Otvoreno pismo američkoj agenciji za davanje imena uraganima

Poštovana američka agencijo,

u čijoj je nadležnosti davanje imena uragnima koji vas svako malo pogađaju, želim ovim putem da vas nešto zamolim.

Naime, vi ste verovatno čuli za mali i hrabar srpski narod na brdovitom Balkanu kojem su oteli Kosovo.
Pre nego pređem na stvar, moram vas uputiti u činjenicu da je Kosovo bilo srpsko još dok smo se spuštali sa ostalim slovenskim narodima sa Urala, jer smo ga, baš tih dana na mapi zapljunuli i rekli “Pu srpsko!”
Tako je Kosovo je postalo srce srpskih svetinja. Oduvek i za vreme cara Dušana i za vreme ostalih srpskih careva, kraljeva i kneževa. Kosovo je bilo srpsko čak i dok je pet vekova bilo tursko, kao uostalom i ostatak Srbije u tih tričavih pola milenijuma Sulejmana Veličanstvenog i njegovog pijanog rasploda.
No da skratim priču, sad vam je jasno da je Kosovo bilo i ostalo srce Srbije, sve dok ga šiptarski teroristi uz pomoć vaše vojne kamarile nisu istrgli iz grudi Srbije. Pre 13 godina.

Od tada traje vekovna srpska mržnja prema svemu što dolazi iz vaše zemlje.
Mi jesmo hrabar i ponosan narod, najbolji i najpametniji na svetu, ali nismo u stanju da vam se krvavo osvetimo i najebemo mile majke za Kosovo, a bogami i HAARP, kemitrejlse, GMO hranu i ostalo. Jedino što može ublažiti bol na ovoj napaćenoj srpskoj duši jesu te elementarne nepogode koje vas pogađaju s vremena na vreme, kao što je ova aktuelna priča oko uragana Sendi.

I onda, u ovakvim trenucima pravi ponosni Srbin otvori pivo, umače srpsku pogaču u moču od prasećeg pečenja i putem nekog lajvstrima prati božiju kaznu za sve Koka Kole koje je popio u životu. Iskreno navija i još se iskrenije raduje svakom sranju koje vas zasluženo raspizdi.

I sad dolazimo do onog zbog čega vam pišem ovo pismo, sve je to draga agencijo lepo. Pratimo, naslađujemo se, čak povremeno poverujemo i u boga, ali ne možemo da se uživimo, onako do daske.
Zašto? Zbog imena tih uragana. Ajrin, Katrin, Sendi . .  kako prosečan, ali hrabar Srbin da navija kad olujni talas polomi neko drvo u Njujorku? Šta treba da kaže, “bravo Sendi”? Sendi?

Nedostaje to osećanje da smo vam baš mi nekako vratili loptu, kao da vas bog kažnjava baš zbog Kosova.

Zato predlažem, da sledeći uragan, pošto kapiram da će ih sada biti sve više (jer ste prčkali nešto oko HAARP-a u Barajevu i sjebali klimu) nazovete nekim srpskim ženskim imenom. Na primer Milojka. Ili Radojka!

Da pravi Srbin može da cikne, ustane sa stolice polije se pivom, kad vidi kako Milojka čupa drvored u Central parku – “To Milojka! Čupaj, lupaj govna! Milojka, eno ti tamo jedan beži iza ćoška. Jebi im kevu Mićo!”

Kapirate?

Znam, preterao sam opet. Glup mi je tekst, kakve veze ima Kosovo sa HAARP-om. To je u Barajevu. I vulgaran sam, tamo deca stradaju, a ja se sprdam. Ali brate vidi ovog cara, što je ovom Momčilu taman čizma bila, ja u nju obje noge mećem.