Devet miliona pekinških bicikli

3 years ago by in Sudbina

Jeste li nekad odlučili da brojite iz čista mira, ono, jedan, dva, tri, četiri, pet . . pa dokle stignete?

Ja sam to radio kad sam bio dečak, ne, da bih se uspavao, nego onako, u po bela dana, bez nekog razloga i smisla, bez nekog cilja. Čak sam mrzeo matematiku. Zapravo mrzeo sam sve prirodne nauke.
Dobro, nije da sam ih mrzeo, to je prejaka reč, kao ona Miljkovićeva, nego me nisu interesovale, kao što me nisu interesovale ni društvene nauke.
Ustvari, dok nisam otkrio muziku, samo sam jurio za loptom.
To je bilo jedino što me je zanimalo i što sam stvarno radio .
I da, ponekad sam tako brojao u nedogled.

Ponekad bih brojao onako bez veze, a ponekad bih brojio kocke na trotoaru koje sam preskočio, ili one stubiće na autoputu onako u nesanici naslonjen na staklo autobusa između gradova. Nekad bih brojio kapljice na prozoru dok pada kiša, pa kad izgubim nit, jer se one stalno pomeraju, prstom ih razmažem i krenem sve ispočetka.

Od kad je Fejsa ponovo brojim. Brojim ljude. Imena, prezimena, razni Ivani, Milani, Maje, Vlade, Rade, Ane, Pere, Ksenije, Jelene, Jovane i Jovani . . i pravo da vam kažem ponekad se uplašim. Uplaši me to što toliko ljudi poznajem i koliko ih tek ne poznajem, a tu smo, kao ćaskamo. Pa onda shvatim da na Fejsbuku imam pet hiljada prijatelja, a kad sam brojio onako bez veze, ono kao dečak, nikad nisam izbrojao ni do hiljadu.

Pa stanem, zamislim se, u mom gradu ima više od milion ljudi, pa neki tamo Kanzas Siti ima i više nego moj grad i neka Gvadalahara isto. Pa Minsk i Akra, Manaus, Bejrut, Beč, London, Pueblo i Kuala Lumpur, Atlanta, Pert, Lusaka, Rim, Minhen, Bombaj, Tripoli, Glazgov, Handan, Maputo, Nančong. I još Tbilisi i Odesa i Volgograd, Baku, Pariz, Barselona, Peking . . Peking!
Peking ima devet miliona bicikla. Devet miliona bicikla!
Tako bar kaže pesma,

Devet miliona bicikla, znači za svakog po devet ovde u mom gradu.

A svaki taj grad, mora da ima nekog kao što sam ja. I ponekog Radeta i Vladimira i neku Maju i Sandru i Peru i celo neko moje društvo, tog nekog mene, u tom nekom gradu. I onda taj ja, u svakom tom gradu mora da ima i neku veliku ljubav, neku srodnu dušu. Neku kojoj piše pesme i još pride neku simpatiju i neku kojoj će tek da piše pesme.

I na kraju kad se konačno uveče izgubim u svim tim brojevima i pitanjima, legnem i mislim, ako sam ja našao svoju srodnu dušu u ovom mom gradu, da li i u svakom ovakvom drugom gradu ima još po jedna srodna duša za mene.
Da li ih je u Pekingu čak devet?
Devet samo za mene.

Jesam li vam rekao da u Pekingu ima devet miliona bicikla? To je činjenica . . tako kaže pesma…

…a ja verujem da je tako, jer pesme nikad ne lažu

 

Devet miliona svetla

Devet miliona lampiona

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti