Sotonin šegrt Zoran Milivojević

2 years ago by in Protivprirodno društvo

Možda bi trebalo da pišem o položaju dece u našem društvu, možda bi trebalo da pišem o predlogu novog zakona o deci, možda o nasilju prema deci, međutim to sve nije viralno pa ću pisati o najgorem među najgorima, o vuku međ . . me ne bre . . o čoporu vukova među jagnjićima –  sotoninom šegrtu Zoranu Milivojeviću.

Čoveku koji se javno i besramno zalaže za to da decu treba tući u cilju boljeg vaspitanja.

Da se razumemo odma’ na početku, ne zalaže se on baš za to da roditelji treba da sačekuju dete iza ćoška, kao što grupa huligana sačekuje hipstera, pa da ga izgaze i pobegnu da puše iza školske zgrade kao što to rade svi kul ljudi u školi (što bi rekla jedna naša poznata tviterašica), ali suština je ista.
Nasilje kao vaspitna mera.

Znate, tanka je linija između majčinog šamara i elektrošokova u vlažnom, hladnom i mračnom podrumu.
Kleme zakačene za dečije bradavice, sijalica koja tinja, akumulator i neko sranje sa prekidačem koji elektrizira na stolu. Kad uključi mašinu za mučenje pola zgrada u bloku izgubi struju. Nećeš ti meni više dobiti četvorku iz matematike bitango jedna. – izgubio bi se ponekad u mislima Zoran Milivojević, u pazuama između pisanja knjige o psihologiji i propovedanja nasilja prema deci.

Ne znam da li ste videli kako mu se oči cakle kad se kao pravda pa kaže „Niko ne govori o prebijanju dece, več ako ne radi ni jedna druga mera, onda dete možete otvorenim dlanom udariti po dupetu“.
Eto o čemu on razmišlja kad je vaspitanje dece u pitanju. O „spenkingu“.
Znamo mi pravi psiholozi sa diplomom šta je njemu na umu.

A ovako kad ga čovek vidi i sluša deluje kao normalan čovek, razuman, sve što govori je logično i čini se kao da to stvarno pomaže u praksi. Međutim kurac, čovek je samo lekar, nije psihoterapeut. To što je razuman, konkretan i obično u pravu nema veze. Nema baš tu ćagu da je psiholog, što jasno dolazi do izražaja sad, kad je u pitanju ovaj zakon kojim je zabranjeno čak i vaspitno šamaranje dece, a o vezivanju za radijator, roletnu ili stepovanju po dečijoj faci da i ne govorimo.

Kaže Sotonin šegrt: „ako već ni jedna druga mera ne pomaže . . “ – a šta ako ne pomaže ni spenking? Šta onda? Direkt? Šutka? Kinesko mučenje? Gvantamo?

E moj Milivojeviću, nikad od tebe neće biti hipster psiholog, kad se tebe budemo ratosiljali, u Srbiji će nastati raj za decu.

Znaš li ti bre koliko je nasilja nad decom, a ona nemaju kome da se obrate?
Treba da se uvede linija da deca imaju kome da se žale kad se oporave od sakaćenja pijanog roditelja. Pa onda lepo dođe nezainteresovani radnik centra za socijalni rad da konstatuje da on tu ne može ništa bez suda i policije, a u policiji ne mogu ništa dok nema mrtvih, po mogućnosti više komada, a sudovi . . sudovi ne rade jer advokati štrajkuju zbog notara.
SOS telefon je rešenje, moj Milivojeviću.
Naravno kad prorade ostale institucije u lancu.

Dobro, ima i tih sranja što je kod nas sve korumpirano, pa su radnici centara za socijalni rad veća sirotinja od primalaca socijalne pomoći, pa ako bar jednom mesečno ne završe neko oduzimanje dece ispod žita ili dodelu roditelju koji je bolje podmazao tokom razvoda, neće biti ni za struju da se plati.

Nego eto, opet pobegoh od teme, lako čovek zaluta u mislima kad su deca i nasilje u pitanju i zaboravi na glavni problem – Zorana Milivojevića, sotoninog šegrta, koji javno govori to da roditelj u krajnjoj nuždi može lupiti dete po dupetu, jer je to u krugu porodice u kojoj ima ljubavi i razumvanje potpuno drugačije od porodičnog nasilja bilo kog tipa.

Ko da on zna, šio mi ga Đuro, mi doslovni prepisivači evropskih normi smo valjda uvek u pravu.

Uostalom, je l vidite kako lepo inkluzija radi u praksi?  U Švedskoj.

Kod nas je malo rasulo po tom pitanju, ali za dvajes’, trijes’ godina . . bog da nas vidi.

Evo Zorane, završiću ovaj tekst citatom svetskog megacara Ramba Amadeusa, a koji je napisao povodom ekologije i nuklearnih elektrana „Nuklearna elektrana u Francuskoj je nuklearna elektrana. Nuklearna elektrana u Sovjetskom savezu je Černobil“

Možda bismo prvo trebalo da vidimo može li ovo društvo i njegove institucije da nosi novi zakon, pa onda da satanizujemo sotoninog šegrta Zorana Milivojevića, dragi moji izgubljeni u oblacima, van srpske realnosti diplomirani psihoterapeutski predlagači raznih zakona po evropskim standardima.
Ili da nastavimo da pravimo Černobile u segmentu socijalne zaštite.

 

Takvi obično deluju ovako, prirodno, normalno, razumno, a u stvari . .

Takvi obično deluju ovako, prirodno, normalno, razumno, a u stvari . .

 

 

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti