rekao rulji da bog živi u njegovom turbanu.

- Da, doduše tad se izvukao od linča. Pazi, svet u kojem je on živeo je bio daleko prosvećeniji od ovog danas. Više se o svemu razmišljalo, o svakoj izgovorenoj i napisanoj reči, pa opet Arabija su na kraju kamenovali u Damasku.

- Zar on nije umro, normalno, pa mu Sultan Selim napravio sahranu?

- Jeste mu Selim napravio sahranu, ali tri veka kasnije. Ibn Arabija je rulja kamenovala u sred Damaska sredinom 13. veka.

- Zašto?

- Zato što su ga pitali “Gde se nalazi Bog?”, a on im je odgovorio “Evo vaš bog se nalazi tačno ispod mojih nogu” i to im je bila kap u prepunoj čaši. Na licu mesta su ga zasulii kamenjem i tu su ga i ostavili, da leži, za nauk ostalim jereticima. Tako bi verovatno bilo i do danas da pijanom Selimu II nije palo na pamet da rastumači Arabijeve reči na pravi način. Otišao je sa svitom u Damask i tražio da se iskopa kamenje ispod kojeg je Arabi ležao tri veka. Kada su našli Arabijeve kosti Selim je dao da se on sahrani kako dolikuje velikom učitelju i da mu se napravi mauzolej, a radnicima rekao da kopaju dalje. I tu, metar-dva ispod mesta gde su našli Ibn Arabijeve kosti našli su neko, verovatno opljačkano zlato.

- Car

- Hoću reći, Ibn Arabi ih nije ništa lagao rečima da njihov bog, odnosno zlato, leži tačno ispod njegovih nogu u tom trenutku, ali to što ga oni nisu razumeli ih nije sprečilo da ga kamenuju na licu mesta.

- Dobro i šta sad?

- Sad ništa, nemoj samo da se buniš kad te neko bude kamenovao zato što ti je važnije da se zabaviš sprdanjem sa ljudima koji te ne razumeju, nego da jednostavno objasniš šta imaš da kažeš.

Njihov bog je stvarno ležao pod njegovim nogama

Tako je to, ako mislite da me komentari onih koji ne razumeju pročitano najviše izbace iz takta, znajte da se grdno varate. Morate da čujete mog oca kako me preslišava kao da imam devet godina, zbog ove i one reči koju sam napisao.