Politička pismenost – prvi deo

3 years ago by in Protivprirodno društvo, Svinjac (politika)

 

U poslednje vreme se suočavam sa sve većim nerazumevanjem ljudi u srpskoj internet zajednici u pogledu političkih stavova. Iako sam savršeno svestan pobuda i stvari o kojima govore ljudi koji me kritikuju (neretko vrlo drsko i primitivno) smatram da oni, kao i većina našeg društva pre svega ne razumeju politiku kao pojavu, pa samim tim ni političke cikluse, prioritete i ono što je najvažnije ne razumeju političku realnost. Kad kažem realnost, ne mislim samo na prihvatanje činjenice, da čovek koji samo što ne brizne u plač na svakoj konferenciji za medije ima podršku više od polovine glasača, nego i na realnost nerazumevanja društvenih i globalnih tokova, političke inercije, kapaciteta društva u kojem živimo, važnosti ozbiljne političke protivteže, sa ozbiljno zaokruženom celokupnom vizijom, pravom političkom idejom, realnom u svakom segmentu, a ne u rikošetiranju u spinovima koji nemaju ni početak ni kraj.

Ne razumeju da je politika beskonačni proces, ali koji ima svoju vrlo jasnu gradaciju od bitnog ka manje bitnom i od lako izvodljivog ka teže izvodljivom. Slabo razumeju da uzaludno trošenje energije društva na rešavanje skandinavskih problema, samo produžava agoniju običnom čoveku.

Tako sam danas odlučio, za one koji imaju strpljenja i volje, da pokušam kroz nekoliko tekstova, da približim šta je to i šta sve treba uzeti u obzir da bismo uopšte razgovarali o realnoj politici u Srbiji u drugoj deceniji 21. veka

 

Dakle,

kad običan čovek pogleda politiku iz pozicije sopstvenog života, lako se da zaneti i izgubiti u pričama koje su kao bitne, ali u stvari samo delić jedne celine.
Tako se najlakše promaši suština.

Uzeću jedan popularan, ali vrlo banalan primer isticanja potpuno pogrešnog pristupa problemu.

Većina političara kod nas govori o radnim mestima, o dovlačenju stranih investitora, pregovorima sa različitim kompanijama u svetu i obezbeđivanjem novih radnih mesta.
Posao političara nije da zapošljava ljude, niti da nam sporadično dovlači fabrike u zemlju, a pogotovo, ne  da to radi tako što daje subvencije stranim investitorima koje dugoročno prave još veću štetu stanju u društvu.
Posao političara je da reši probleme društva koji vode do tolike nezaposlenosti.
Znači da se usresredi na isticanje i poboljšavanja prednosti države, da obezbedi osnove za potencijalne radnike, kao što je obrazovanje, kvalifikacija i prekvalifikacija, da pojača sposobnost prilagođavanja običnog čoveka promenama doba u kojem živimo (da ga opismeni), a pre svega da sredi finansijsku politiku države, obezbedi političku stabilnost, uzimajući u obzir geo-političku poziciju, viziju, plan i da obezbedi garancije za „win-win“ situaciju u slučaju investiranja.

Godinama unazad sam shvatio da je prvi problem političke nepismenosti ljudi u Srbiji to što ljudi ovde ne razumeju da je politika posao i veština za sebe.

Politikom se dobro bave dobri političari. Ne dobri filozofi, ne dobri ekonomisti, ne dobri sportisti, ne dobri profesori istorije, ne dobri satiričari, nego dobri političari.

Što konkretno znači, da ako je neko dobar ekonomista ne znači da će automatski biti i dobar političar, može biti, a li ne mora da bude.
Takođe neko ko nije sjajan ekonomista, može biti odličan političar.
Na primer, govoreći jezikom fudbala, Murinjo je sjajan trener, a nije bio nikakav fudbaler.

Ma koliko ljude ovde ubeđivali drugačije, dobra ekonomska vizija nikad nije dovoljna za dobru političku viziju. Za početak, najčešća prva i nepremostiva prepreka dobroj ekonomskoj viziji je podrška naroda.
Narod uglavnom ne razume dobre ekonomske vizije, a narod je taj koji treba da da podršku tako nečemu.

Dakle, politika objedinjuje sve moguće interese, veze i vezice jednog društva. Bilo da su ti interesi unutrašnji, spoljni, dobronamerni, zlonamerni.

Da biste se bavili politikom morate razumeti i povezati, potencijale društva, prirode, zatečeno stanje u svakom državnom segmentu, nivo svesti prosečnog čoveka, ekonomiju, obrazovanje, socijalu, silu, vojsku i policiju, interese kapitala, tajkuna, kriminala, stranih sila, suseda i još koje čega.
I tako za svaki problem koji se nalazi pred vama i nama.

Da biste stvarno živeli u realnoj politici morate razumeti kako živi nadničar, vođa navijača, korumpirani i pošteni lekar, bankar, tajkun, vaspitačica u vrtiću, pripadnik elite, šta ih motiviše u životu, gde žele biti, da li uopšte teže nečemu. Morate ih razumeti i morate razumeti njihovo mesto i ulogu u društvu u svojoj političkoj viziji.

Da biste imali dobru političku viziju, morate biti političar koji je u stanju da kad sklopi oči, vidi svakog čoveka u ovom društvu, sigurnog, motivisanog, nacionalno zadovoljnog i ponosnog, svesnog vremena i prostora u kojem živi, šansa i izazova koji su pred njime, a koji je iz sebe izvukao maksimum onog najboljeg i to mu se vratilo tako što je napravio korak napred u odnosu na prošli mesec ili godinu.

Toliko za danas.

 

Politika je takva da su dovoljna dva metka, nekoliko narkodilera i nekoliko korumpiranih, kriminalaca u redovima policije, da zaustave reforme, saradnju sa svetom i da za nekoliko minuta vrate čitavo društvo i državu 15 godina unazad. Bez obzira na razumevanje ekonomije, naroda, globalnih tokova, budućnosti i prošlosti od strane lidera sa vizijom

Politika je takva da su dovoljna dva metka, nekoliko narkodilera i nekoliko korumpiranih, kriminalaca u redovima policije, da zaustave reforme, saradnju sa svetom i da za nekoliko minuta vrate čitavo društvo i državu 15 godina unazad.
Bez obzira na razumevanje ekonomije, naroda, globalnih tokova, budućnosti i prošlosti od strane lidera sa vizijom.

 

 

nastaviće se . .

Sledeći put o nerazumevanju toga da politika nije isto što i politička partija, kao što ni religija nije isto što i crkva.

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti