BusPlus godišnje nepotrebno košta Beograđane 10 miliona evra

3 years ago by in Protivprirodno društvo

 

GSP Beograd nije samo firma koja prevozi putnike po glavnom gradu Srbije. GSP je krvotok Beograda, bez njega nema ekonomije, socijalne zaštite, zdravlja građana, kulture, obrazovanja, zabave, društvenog života prestonice.
GSP je osnovna potreba ovako velikog grada, kao vodovod, kanalizacija, elektromreža.

Stoga priču o plaćanju karata u javnom prevozu ovog grada ne možemo posmatrati samo kroz prizmu “karta mora da se plaća”, jer se postavljaju logična pitanja:

Kao prvo Kome mi plaćamo te karte? – odgovor je privatnoj firmi Apeks, a ona kada uzme svojih 9% provizije novac prosledi dalje GSP-u.

Da li mi u Beogradu plaćamo svoj javni prevoz samo kupljenim kartama? – odgovor je NE. Prošle godine je iz gradskog budžeta (koji se takođe puni isključivo novcem građana) uplaćeno GSP-u i privatnim prevoznicima 41 milion evra.

Da li Apeks ispunjava svoj deo obaveza u poslu naplate karata u javnom prevozu? – odgovor je, NE. Apeks je angažovao 200 kontrolora koji nisu dovoljni da se prekontroliše milion putnika koliko GSP preveze dnevno, pa je gradska vlast odlučila da novcem građana iz budžeta finansira  još 200 kontrolora, kao i komunalnu policiju. Što konkretno znači da na tih 9% koliko Apeks ubira mi dodatno doniramo plate za sve zaposlene u procesu naplate karata u javnom prevozu.

Da li je firma Apeks kvalifikovana za posao naplate karata u javnom prevozu? – odgovor je NE. Firma je osnovana 20 dana pre dobijanja tendera od strane firme koja se bavila prodajom dopuna za mobilne telefone. U trenutku dobijanja posla na konkursu firma Apeks postojala 20 dana imala jednog zaposlenog i 612 evra kapitala. Tako da smo mi u poziciji da finansiramo diletante koji su na prevaru dobili polu-tajni konkurs za naplatu karata u Beogradu ispred firmi poput Simensa.

Kako se to odrazilo na stanje u javnom prevozu Beograda? – odgovor je, nastalo je potpuno rasulo, jer su diletanti iz Apeksa mislili da naplata karata u javnom prevozu počinje i završava se prodajom dopune. Neorganizovani i nasilni kontrolori su izazvali tolki haos i revolt građana da je tadašnja gradska vlast pala na sledećim izborima.

Zašto se toliko insistira na prodaji karata? – Zato što privatna firma Apeks svoju zaradu bazira na prodatim kartama, a ne na subvencijama iz budžeta. To konkretno znači da ako se GSP finansira subvencijama iz gradskog budžeta banda iz Apeksa ostaje kratka za svojih 10% provizije.
Ništa drugo nije u pitanju.
Ideja vlastodržaca u Beogradu je da što više novca u GSP uđe putem prodatih karata, da bi na “legalan” način izvukli 10% u privatne džepove.
U cilju te pljačke, angažuju se dodatni kontrolori, komunalni policajci, ukidaju stanice, putnici se “dresiraju” namernim smanjenjem broja vozila, a sve se to i dalje radi našim novcem.

Osim zastarelih Kent Kart aparata za validiranje, sav proces naplate karata ionako sprovodi grad Beograd, jer je banda iz Apeksa nekompetentna za sprovođenje posla koji su dobili na nameštenom konkursu.

 

Dakle, kad god kupite kartu od Apeksa direktno, potpuno nepotrebno, izbijete iz gradskog budžeta 10% tog novca.

Kompletno subvencionisanje javnog prevoza iz gradskog budžeta, pa čak i pojačane kontrole uštedelo bi građanima Beograda i do 10 miliona evra godišnje koji se trenutno izvlače preko Apeksa.

Na kraju krajeva, kako mislite da je prevoz u Beogradu funkcionisao do 2009. bez svih tih zlostavljanja putnika i sa stalnom obnovom voznog parka?

Beograđani su poniženi samom činjenicom da je milion i po stanovnika dozvolilo sebi da šačica prevaranta godinama naplaćuje proviziju u poslu koji ne zna da obavlja, kao i u stalnom maltretiranju putnika i javnosti, ukidanju stanica, vaspitnom smanjenu broja autobusa, deljenja čokoladica i sličnim besramnim bahatim idiotarijama samo da bi nekoliko ljudi ubiralo 10% iz javnog dobra.

Na kraju želim samo da uporedim  Minhen koji je slične veličine kao Beograd (ima 200.000 stanovnika manje) koji ima 1600 autobusa, što je 600 više od Beograda, plus 110 kilometra metroa i 450 kilometara S Bana, koji je ekvivalent našem Beovozu (koji ima 30-ak kilometara mreže).

Minhen ima čak 50 vrsta različitih karata u prevozu, a preko Android aplikacije potpuno besplatno možete pratiti kompletnu mrežu i planirati svoje putovanje po gradu u svakom trenutku i na najbolji mogući način.
Ceo sistem naplate karata i praćenja vozila je instalirao Simens koji u Beogradu čak nije uspeo ni da preda ponudu protiv Apeksa.

Čak i da ne upoređujemo uslugu koja je kao razlika između Mercedesa i trotineta, u Minhenu je cena mesečne karte oko 5600 dinara, minimalac je oko 90.000, a prosečna radnička plata oko 200.000 dinara.
U Beogradu je karta 3200, minimalac 18.000, a prosečna radnička plata 28.000

 

 

Ovo je mapa metro i mreže gradskog voza u Minhenu. Ova mreža je osnova gradskog saobraćaja glavnog grada Bavarske. Na nju dođe još 1600 autobusa, plus 12 tramvajskih linija.

Ovo je mapa metro i mreže gradskog voza u Minhenu. Ova mreža je osnova gradskog saobraćaja glavnog grada Bavarske. Na nju dođe još 1600 autobusa, plus 12 tramvajskih linija. (KLIKNI ZA UVEĆANU SLIKU)

 

.

Lasno je tuđim penisom gloginje mlatiti