Kod Bajaze na svirci u BanCkom sokoCu

1 year ago by in Evo kako je to bilo, Sudbina

Dogovor

– E sad sam setila da smo se dogovorili da idemo na Bajagin koncert u onoj selendri?
– Kad?
– Sledeće nedelje.
– Aman, kad smo se dogovorili?
– Otkud znam, prošle nedelje.
– Ne sećam se.
– Nema veze, možemo ispočetka da se dogovorimo . .
– Ajd . .
– ‘oćemo da idemo na Bajagin koncert u Banatskom Sokolcu?
– Bajagin koncert u Banatskom Sokolcu?
– Da
– To zvuči toliko treš i idiotski, da dokon čovek jednostavno ne može da kaže NE!
– Tako sam i mislila

Dan pred put

– Pazi, ideja je da prvo odemo do Vršca i tamo overimo neku novu kafančinu, najedemo se ćevapa i slično, a onda idemo u Banatski Sokolac na Bajagu.
– Čekaj, ti si bila ozbiljna sa idejom da idemo na Bajagu u jebeni Banatski Sokolac?
– Da, što, ti nisi u fazonu?
– Ma ne, ok sam, nego otkud znam, ne sećam se kad smo mi istrajali u bilo kojoj našoj idiotskoj ideji?
– Pa ovo je prava prilika da to ispravimo.
– U pravu si.
– Nema da brineš, biće kul, videćeš.
– Kad ti kažeš da nema da brinem, oblije me hladan znoj.
– Stvarno?
– Šalim se, da sam neko ko brine u životu verovatno se ne bih družio sa tobom.
– Obostrano je.
– Znam.
– E, idu i Nikola i Maru sa nama.
– Super, taman neko odgovoran da prati da se ne izgubimo.

Put

Prvi deo
Beograd

– Ja sam gladan.
– Čoveče, nismo ni seli u kola a ti već kukaš, strpi se do Vršca.
– Gladan sam.
– Neka si.
– Gunđaću ceo put.
– Gunđaj.
– Šta ako mi se pomuti pred očima, ako me možda uhvati nesvestica od gladi . .
– Nek te uhvati . .
–  . . a šta ako me uhvati baš u nekoj krivini, a kamion naleće, pretiče komabjn, a?
– Aj prestani
–  . . ili zanemoćam u rukama od gladi, taman u sred preticanja nekih taljiga, a ti znaš da njih na putevima po Vojvodini ima u . .
– Jao, ajde prestani više i stani pored prve pekare
– Ok

Drugi deo
Pančevački most

– Kuda idemo tamo?
– Nikola je isprintao rutu kojom idemo i on će biti naša navigacija
– „Na sledećoj raskrsnici skrenite levo“ – reče Nikola sa zadnjeg sedišta u duhu najmodernije navigacije
– Vidiš, na sve sam mislila
– „Na sledećoj raskrsnici skrenite desno, a onda na sledećoj raskrsnici idite pravo“
– Dobro bre Nikola, čekaj da izadjemo iz Beograda

Treći deo
Pančevo

– Okej evo nas kod Pančeva, šta sad pratimo?
– Glavne prolazne tačke su nam Banatsko Novo Selo, pa u njemu skrećemo za Alibunar, i onda preko Plandišta pravac za Vršac
– Banatsko Novo Selo?
– Da
– A pa znam ja gde je to mesto, prošao sam tuda sto puta
– Otkud to?
– Ma duga priča, ali nema veze, važno da znam samo kuda idemo
– Super
– Znam tačno, skreće se odmah na prvom semaforu u Pančevu, taj put ide i za Kovin

Četvrti deo
Omoljica

– Evo nas u Banatskom Novom Selu.
– Nisam video da piše na ulasku.
– Ma verovatno stoka skinula tablu, sećam se mesta, i ove lakat krivine u centru, sad samo da vidimo gde je to skretanje za Alibunar.
– E ne znam da li si primetio da smo prošli pored table na kojoj piše da smo upravo izašli iz Omoljice.
– Pa da, vidim ja da sam se nešto preračunao, tačno sam zaboravio na Omoljicu, a ona je pre Banatskog Novog Sela
– Aham
– Pa da, sva su ta mesta po Banatu ista, pa sam pomislio . .
– Okej mada meni u ovoj ruti nema ubeležene Omoiljice
– Malo je mesto, pa zato
– Sva su mesta ovde mala
– Ako tako nastaviš da se potresaš oko svake sitnice proćiće ti život u brigama, mlad će da osediš, Nikola

Peti deo
Banatski Brestovac

– Evo, šta sam vam rekao, stigli smo u Banatski Brestovac, sad još samo da nadjemo skretanje za Alibunar
– Jesi ti rekao Banatski Brestovac?
– Da, što?
– Zato što nam treba Banatsko Novo Selo
– Pa gde je Brestovac, tu mora biti i Novo Selo
– Amiče, promašio si, je’l da? – ubaci se Tajči u priču
– Možda malo, jebeš ga, sva su ta mesta ista i isto se zovu . .
– Da, zovu se isto, Brestovac i Novo Selo, po onom fazonu „ovaj tvoj Jugo isti moj Kec samo je plav“
– Ha-ha, šta hoćeš i ti si rekla da je ovo pravi put za Vršac
– Dobro hajde da nađemo rešenje
– Ma rešenje je lako, samo nađemo neko skretanje za Alibunar ili Vršac i da nas vidi Bog.
– Mnogo si bistar.

Deo šesti
Neka pička materina

– Izvinite, gde je ovde neko skretanje za Alibunar?
– Alibunar?
– Da.
– Nema . . ne znam . . nema ovde skretanja za Alibunar
– a za Vršac?
– Za Vršac?
– Da.
– Auuuu . . pa vi ste dobro omašili
– Pa šta sad da radimo?
– Sad ili da se vratite do Pančeva, ili da odete do Kovina, pa iz Kovina za Vršac

Deo sedmi
Kovin

– Ovde bi opušteno mogli i da te zadrže . . da se odmoriš
– Aj ne filozofiraj nego stani da pitamo nekog kuda za
– Izvinite, kuda za Vršac?
– Vršac?
– Ovde u Banatu, stalno neki eho,  je-bo-te
– Molim?
– Ma kažem, da, kako do Vršca?
– Auuu . . pa imate dva načina, jedan da idete do Pančeva, a drugi da idete preko Bele Crkve
– Iz Pančeva smo došli, tako da, ostaje Bela Crkva kao opcija
– Onda ovde sad na raskrnici levo i samo pratite glavni put
– Koliko ima do Vršca?
– Imate tačno 72 kilometara
– Hvala.
– Toliko ima i od Beograda do Vršca
– Hvala Tajči, znam i sam da računam

Deo osmi
Deliblatska peščara

– Jesi ti siguran da smo sad na pravom put?
– Siguran sam
– To si rekao i Omoljici
– Dobro, evo nisam siguran, i šta ćemo sad?
– Da paničimo
– Pa počnite da vrištite onda
– A šta ako stignemo do Temišvara i tamo nam neko na ulici kaže „imate dva načina, jedan je da se vratite u Kovin, a drugi da krenete preko Bukurešta“
– Ha-ha

Deo deveti
Bela Crkva

– Prestanite da pravite talase u kolima

Deo deseti
Vršac

– Šta sam ja rekao za te talase još u Beloj Crkvi? Je l’ oćete da ovo rasklimatano govno . . mislim . . samo fali još točak da nam otpadne . .
– Ili da nam neki paraglajderista da padne na glavu.
– E . .
– Šta?
– Ništa, pravite te talase . .

Večera u Vršcu

– Njam, brlj, ždrlj, klo-klo i glo-glo

Koncert

– Šta je bre ovo, cela Vojvodina se sjatila na Bajagin koncert?
– Ma ovo je Rok Vilidž festival
– Rok Vilidž?
– Da, ovde su meštani u školskom dvorištu digli spomenik Bobu Marliju, Banatski Sokolac je Rok Vilidž
– Pa ti mene zajebavaš?
– Majke mi, videćeš sad.

Hipnotajzd

– Šta je ovo koji kurac?
– Hipnotajzd
– Ne kapiram?
– Bend Hipnotajzd
– To sam skapirao, nego pitam zašto oni uopšte drže instrumente u rukama? Mislim zar ne postoji zakon protiv tako nečeg?
– E, aj ne gundjaj, jbg, to ti je što ti je.
– Čoveče ovaj lik što urliče ima glas kao mladunče Godzile
– Opusti se
– Sad je rekao da je ovo novi singl, ja ne mogu više da se iskuliram . . Alo Godzila!
– Aj nemoj da vičeš neko će te ubiti . .
– Šta bre novi singl, pa sve vam je isto rodjače, isti kurac, novi , stari, srednji, sve je isto!
– Smiri se jebote!
– Pomeraj malo ruku po gitari, radi prstićima!
– Ae vodim te da se slikaš sa kipom Boba Marlija dok ne počne Bajaga
– Ma da, daj stvarno da se slikam sa Marlijem dok ne počne Bajaga . . u jebote!
– Šta, šta je bilo, jesi ok?
– Jebote ja sam tek sad skapirao da smo mi došli na Bajagu
– Čekaj, šta fali Bajazi?
– Njemu ništa, nego ja imam višak godina da bih išao na njegov koncert i to u neki Banatski rok pičkovac.
– Ajde bre ćuti papučaru, ićićeš sa Milicom na Kikija, a kukaš na Bajagu
– Što, šta fali Kikiju, on je car . . „svi za jednog i jedan za sve . . te noći smo se potukli zbog nje . .“
– On se s nekim potukao?
– Pa dobro možda je gledao dok se neko tuče
– Ili ga je neko tukao „zbog nje“
– Ili ga je neko tukao „zbog nje“ – tako je
– ‘el ti kapiraš da su ovi upravo oskrnavili Bouvijevu Rebel Rebel?
– Kapiram, ali sad su završili i počinje će Bajaza.

Bajaza

– Ti kako oćeš, ali ja moram da idem u prvi red da mu bacim brushalter
– Idem i ja, možda još neka od ovih malodobnica uradi isto to

Povratak kući
Banatsko Novo Selo

– Prestanite sa tim talasima
– Mora da se proslavi, ipak smo uspeli da prodjemo danas kroz ovo mesto
– Bajaza je sazuo
– Vaistinu sazuo
– Ovde ozvučenje i svirka bili bolji nego na pola koncerata u Areni, a o Birfestu da i ne govorim
– Tako je
– Zapravo kad malo razmislim ovo je bio jedan od najboljih koncerata ikad
– Vaistinu najbolji
– Povlačim sve što sam ikad ružno rekao za njega
– To će da te drži nedelju dana
– I povlačim što sam rekao za Banatski Sokolac, da je Banatski pičkovac
– I to će da te drži tri dana
– I to što sam rekao . .
– E aj prestani, dok stignemo do Beograda već ćeš nešto imati da hejtuješ
– Pa dobro, ako ćemo realno, nije da je bilo bezgrešno
– Ne mogu da verujem
– Jesi videla kako su se ljaljani popalili kad je krenulo „Moji su drugovi, biseri rasuti . .“
– Jesam
– Ali pazi, šutka na moji su drugovi, šutka ej . .
– Dobro vesele se ljudi
– Šutka . .
– Dobro šutka, pa?
– Pa sledeći put u kafanu sa cokulama i kad krene  „ja sam mala garava, crna tvoja . .“ znaš šta ti je činiti
– Aj laku noć, budi nas kad stignemo u Beograd

Beograd

– Budjenje! Hrčete još Banatskog Novog Sela

 

Što bi reko onaj film o onom kućetu - Marli i ja.

Što bi reko onaj film o onom kućetu – Marli i ja.

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti