Ćorsokak srpske solidarnosti

3 years ago by in Protivprirodno društvo

 

Od juče se u našoj javnosti vodi žestoka polemika oko teksta u Kuriru u vezi sa novcem koji je ostao na pripadajućem računu nakon humanitarne akcije „Srce za Tijanu“, a kojeg tamo više nema.

Kurir je juče na naslovnoj strani izašao sa informacijom da su Tijanini roditelji daleko od očiju javnosti, u nekoliko navrata poslednjih nekoliko nedelja, podigli novac koji je ostao na računu u Komercijalnoj banci, pozivajući se upravo na izvor iz te banke.
Kako je u Srbiji sve crno-belo, tako su se odmah konkurentski novinari i saradnici podigli protiv Kurira jer, pobogu diraju u takvu tragediju zarad publiciteta, tiraža i lajkova.
Eto nove teme svim medijama za tiraž i lajk, podelimo javnost i spinujmo dok se svima sve ne ogadi.

Ali pre lajka, hajde bar da vidimo šta je tu istina.
Dakle, prvo što je važno da se zna, jeste to da su računi za takvu vrstu humanitarnih akcija vrlo jasno uređeni preciznim pravilima po pitanju podizanja i trošenja novca. Specijalizovani računi mogu biti korišćeni samo u svrhe lečenja, tako što se novac direktno uplaćuje onima koji pružaju određene usluge, bolnici, proizvođačima lekova, pomagala, avio-kompaniji, hotelu (u ovom konkretnom slučaju) u kojem su smešteni roditelji i slično.
Šta kažu pravila, u slučaju da novac ostane nakon akcije na računu, ne znam, ali sam siguran da su isto tako vrlo rigorzna kao i pogledu trošenja.
Ako su tvrdnje Kurira tačne, ako su Tijanini roditelji podigli preostali novac, neko im je u tome morao pomoći, protivzakonito, jer to nije moguće do odluke suda, što može ukazati da je cela priča mnogo kompleksnija do običnog „Dobar dan, mi bismo pare sa našeg računa“ ili sve te tvrdnje oko tehnike podizanja novca nisu istina, ali o tome neću sada da pišem.

Hoću da podsetim, da je akcija skupljanja pomoći za Tijanino novo srce je trajala mesecima pre nego što su se u nju uključile javne ličnosti, a prelomni trenutak se dogodio krajem marta ove godine kada se glumac Sergej Trifunović pojavio u emisiji Velikog brata sa velikim kartonom u rukama koji je ličio na ček za uplatu pomoći Tijani.  Sergej je umesto priče o tom trivijalnom šou-u na televiziji B92, dva minuta govorio o Tijani, zamolio za pomoć i izašao iz studija. U istom trenutku je bloger Istok Pavlović objavio tekst koji je pročitalo preko pola miliona ljudi u kojem je pozvao sve da se priključe akciji.
Nakon toga su se pokrenuli i drugi ljudi i javne ličnosti i praktično u roku od deset dana je skupljen novac da Tijana može da krene u Hjuston na operaciju.
Ono što celu današnju priču čini posebnom jeste i to što se nakon pojavljivanja Sergeja u Velikom Bratu u akciju za Tijanu uključio i bosanski glumac Feđa Štukan koji je novac od skupljene pomoći za jednog beskućnika u Sarajevu, a koji je u međuvremenu umro, prebacio Tijani Ognjanović. Feđa je tad na svom fejsbuk profilu napisao:

„Brate Sergej, long time no see!

Moram da ti ispričam nešto. Prije tri mjeseca pokrenuo sam akciju spašavanja života jednom beskućniku u Sarajevu. Pošto nisam imao pare da mu pomognem sam, iz očaja sam zatražio pomoć preko FB-a, i ljudi su počeli da se javljaju. Bosanci i Hercegovci iz svih krajeva svijeta: piloti, padobranci, studenti, režiseri, glumci, glumice, zubarke, advokati, građevinski radnici, sportisti, ateisti, vjernici, muslimani, Srbi, Hrvati, Jevreji – svi, k’o u stara dobra vremena. Poslao je koliko je ko bio u stanju, ali prikupilo se nešto. I ne pitaj me zašto, uz ogroman trud svih nas, akcija spašavanja je propala, ali je akcija spašavanja nas kao ljudi – uspjela. Na mom bankovnom računu su još uvijek stajale pare za pomoć s kojima nisam znao šta da radim. Nakon tvoje ljudske geste na b92 sam shvatio. Nazvao sam sve te ljude i pitao slažu li se da njihove pare prebacim na račun male Tijane, i brate, bez imalo kolebanja, svi do jednog su odgovorili „obavezno…“ 

Dakle, novac za pomoć Tijani je uplaćivao ko je stigao, i MUP i redakcije novina, Kurir pre svega, Feđa Štukan i blogeri, tviteraši, klubovi, obični ljudi. Uplaćivanje novca za pomoć Tijani je postao trend koji je otišao tako daleko da su se ljudi slikali sa uplatnicama namenjenoj toj akciji i kačili to na svoje profile na Fejsbuku.
Činjenica je da mi ne umemo da budemo suptilni i dostojanstveni, ali smo bar uspeli da budemo solidarni.

Tijana je otišla na operaciju uz pomoć stotina hiljada solidarnih ljudi iz Srbije i regiona i tako je praktično postala prva devojčica, prvo dete, za koju je ovaj narod uspeo da skupi pomoć.
Dovoljno pomoći.
Novac smo skupili, Tijana je otišla u Hjuston, ugrađena joj je pumpa za srce koja je deo pripremne faze pred operaciju, ali nažalost, umrla je ne dočekavši transplataciju.

U celoj toj euforiji, a kasnije tragediji, tri stvari su ostale tajna; Koliko je novca skupljeno, koliko je to sve koštalo i koliko je potrošeno?

Možda to danas i ne bi bilo pitanje da Srbija i ceo region nisu tako složno pritekli u pomoć, a celog ovog haosa ne bi bilo da su ljudi koji su radili kampanju za Tijanu (ne govorim samo o roditeljima, već svima koji su bili u tom timu) bar jednom objavili tačne podatke o celoj akciji.
To je bilo najmanje što su mogli da učine zauzvrat, neobično, nesebičnoj srpskoj javnosti, koja ja prvi put u životu zajednički stala iza pomoći jednom bolesnom detetu.
Njihovom bolesnom detetu.
Ono što znam iz priče jeste da svaki pokušaj ljudi koji su bili u timu „Za Tijanino srce“ da se objave podaci o prikupljenim i potrošenim sredstvima je završavao svađom sa Tijaninim roditeljima.
To i jeste razlog za sumnju koju je ovih dana Kurir potegao svojim tekstovima, potkrepljen informacijom iz Komercijalne banke. Ono što se takođe ne zna u javnosti, jeste to da je državni vrh upoznat sa celom pričom i da se vode razgovori nekoliko dana pre nego što je Kurir to objavio.

Sa ljudske strane hoću da kažem, da stotine bolesne dece u Srbiji danas bori za život i ako bi neko trebalo da razume njihove patnje i agoniju njihovih roditelja, onda bi to bi trebalo da budu roditelji Tijane Ognjanović.
Ako bi nešto bilo logično da urade jeste da izađu pred javnost koja ima je nesbično pomogla u najtežem trenutku u životu i preostali novac sa računa u dogovoru sa državom i bankom takođe nesebično prebace ili u neki fond ili drugoj bolesnoj deci koja se bore za život.

Koliko god roditeljima Tijane Ognjanović bilo teško u celoj ovoj priči, ne sme se izgubiti iz vida da u Srbiji svakog dana umiru bolesna deca, da postoje roditelji koji ne mogu zainteresovati celu javnost i dobiti podršku od Sergeja, Ramba, Aleksandre Radović, medija i ostalih za spas svog deteta, te da je obaveza onih koji su tu pomoć dobili podele sa drugima kojima je ona potrebna, ma kako im bilo teško zbog gubitka deteta.
To je suština solidarnost, ona mora biti krug, a ne ćorsokak.

Tijanini roditelji su je napravili ćorsokakom.

Ako žele da taj ćorsokak učine ponovo prohodnim uvek imaju šansu da objave finansijske podatke o celoj akciji i da novcem koji je pretekao, ako je pretekao, pomognu nekom drugom detetu koje se bori za život.
To im je obaveza, ako ni prema kome drugom, ono bar prema Feđi Štukanu koji je baš to isto učinio za njihovu devojčicu.

Objavite podatke, nemojte davati demagoške izjave, stavite tačku na priču koja može uništiti veru u domaću krhku solidarnost.

 

Ovo je Anita Balaž, ona čeka operaciju pluća u Beču i jedna je od nekoliko stotina dece čiji život visi o koncu, brzini i dobroj volji, države, lekara, medija i običnih ljudi. Naša je obaveza da se borimo za svakog, ako vam je lakše da razumete - mi smo u ratu za svaki dečiji život.

Ovo je Anita Balaž, ona čeka operaciju srca u Beču i jedna je od nekoliko stotina dece čiji život visi o koncu, brzini i dobroj volji, države, lekara, medija i običnih ljudi. Naša je obaveza da se borimo za svakog, ako vam je lakše da razumete – mi smo u ratu za svaki dečiji život. (foto. Jovan Nedeljkov)

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti