Clap along if you feel like Šetnja za Zorana 2014…

3 years ago by in Protivprirodno društvo

Znam, stalno nešto gunđam kad dođe 12. mart, ali ovaj put je drugačije, odlučio sam da to više ne radim.
Šta je bilo, bilo je i to što ja mislim da je Šetnja za Zorana koju organizuje Dragan Đilas u ravni sa šetnjom za Cara Lazara koju bi organizovao Hašim Tači je isključivo moj problem.
Na kraju krajeva ti ljudi i ne dolaze zbog Dragana, nego zbog Zorana.
Ili zato što im je stranka rekla da dođu.

No, uprkos tome, mislim da je ipak važno da se ljudi skupe i da prošetaju, odakle god ih povedu Dragan, ili Čedomir, ili Boris, pa sve do rupe u koju je zakopan leš Zorana Đinđića. Da se prošetaju, da pokažu da ima nas koji uporno sledimo viziju, da nam je stalo i da nam je važno to za šta god da se Zoran zalagao dok ga nije ubio narko kartel uz pomoć političkih protivnika.
Da ne bude da samo slepo podržavam ovogodišnju šetnju, razmišljam o tome kako ne bi bilo loše da se u koloni obeleže aktivisti šetači. Ono, ko je čiji, da bismo ipak ispoštovali neki red prema organizatorima.
Znači, Čedisti da imaju, na primer crvene trake oko ruku, Tadićevci plave, a Đilasovci žute. Isto je jako bitno da se napravi dobro obezbeđenje cele šetnje, da se šetači ne potuku između sebe, zato što Tadić i Čeda hoće u koaliciju sa Betmenom, a Dragan bi hteo isto, ali kad bi Betmen hteo sa njime, a Betmen neće, pa onda kao ni Dragan neće.

Takođe, mora se odati priznanje DS-u i marketinškom magu Draganu, koji je mudro nacentrirao svoj završni skup i kraj kampanje, koja simbolično nosi naziv „Demokratija na staroj adresi“, jer demokratija u Srbiji već 11 godina počiva baš na tom mestu gde se sutra šetnja za Zorana završava. U Aleji velikana.

Na kraju, šta reći, činjenica je da je Zoran malo išao ispred vremena, pa je logično da se svake godine buljuk ljudi prošeta da vidi da l ga stiže ili je on još uvek sam u toj svojoj borbi, za šta god da se borio. Siguran sam da je Zoranu tad, onako dok nas gleda sa neba toplo oko srca raznesenog snajperskim metkom službenog lica srpske policije.
Voli on to tako, naročito kad su izbori, pa dok gleda kako ljudi šetaju za njegovu viziju, razmišlja da l bi u nedelju glasao za Čedu, ili Botu, ili Đilasa, ili Šopenhauera . .

Na kraju, rekoh da ću biti i konstruktivan.

Oprostite mi na mojoj zanesenosti, ali razmišljam kao režiser video spota, u širokom kadru Ruzveltova, hiljade ljudi ide prema Novom groblju, tišina, čuju se samo koraci i poneki šapat, stranačke se zastave vijore, a onda brzim fejdinom kreće „Happy“ hit Farela Vilijamsa i cela masa počinje da đuska uz reči „It might seem crazy what I’m ’bout to say…“
To ide ko alva ovih dana na YT, svako seoce je snimilo svoju verziju, pregledi samo skaču, a ovaj naš bi izuo sa tolkom masom ljudi koja đuska. Mislim, kad su već tu, valjalo bi iskoristiti priliku.

Dakle, napravi se snimak, kači se na Youtube, puste se baneri, za dve nedelje cirka pet miliona pregleda, Za 15 dana ima da kane dva tri soma evrića od reklama, taman da pokrenemo inicijativu za podizanje spomenika Zoranu Đinđiću u Beogradu. A posle je samo nebo granica…

….

Nema spavanja, "clap along if you feel like ..."

Nema spavanja, „clap along if you feel like …“

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti