Ko u ovom trenutku zapravo vlada Srbijom?

4 years ago by in Protivprirodno društvo, Svinjac (politika)

 

Na početku, želim da vam kažem, da znam da je nedelja i da vam danas ništa nije zanimljivo i životno važno kao Farma ili šminka Kim Kardašijan, ali eto, dajte sve od sebe da ovaj tekst pročitate do kraja, iako u njemu piše samo o kriminalu i korupciji u srpskoj policiji, jer ja iz nekog razloga (koji ću vam objasniti usput) verujem da je ovo društvo stiglo do tačke u kojoj mora da se obračuna sa kriminalizovanim i politizovanim vrhom policije, jer to niko drugi neće uraditi.
A meni lično je to jako važno.

Srpska policija je tako kompleksna i mračna tema, da je pljuvanje Darka Šarića u facu na sred nekog noćnog kluba prihvatljivija opcija ako ste namereni da ostatak života bezbrižno pratite sve rijaliti programe sa oba oka i svim ekstremitetima povezanim za trup.
Povrh toga, čak i kada se odvažim da uperim na nekog prstom, suočiću se, prvo sa nerazumevanjem važnosti te teme, a onda se nemogućnošću da pojednostavim stvari tako da svako može da ih razume.

No, ako krenemo od početka, važno je da znamo da je država jaka onoliko, koliko je jaka njena sila da brani sopstveni interes.
Koliko je naša država jaka vidite na svakom koraku, a toj Herkulovskoj snazi kumuje srpska policija jer je to glavna državna institucija sile, koja je nadležna da spreči kriminal, korupciju, da zaštiti građane i interese građana i države, od svih koji bi te interese iskoristili za lične potrebe. Na primer, od raznih tajkuna, korumpiranih političara, medija, „biznismena“, narko bosova, sitnih dilera, ekstremističkih grupacija, naročito navijačkih i još mnogo drugih.

I tako kad pomislimo na srpsku policiju, svi imamo onaj isti osećaj toliko puta plasiran kroz medije, da su oni stalno u velikom poslu, jer policija radi svoj posao najbolje što može. Međutim isto tako imamo i taj prokleti osećaj da nas krade svako ko stigne, da nismo bezbedni, da su sve institucije korumpirane od temelja do crepa, da za sve postoje dvotruki aršini i da smo realno u svakoj situaciji prepušteni sami sebi i društvenoj solidarnosti.
Iz takve postavke stvari dva pitanja se postavljaju takoreći sama od sebe:

Zašto je to tako?

Zato što je vrh srpske policije zapravo glavni jatak tajkunima, kriminalcima, vođama ekstremističkih grupacija i sličnima. Zato što su korumpirani pojedinci policije od vrha do dna na ključnim pozicijama i u skladu sa time prave dilove, neko sa tajkunima i narko-bosovima, neko sa članovima obezbeđenja na splavovima, navijačima i sitnim dilerima.

I zašto mi to ne vidimo?

Najpre zbog toga što je taj kriminalni vrh policije duboko infiltriran i u srpske medije. Zato što preko dobrovoljnih i ucenjenih saradnika među novinarima i urednicima u medijima za svaku priču lako napravi spin u javnosti.
Na primer, evo baš danas preko svojih medija, „pomenuti“ čelnici policije tvrde da je napad  na nekolicinu njih u vrhu, zapravo napad na državni sistem i samog Vučića.
Napad na sistem jeste, ali na njihov kriminalizovani sistem, jer dok Veljović piše saopštenja za Informer, Vučić se preznojava dok u PKS izgovara „Kako svi znamo kako u Srbiji završavaju svi oni koji pokušavaju da nešto promene!“
Ako je dotle došlo, nema razloga da se Veljović oglašava preko tabloida ili Pinka, već može da pohapsi zaverenike koji imaju nameru da zaustave Vučića.
Mislim, ako već neko ruši poredak onda je njegov posao da pohapsi te ljude, a ne da daje izjave za medije.
Problem je u tome, što je između ostalih i on problem.

Već godinama imate isti jednostavan model, na koji smo već oguglali, kojim vrh policije u saradnji sa tužilaštvom, tajkunima i političarima godinama unazad razara svaki pokušaj da Srbija postane normalna; Policija uhapsi nekog, istog trena mediji puste sve informacije o tom hapšenju tako upakovane da izgleda kao da je slučaj već završen (što je inače nezakonito), da je uhapšenik, kriv, da krivlji ne može biti. Zatim se uhapšenik do besvesti  drži u besmisleno dugačkom istražnom pritvoru, na kraju se podignu tanke optužnice, procesi traju godinama, a slučajevi se završavaju nekim malim kaznama.
Kazne su neophodne da bi u javnosti dobili opravdanje za tu akciju, znate ono kad čujete taj i taj „osuđen“ to znači da je sve to bilo opravdano.
I svima lepo.
Osim nama građanima Srbije i onima što su uhapšeni i osuđeni. Jer nikako na red da dođu oni koji su stvarno problem.

Čitav sistem srpske policije, tužilaštva i pravosuđa je godinama bio podređen pojedincima koji su podržavali kriminalce i tajkune u rasturanju države. Tako se čitav taj sistem na primer stavio na raspolaganje Miroslavu Miškoviću kada je ovaj tajkun u saradnji sa Milanom Bekom, a preko afere Stečajna mafija oteo C Market od Slobodana Radulovića 2006. godine.

C market je kupljen za sitne novce, 29 miliona evra, a preprodat nekoliko godina kasnije kao monopolista na tržištu za trideset puta više, odnosno za skoro milijardu evra.
U istoriji ekonomije takav rast vrednosti su imali samo Gugl i Fejsbuk.
Maksi je otprilike treći, takoreći, ekonomsko čudo u najbednijoj zemlji u Evropi.

Većina ljudi u Srbiji koja je smetala određenim političko-tajkunskim krugovima je završila tako što su uništeni medijski u javnosti, i to je jedino bilo i ostalo bitno. Da li su stvarno bili krivi ili su bili žrtve kriminalizovane države saznaćemo tek kada se raščisti kaljuga koja se u našim institucijama usmrdela.

Znam da mi nećete verovati, ali taj sistem i dan danas funkcioniše, netaknut, nepomenut, ali se spletom, po narod srećnih okolnosti vezanih za pristupanje Evropskoj uniji nalazi prvi na listi za čišćenje od malignih ćelija. Nalazi se na prvom mestu jer je u njemu suština promene društva. Kako možemo očekivati da se rešimo kriminala i korupcije ako su oni koji su zaduženi da to reše, zapravo glavni jataci kriminalaca i tajkuna?

Zašto danas niko ne reaguje, izuzev „jednog tabloida“?

Zato što ih sve drže za jajašca, zato što je većina srpskih medija, njihovih novinara, urednika i vlasnika do guše u „zaustavljenim procesima“ koji stoje po fiokama direktorata srpske policije.
Neretko su to priče za plašenje, bez pravog pravnog utemljenja, nekada su u pitanju ucenjeni prijatelji, rodbina onih koji su zaduženi za to da otvore istinu, ali uvek dovoljno zastrašeni da ta istina nikad ne ugleda dan.

Na primer, pre nekoliko meseci Srbija je iza kulisa imala praktično srpemljen državni udar. Kada sam se raspitivao o tome šta se zapravo dešava sa slučajem „Miša Banana“ duboko želeći da saznam da li Dačića namešta Đilas ili Vučić, dobio sam odgovor, da to radi otuđeni centar moći u policiji koji je toliko jak da u javnosti može bez problema stvoriti sliku da je u pitanju politički obračun, na koje smo mi tako navikli i uvek sve pripisali tome. Toliko smo ogrezli u partijska previranja da sam na njih u tom trenutku potpuno zaboravio.

Znate već ono, Dačić se 2009. video nekoliko puta sa Mišom Bananom, drugim čovekom Šarićevog narko kartela, pri tom se u policiji koja u tom trenutku „radi“ i Šarića i Bananu niko nije setio da upozori tadašnjeg ministra policije Ivicu Dačića da čovek sa kojim se susreće je drugi čovek Šarićevog narko-kartela, a onda tu činjenicu 2013. godine koristi da uceni sadašnjeg premijera ne bi li zadržali svoje pozicije, zarad svojih i interesa svojih kriminalaca.
Nisu to potezali u trenutku kada se dešavalo, nisu potezali kada je Dačić napustio dogovor sa DS-om ili bilo kad pre toga, već mesec dana pre nego što je na mesto Veljovića trebalo izabrati novog čoveka.

Epilog znate i sami, Miše Banane se setimo ponekad zarad sprdnje, Dačić je premijer, a Veljović i dalje direktor policije. I u našoj maloj šumi sve je bilo u redu, što bi se reklo i vuk sit i ovce na broju, međutim, na vrata naše šume upravo je zakucala civilizacija i nešto mora da se menja.

Danas je stanje takvo da je Dačić ucenjen Bananom, Vučić malverzacijama koje je napravio Predrag Ćulibrk, njegov kadar na čelu Telekoma Srbije, Đilas sranjima koje su napravili njegovi prijatelji sa BusPlusom i niko u državi ne može da stane na put pojedincima iz vrha policije koji umesto da hapse, predmetima u fiokama povećavaju neformalnu moć i bogate se na račun Srbije.

Ne očekujem da posle ovog teksta izađete na ulicu, niti da skupljate novac, niti da me podržite, ili bilo šta slično, očekujem samo da se zainteresujete i da razgovaramo o temi koja je od suštinske važnosti za Srbiju, a samim tim i za vas i mene i sve vaše prijatelje, porodicu i one koje volite.

Ovu bitku moramo sami da izborimo.
Uključite se!

Ili nemojte, bole vas kurac.

i onda, kad su neki novinari hteli da naprave državni udar, Velja je napisao . . evo. . tako toliko veliko saopštenje i državni udar je nestao kao rukom odnešen . . i zato će on biti direktor policije dokle god sam na vlasti . . a i posle toga . .

. . i onda, kad su neki novinari hteli da naprave državni udar, a Velja je onda napisao . . evo. . tako toliko veliko saopštenje . .  pustio u Informeru i državni udar je nestao kao rukom odnešen . . i zato će on biti direktor policije dokle god sam na vlasti . . a i posle toga . .

 

Što bi rekli na Fejsu „Ne budi govedo, dok čekaš redovni dnevni izveštaj sa Farme, baci pogled na OVO razmisli o tome gde živiš“.

P.S. Žalosno je što se ovako bitnom temom u Srbiji bavi samo jedan tabloid, to dokazuje kolike smo pičke u suštini i treba da nas bude sramota zbog toga.

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti