Zašto ne idem na Blogomaniju

3 years ago by in Protivprirodno društvo

Da se odmah na početku razumemo, Blogomanije, Tvitomanije i slične web vašare, ne volim i ne posećujem.
Dva su razloga tome, prvi je to što im do sada stvarno nisam video poentu u Srbiji, jer se sve vrti oko jedne te iste ekipe ljudi koja nema puno talenta, ali ni konkurencije, pa takvu vrstu događaja umesto u temelj za podizanje informatičke kulture u regionu pretvore u srednjoškolsku ekskurziju ili u najboljem slučaju Blogerijadu na kojoj, za većinu njih „neko nešto tamo predaje na bini“, dok svi zapravo dolaze da bi se opijali, „navatali“ nešto za jebanje i družili u spa centru.

Drugi razlog je to što je meni skupo i komplikovano da se organizujem zbog svojih pasa (Gangulića) da idem nekoliko dana van grada samo da bih slušao isprazne priče ili sedeo u đakuziju sa srpskim internet „guruima“.

No, ovog puta pritisak da odem na Blogomaniju je došao sa više strana, više različitih razloga i na kraju krajeva, kakva god da je, Blogomanija je najveće regionalno dešavanje tog tipa i potpuno je u redu da se malo potrudim oko sopstvene organizacije, spakujem sujetu u fioku i pojavim se tamo, prvi put u životu.

Zoran Torbica koji je inače moj dobar prijatelj i glavni organizator Blogomanije, pre dve nedelje me je pozvao, sa jasnom namerom da me ovaj put ubedi da konačno dođem. Moram priznati da sa njime nikada nije bilo problema oko bilo kakvih dogovora, jer je za razliku od većine iz ovog našeg sirotinjskog sveta „uticajnih“ on ima najmanju sujetu.
Ako bih i pristao na to da se pojavim na Blogomaniji moj uslov organizatorima za dolazak na taj vašar je uvek isti i uvek je jednostavan, moram da držim predavanje.
S obzirom da pišem blog koji ima najveći uticaj na srpsko društvo, potpuno je u redu da ne izigravam fikus ili ikebanu na predavanjima ljudi koji ne mogu da sastave dvadeset rečenica koje bi pročitalo više od stotinak ljudi koji nisu njihova rodbina ili prijatelji, niti želim da dajem legitimitet raznim prodavcima magle, marketinškim „stručnjacima“, protuvama koje takva predavanja koriste da svoje šupljine popune stavkom u CV-u i na kraju, mnogo ljudi želi da čuje šta imam da kažem uživo, jer se ionako jako retko pojavljujem na bilo kakvim događajima tog tipa. Torba sa time nikad nije imao problem, međutim ove godine, on je samu organizaciju događaja prepustio drugim ljudima i ni na koji način ne utiče na program i predavanja.

Blogomanija je besplatna i svako može da se prijavi. Naravno, prethodno sebi mora plati trodnevni polupansion na Kopaoniku, da se doveze i onda može potpuno besplatno da sluša šta imaju da kažu osamdeset predavača.
Od osamdeset predavača koji ove godine na Blogomaniji drže predavanje bar šezdeset njih bi trebalo da sedi u publici i hvata beleške od ovih dvadeset koji stvarno nešto znaju, ne bi li nešto naučili. Za predavača se može prijaviti bilo ko.
Bilo ko, osim mene.

Da se razumemo, poznajući tu ekipu i dubokom ubeđenju da će oni učiniti sve da ne izađem i ne kažem ni reč sa te bine, Torbici sam još pre dve nedelje naglasio da bih održao predavanje, na šta je on posle malo vrdanja rekao da ovaj put ne utiče na to, ali da mi to svejedno ne treba u životu, da dođem da se zezamo i družimo i da na predavanja ionako niko ne ide. Kada je Torba sa suviše različith strana dobio pitanje, hoću li ja biti tamo i hoću li govoriti, rekao mi je da je najbolje da se čujem sa Ivanom Minićem.

Pazite, izaći i govoriti na Blogomaniji rame uz rame sa modnim blogerkama koje su pre nekoliko meseci olešile državnu kasu projektom LifestyleSerbia je donekle ponižavajuće, jer bi one umesto da se šepure po Kopaoniku i drže predavanje drugima kako proći nekažnjen u zloupotrebi novca poreskih obveznika, trebalo da odgovaraju raznim državnim inspekcijama na razna pitanja, kao što je,  da li ste zaposleni u firmi koja je konkurisala i dobila projekat? Da li ste priložili sve račune, kupovine WP teme, prodaje te teme, hosting, troškove puta, kafenisanja, SPA centra i slično. Da li ste slike napravile u periodu nakon dobijanja novca na tom konkursu ili ste podvaljivale svoje stare fotografije?

Međutim, ja neću imati tu priliku da se ponizim i stanem na binu na kojoj bi one pre ili posle mene držale predavanje o sposbnosti i IT preduzetništvu u Srbiji, jer meni nije dozvoljeno da govorim na Blogomaniji.
Elem, kao što sam već rekao Torba je organizaciju Blogomanije prepustio Ivanu Miniću, a ko za baksuz, baš je firma Ivana Minića ta preko koje su modne blogerke počistile srpske poreske obveznike za 11.000 evra, pa njemu, verovatno nezadovoljan mojom parodijom „Platistruju.com“ na LajfstajlSrbija, ne, da nije palo na pamet, da me pozove za predavača, nego kada sam ga ja pozvao telefonom i rekao mu da želim da govorim na Blogomaniji, te da je normalno da na najvećem regionalnom događaju vezanom za blogove govori najčitaniji bloger, on mi je odgovorio da više nema mesta za predavače, da su sva mesta popunjena i da ako neko otkaže možda se ukaže prilika da me negde „uglavi“ ali to ne zna i ne može ništa da mi kaže. Kada sam mu rekao da je to deset minuta predavanja i pomenuo mu blog on je rekao da ovogodišnja Blogomanija se ne bavi blogom, nego sadržajem.
Razlog zašto nisam popunjavao aplikaciju za predavača ranije leži upravo u mojoj dobroj volji da im ne pravim problem time što bih popunio aplikaciju pa bi oni morali da je „izgube“ ili „ne dobiju“, već sam normalnom dvonedeljnom komunikacijom pokušao da napravim iskorak u pravcu toga da na kraju svi budu zadovoljni.
Da se ne lažemo, Srbija je selo, svi dobro znamo da aplikaciju za predavača nije popunilo 70% predavača, jer nije poenta u aplikaciji.

Kao što rekoh, ne ide mi se ionako, dati sto evra za smeštaj i još toliko za boravak, ostaviti ovde nekog da mi čuva pse iziskuje dodatni trošak, a sve to da bih slušao stvari koje zna svako ko se internetom bavi duže od tri meseca, plus nebuloze i pravdanja za lopovluk, nije neki motiv, da sam izašao, rekao ovih par reči koje neko mora da kaže i ajde, ovako, nema poente.

Međutim, taj razgovor od juče me je definitivno učvrstio u stavu, da u Srbiji IT preduzetništvo ne postoji, da postoji zatvorena ekipa trgovaca maglom koji nemaju nikakvu nameru da u Srbiji stvore informatičku kulturu i društvo, već da izmuzu svaki dinar od onih koji nedovoljno znaju o samom funkcionisanju interneta, ali znaju da je internet važan.
Taj vakum, to poluznanje, te staljinističke metode i jahanje državnih i paradržavnih institucija pod zastavom internet preduzetnštva mora da se zaustavi, da bi Srbija konačno krenula u pravcu stvaranja normalnog informatičkog društva.

Žalim samo što sam pomislio da je moguće to ispraviti time što bih pružio ruku toj zatvorenoj ekipi i rekao došao bih da ispričam na Blogomaniji nešto što mislim da je važno za ljude koji se bave ovim poslom u Srbiji.

Na kraju, jedno je jasno, ovu priču će pokušati da predstave kao moj uvređeni ego, a suština je da je Blogomanija kao i sve drugo odraz društva ogrezlog u negativnu selekciju, monopole, arčenje novca poreskih obveznika sa velikim parolama, a u suštini zarad kafenisanja i banjanja u SPA centrima, države i društva koje se raspada po šavovima.

Niko od njih, time što ja neću govoriti neće postati bolji bloger, urednik ili preduzetnik, niti ću ja bilo šta izgubiti ili dobiti lično, međutim poenta nije u uvek tome šta dobijamo lično, već šta dobija društvo.
Od mene, umesto petnestominutnog predavanja, dobija se ovaj tekst.

Još jedna stvar, na Blogomaniji ima nekoliko ljudi koji stvarno imaju šta da kažu i koje vredi čuti, i ja im se izvinjavam zbog ovog teksta, jer oni svakako nisu krivi za cenzuru koju sprovode ovogodišnji organizatori.

 

Predavači

Predavači

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti