Poznati bloger je deaktivirao svoj fejsbuk nalog, a evo i zašto..

2 years ago by in Protivprirodno društvo

 

Kad u Gugl Hromu ukucam slovo „A“ pretraživač mi više ne nudi ovaj blog kao prvu opciju, već piceriju Atos i neki sajt „atdhe.eu“ sa linkovima za lajvstrim raznih sportskih događaja. Gledao se Mundijal ovog leta, pa je taj sajt isterao sve ostale iz pretraživača. Isterao je sve osim picerije Atos, jer dok se gledao fudbal, morali su se jesti i neki ćevapi, pečenja i leskovački uštipci. Nemojte da vas zbuni to što je Atos picerija, oni prave i dostavljaju raznu hranu, što bi se reklo „od pice do lokomotive“. Mislim, leskovačke lokomotive.

Elem, stoji moj najdraži blog tako zapušten u nekoj prašini, zamenilo ga je piskaranje po Fejsu, uglavnom zbog nedostatka volje da dalje menjam svet.
Daleko od toga da je ovaj svet postao savršen ili bar nešto bolji, čak naprotiv, sve je gori i gori, pa je tako i moja inače slaba volja, poklekla pod novim porazom i besmislom promena u Srbiji. 

Dok sam bio usmeren na borbu protiv lažno predstavljene „demokratske, proevropske“ bagre, potpuno sam izgubio iz vida, onaj važniji, uzvišeniji ideal. Ideal pismene Srbije.
Naravno, nemojte me uzimati zdravo za gotovo, ne mislim „pismene“ u smislu da se ljudi ne potpisuju više palcem, ne mislim, čak ni na to da svi umeju da naprave nalog na Gmailu bez pomoći petogodišnje dece, ili da popune formular za vizu, već mislim na političku, društvenu, civilizacijsku i duhovnu pismenost.

Predao sam se posle izbora 2012. Bio sam iscrpljen od višegodišnje borbe protiv onih koji su držali poziciju od koje se očekuje da menja Srbiju, a oni su je koristili da bi Srbiju gurali još dublje u septičku jamu, zarad kikirikija koji su iz toga izvlačili.
Problem leži u tome što Srbi i dalje sve posmatraju dvodimenzionalno, pa nam se sve podele svode na dve opcije, znate ono „četnici i partizani“ „Zvezda ili Partizan“ „Demokrata ili Radikal“ „Evropa ili Rusija“, a stvari su daleko složenije od toga. U prošlom veku te jednostavne podele su bile prihvatljive, sad više nisu.
Jebi ga, svet se menja, ne čeka na nas.

I ono što je najgore od svega, najlakše se razumem sa publikom kad se jasno odredim prema tim već odavno ustanovljenim podelama. Čim malo zagrebem iznad tih podela, odma nije jasno za koga sam, da li to nešto namerno spinujem i ko me plaća za to.
Ne razumeju da politika ne počinje i ne završava se SNS-om i DS-om.

No, ne želim dalje da ulazim u filozofsku dubiozu, nego da se vratim tom jednostavnom objašnjenju zašto sam dozvolio da ćevapi na kajmaku iz Atosa zauzmu mesto ovom blogu i zašto sam odlučio da ugasim Fejs do daljnjeg.

Politika i društvo imaju svoje tokove, cikluse i jasno je bilo da ta opcija „demokratska“ koja bi trebalo da menja stvari u društvu je odavno prošla svoj zenit, da se usmrdela i da joj je bilo vreme da siđe iz pozicije u opoziciju. U opoziciji se takva opcija pročisti, dođu novi ljudi koji veruju u taj ideal promene, donesu neku novu politiku, neke nove ideje, to je zdrav proces, katarza.

Ova druga, da kažem „radikalska“ opcija nije predmet mog interesovanja, razlikujemo se na toliko nivoa, da nekad nisam siguran da li hodamo istim trotarima, ali sve dok ta nazovi radikalska opcija vuče poteze koje je trebalo da vuče demokratska, ima moju podršku. Mislim da je važnije da se ohrabre čak i radikali da 2014 urade ono što smo mi kao LDP zagovarali 2005, nego da čekamo još osam do deset godina da prođe njihov ciklus u rusofiliji, kosovarenju i zveckanju zarđalim kašikama.
Ili grešim?
Misle ovde pogubljeni „proevropski umovi“ da sveže okrezavljena opozicija može tek tako da anulira više od 50% podrške Vučiću, samim time što će da skače za svakom loptom koju bace, tajkuni, panduri, stranci.
Kao pas koji laje uz ogradu na svakog ko prođe pored, pa kad ima više prolaznika u isto vreme ne zna kud će pre.

I pre nego što napišem zašto sam ugasio svoj fejsbuk nalog, moram da kažem ljudima koji misle da budu neka modernistička elita, novi umovi i slično, proces ide ovako – prvo politika, nova politika, novi ciljevi, vizija koja se može sprovoditi za deset godina, ideja koja je iznad strančarenja i stranačkih podela, pa onda ako mislite da je to glavni problem idite u boj protiv „radikala“ i aktuelne vlasti, njihovih doktorata i ostalih gluposti. Do tad samo pišate uz vetar i pokazujete koliko se politički nepismeni. 

To bi bila uvertira za odgovor na pitanje zašto sam ugasio Fejs. Postoje dva razloga, prvi je privatne prirode, a drugi je to što mi je sve teže da gledam kako ovo društvo otupljuje, kako se svaka lucidnost, kreativnost, različitost sve više davi u kanalizaciji mediokritetstva društvenih mreža. Fejsbuk je taj koji to ne samo da pokazuje nego direktno utiče na brzinu urušavanja kritičke pameti u ljudima. Taj šer koji je Fejs toliko forsirao je izbacio u prvi plan toliko smeća, da reći da se davimo u govnima je preblago.

Društvene mreže su nastavak proširivanja demokratije, a mi ni ovu elementarnu nismo još savladali i uspeli da je iskoristimo da budemo bolji.  Čak naprotiv. 

 

Fejsbuk će nam zakucati poslednji ekser u kovčeg kritičkog razmišljanja.

Fejsbuk će nam zakucati poslednji ekser u kovčeg kritičkog razmišljanja.

 

I ja sam zato odlučio da se malo odmorim, od svega toga . .

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti