Volimo te otadžbino naša

3 years ago by in Protivprirodno društvo

Krenuo danas da se vidim sa drugarom na kafi, kad na Autokomandi totalni kolaps.

Saobraćaj kao teče, ali je tolika gužva da sve izgleda kao da stoji. Zapravo saobraćaj stoji samo iz pravca iz kojeg sam došao, odnosno iz pravca Banjice, svi ostali idu, ali utisak opšteg rasula je neizbežan, jer na Marakanu stižu navijači za derbi sa Vošom.

Iz pravca iz kojeg se spuštam prema Autokomandi, jedna kola hitne pomoći pokušavaju da se probiju kroz kolaps bar deset minuta, jer je zastoj počinje još iznad Marakane, što znači da do kružnog toka imaju bar pola kilometra.
Međutim čak sam i ja peške brži od njih, jer jednostavno nemaju kud da prođu, tako da vrlo brzo ostaju daleko iza mene.

Kad sam konačno stigao do Autokomande prilazim saobraćajcu koji kao reguliše saobraćaj i kažem mu kratko i jasno, jer sam svestan da to nije čovek sa kojim se može ćaskati “ Petsto metara više, kola hitne pomoći pokušavaju da se probiju kroz gužvu sa uključenom rotacijom i sirenama“.
Na te moje reči on reaguje toplo, ljudski i kaže (malo jačim glasom) „Pomeri se! Obij! Marš tamo!“ i pokaže mi rukom na ostrvo između dva saobraćajna pravca u Bulevaru oslobođenja.

Lagano „odbijam“ na pešačko ostrvo, a jedan od oklopljenh pripadnika reda i mira mi mimikom pokaže da njemu ponovim ono što sam rekao saobraćajcu i ja šta ću, reknem i njemu “ Odozgo hitna pomoć pokušava da se probije sa rotacijom i sirenama“. Na te reči, on samo klimne glavom, u fazonu „aha, ok, u redu je“.

Na pešačkom ostrvu stojim sa tridesetak zvezdinih navijača, nekoliko slučajnih prolaznika i desetak policajaca. Ljubazni saobraćajac se okreće s vremena na vreme prema meni, a govor tela mu je fazonu „šta oćeš, aj se pošibamo tu odma na ulici“, moj govor tela odgovara „ne verujem koliki idiot reguliše saobraćaj“.
Elem, to stajanje na pešačkom se pretvara u agoniju jer traje već desetak minuta, a nikome nije jasno zašto je to tako.

U tom iščekivanju, u nekom trenutku ona kola hitne pomoći što sam ih ranije pominjao se konačno pojavljuju na horizontu, kao autobus Krstića iz filma „Ko to tamo peva“, gegaju se, idu malo po kolovozu, malo po zelenoj površini.

Saobraćajac idiot, to ne kapira pa je i dalje u „Are you talkin to me?“ fazonu, a onaj oklopljeni pandur shvata konačno šta sam im rekao, pa sa kolegom kreće da raščišćava prolaz hitnoj pomoći.
U pola te akcije konačno i sivonja sa uniformom saobraćajne policije shvata o čemu se radi, pa počinje da se izdrkava nad vozačima koji se pobogu kolima ne penju na drveće da bi prošao ambulantni kombi. Nikako da ukapira da je on problem.

Kola hitne pomoći najzad prolaze, policajci histerišu na ostale vozače jer je za njih prolaz i dalje zabranjen, a naš mali miting na ostrvu sve to ispraća pogledom i dalje čeka da nas policija pusti da pređemo na drugu stranu ulice.

Prošlo je već dvadesetak minuta kako sam kročio na to ostrvo, negodujemo, meškoljimo se, mrgudujemo sebi u bradu i umesto da pređemo na drugu stranu, sa druge strane prelazi nekoliko policijaca i počinju da nas guraju od ivice pešačkog prelaza. Da ponovim da na prelazu nisu tu samo navijači, ima tu i žena, dece, starijih ljudi.

Na svako pitanje odgovaraju sa „Pomeri se nazad“

Konačno, cirka dvajespet minuta od kako sam stao na tu pešačku asfaltiranu izbočinu, prolaze tri autobusa sa navijačima FK Vojvodine, koji nam uredno pokazuju kurac, lakat i jezik. Nakon toga policija nas pušta da idemo svojim putem.
Usput prolazim pored neke ženu koja je čekala sa druge strane ulice, kako se unosi policajcu u facu i kaže „Kako te bre nije sramota, dete me čeka u školi pola sata ne mogu da dođem po njega“

U tom trenutku sve to, cela atmosfera i tenzija me je podsetila na 99. i poslednji derbi pred bombardovanje, kad nam policija nije dozvolila da stojimo na stepeništu na Severu, niti su nam dozvolili da pevamo „Spasi Srbiju i ubi se Slobodane . .“ Tad mi se činilo da su bukvalno bili spremni da nas pobiju.

I tako, Delije odoše na utakmicu s Vošom (koja nas je večeras oprala na našem terenu), ona žena je otišla po dete, ja na kafu sa drugarom. U vladi nam kao i onomad na mestu vicepremijera sedi Vučić, samo je sad zadužen za bezbednost, a onda je bio za medije, Mali Sloba je tu daje izjave i Toma isto, Vuk priča o Draži, Đinđića su uspeli da ubiju, doduše, ne znam kako je na Severu ovih dana . . ali je tenzija u narodu takva, da bi nam neki novi rat lego ko budali šamar . . onako, glat . .

Pa da se ponovo budimo i ležemo uz sirene i . .
Volimo te otadžbino naša

 

Ulica može da se pređe prekosutra.

Ulica može da se pređe prekosutra.

 

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti